USTAŠE su ga kao dečaka (6) povele na STRELJANJE, a spasao ga je NEMAČKI VOJNIK

Jovo Stepanović (83) je kao šestogodišnje dete odveden u Jasenovac, a danas je živ smao zahvaljujući nepoznatom nemačkom vojniku koji mu je spasao život.

NAJVEĆE STRATIŠTE SRPSKOG STRADANJA: Vučić i ministri sutra na komemoraciji u Donjoj Gradini

SRAMOTA: Hrvatska se i dalje NE ODRIČE USTAŠTVA

- Imao sam šest godina kada su mene, majku, oca i braću odveli u Jasenovac. Tamo su nas odmah razdvojili i ja sam bio u jednoj maloj prostoriji sa ostalom decom sličnog ili malo starijeg uzrasta – počinje svoju priču Jovo.

Kaže da ga u logoru nisu terali da radi kao drugu decu starijeg uzrasta. Međutim, posle nekoliko meseci boravka u Jasenovcu naređeno je svoj da izađu napolje i uđu u autobus. U pitanju je bio prevoz koji ih je vozio na stratište u Donjoj Gradini.

- Starija deca počela su da drhte, znali su tačno gde nas vode, iako su Ustaše tvrdile da nas samo premeštaju u drugi logor. Natrpali su nas jedno stotinak u autobus. Bio sam najmanji. Tih dana mi nije bilo dobro, verovatno sam imao temperaturu. U onoj gužvi nije bilo mesta ni da se stoji, a kamoli sedne. Ja sam se od umora i straha sklupčao na pod, na pregibu iza zadnjeg desnog točka. Tu sam i zaspao, verovatno od temperature. Nisu mi smetale ni noge druge dece koja su me slučano udarala dok se svako stiskao za parče ličnog prostora – dodaje Jova.

Bolest mu spasila život

Tada nije ni bio svestan da će mu temperatura i bolest spasiti život.

- Autobus je stao i počeli su da izvode decu. Ja sam se probudio, ali mislim da sam bio u delirijumu. Nisam odmah ni imao snage da ustanem. Svi su izašli, samo sam ja ostao sklupčan da ležim. U tom času sam čuo korake nemačkog vojnika koji je vozio autobus. Prišao je i video me dole i verovatno se u trenutku sažalio znajući šta će biti ako prijavi da sam ostao u autobusu. Samo mi je prstom pokazao da ćutim i ostanem tu, a onda se odšetao napolje, verovatno da preda papire o dovezenoj deci.

Ubrzo se nemački vojnik vratio u autobus.

- Seo je za volan i krenuo da vozi. Posle možda pola sata ili manje stao je kod jedne šume i tražio da izađem. Od onoga što mi je pričao razumeo sam samo „raus“ (napolje), ali sam se plašio da ostanem sam u šumi. Odbijao sam da izađem, iako je krenuo rukama da me vuče. Na kraju me je izvukao napolje na silu, ali se predomislio kada je video koliko plačem. Ponovo me je uveo natrag i naterao da se za svaki slučaj sklupčam dole kod njegovih nogu, da me niko ne vidi.

Sačuvala ga srpska porodica, odrastao u sirotištu

Jova je kasnije saznao da mu je cela porodica pobijena u Jasenovcu, a preživeo je zahvaljujući dobroti srpske porodice iz blizine Prijedora.

- Taj vojnik me je odvezao do prvog sela u kome je još uvek bilo srpskih porodica. Pokucao je na jedna vrata i objasnio ljudima da me je spasao iz Donje Gradine. Oni su me prihvatili i čuvali do kraja rata, a kasnije sam bio u sirotištu gde su me obilazili. Kasnije su mi objasnili da taj vojnik nije želeo da im kaže ni svoje ime, kako bi zaštitio i njih i sebe. Nikada nisam saznao šta se desilo sa njime, niti sam imao priliku da mu zahvalim što sam preživeo rat – zaključuje Jovo.

U sistemu ustaških logora Jasenovac ubijeno je više od 700.000 ljudi, a među njima je prema procenama patologa bilo i oko 110.000 maloletnika.