Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom obraćanja javnosti u subotu nakon sastanka sa radnicima "Fijata" naglasio da je Srbija uvek imala dobre ministre finansija.
- Imali smo odlične ministre finansija, uvek najstručnije i najbolje u celom regionu. Mi sa lakoćom izmirujemo naše dugove, ali ne možemo da izađemo na tržište zato što su skupe pare. Mi moramo da zanovimo kredite koje smo uzimali nekada na 7 odsto. Pa imate i deficit koji morate da pokrijete. To kažem da naučite, a ne da čitate gluposti - rekao je on.
Istorijski gledano Ministarstvo finansija Srbija nakon viševekovnog ropstva pod Turcima izborila se za autonomiju 1830. godine, a konačnu nezavisnost stiče 1878. godine. U ovom periodu nastaju brojne najznačajnije institucije neophodne za razvoj i napredak zemlje.
"DA NOVAC OSTANE U NAŠOJ ZEMLJI" Vučić vaučerima od 15.000 dinara obradovao građane - evo kako da dođete do njih
Profesor ekonomije i hajlderbeški doktor filosofije Kosta Cukić, ministar finansija kneževine Srbije između 1861. i 1868. godine, je čovek za koga se kaže da je postavio temelje finansijske civilizacije u Srbiji. Znanjem i radom pokrenuo je više reformskih procesa kojima je zaokružio ne samo savremeni finansijski, već i ukupan ekonomski sistem Srbije – radio je na osamostaljenju srpske novčane politike i usmerio je u pravcu približavanja evropskim standardima, postavio je osnove bankarskog sistema, osnovao je odeljenje državne statistike i sproveo detaljnu reformu poreskog i carinskog sistema.
I nakon toga mnoga poznata imena su bila na poziciji ministra finansija poput Milutina Garašanina, Nikole Pašića, Lazara Peču i mnogih drugih.
U proteklih deset godina rapidan napredak Srbije je veoma pohvaljen u mnogome zaslugama ministara finansija u periodu 2013 do 2022 godine.
Lazar Krstić, ministar finansija od 2013. do 2014. godine
Lazar Krstić / Izvor: Foto: Youtube Printscreen/ TV Duga
Lazar Krstić je srpski ekonomista koji je poziciju ministra finansija držao nepunih godinu dana tokom vlade Ivice Dačića i prve Vlade aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića.
Krstić je pažnju izazvao zbog članstva u udruženju MENSA, kao i zbog prestižne diplome sa američkog univerziteta Jejl. Pre sedam godina je svoje usluge ponudio vladi tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, ali je odbijen. Posle diplome na Jejlu je radio u njujorškoj konsultanskoj firmi McKinsey & Company. Govori engleski, francuski i nemački jezik.
Dušan Vujović, ministar finansija od 2014. do 2018. godine
Dušan Vujović / Izvor: Profimedia
Diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je i magistrirao i doktorirao. Dobio nagradu Univerziteta u Beogradu kao student generacije. Magistrirao je 1977. godine na temu cost-benefit analize, a doktorirao 1984. godine u oblasti makroekonomskih strukturnih modela. Post-doktorske studije završio 1990. godine na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju u oblasti primene strukturnih modela opšte ravnoteže na analizu strukturnih reformi u tranzicionim privredama. Posle doktorata otišao je u SAD, gde se usavršavao na američkom "Berkli" univerzitetu. Na Berkliju je jedno vreme bio i gostujući predavač.
Od 1998-2001. predvodi stručne timove Svetske banke koji su radili na programima makroekonomske analize, strukturnih kredita i investicionih projekata reforme javnog sektora uključujući reformu poreske administracije, trezora, budžetskog procesa, javne administracije, sudstva, itd. U periodu 2001-2003. radi kao predstavnik Srbije i Crne Gore u Savetu direktora Svetske banke. Od juna 2003. do kraja 2006. rukovodi programom Svetske banke u Ukrajini.
Od 2007-2011. radi kao vodeći ekonomista, prvo u regionu Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju, a zatim u nezavisnom odeljenju za evaluaciju rada Svetske banke (IEG).
Od 2011. godine radi kao konsultant Svetske banke i USAID-a u oblasti inovacija, budžetske reforme i reforme javnog sekora. Radi kao redovni profesor ekonomije na Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA).
Član je predsedništva Saveza ekonomista Srbije i glavni i odgovorni urednik časopisa Finansije, Ministarstva finansija.
Na predlog Glavnog odbora SNS, aprila 2014. godine, izabran je za novog ministra privrede.
Nakon ostavke Lazara Krstića u julu 2014. godine, početkom avgusta postavljen je na funkciju ministra finansija, a do izbora novog ministra obavljao je i funkciju ministra privrede. Funkciju ministra finansija obavljao je i u mandatu naredne Vlade, od avgusta 2016. do juna 2017, kao i kabinetu Ane Brnabić do početka maja 2018. godine kada je podneo ostavku iz, kako je naveo, ličnih razloga.
Siniša Mali, ministar finansija od 2018. do 2022 godine.
Siniša-Mali / Izvor: Srbija Danas/Milana Pavković
Osnovnu i srednju školu, Petu beogradsku gimnaziju, završio je u Beogradu. Diplomirao je i magistrirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tokom osnovnih studija, dobio je nagradu kao student generacije, da bi po završetku studija dobio nagradu za najbolji diplomski rad. Kao Ron Brown stipendista, 1999. godine je magistrirao na Washington University u Sent Luisu, Sjedinjene Američke države (SAD), smer finansije (Master of Buisness Administration diploma).Tokom studija je radio kao asistent na pet predmeta iz oblasti poslovnih finansija. Nakon studija je primio nagradu kao najbolji student u oblasti finansija, kao i nagradu da je medju 10 odsto najboljih studenata na top 20 poslovnih škola u SAD te godine. Doktorsku disertaciju na temu: "Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije-Teorijske koncepcije i ostvareni rezultati u Srbiji" odbranio je 2013. godine na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu.
Od aprila 2014. godine do maja 2018. godine obavljao je funkciju gradonačelnika Beograda, a prethodno je od novembra 2013. godine imao funkciju predsednika Privremenog organa Grada Beograda. Pre nego što je postao gradonačelnik , bio je specijalni savetnik za privredu i finansije u Vladi tadašnjeg premijera Republike Srbije Aleksandra Vučića.
Kao prvi čovek Beograda pokrenuo je program fiskalne konsolidacije u cilju smanjenja duga grada Beograda. Pokrenuo je velike investicione projekte u gradu Beogradu od kojih je najznačajniji "Beograd na vodi" vredan 3,5 milijardi evra. U toku mandata Siniše Malog pokrenut je novi investicioni ciklus u toku koga je otvorena robna kuća IKEA, otvorena je i fabrika "MeiTa" u Obrenovcu.
Kompletno je rekonstruisan Trg Slavija, Bulevar oslobođenja, Ruzveltova i Ulica Mije Kovačevića. Otvoren je Pupinov most na Dunavu i završena je izgradnja fabrike vode "Makiš2". Počeli su radovi na pretvaranju centra grada u pešačku zonu u okviru koga je Obilićev venac kompletno rekonstruisan i zatvoren za saobraćaj, rekonstruisani su i Kosančićev venac i ulica Vuka Karadžića.Muzej savremene umetnosti je ponovo počeo sa radom.Potpisani su ugovori za izgradnju Fabrike za preradu otpada u Vinči, fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom selu i za izgradnju toplodalekovoda Obrenovac - Novi Beograd.
Dobitnik je nagrade "Najevropljanin 2014" za projekat razvoja i rekonstrukcije Beograda. Evropski pokret u BIH mu je 2017. godine dodelio priznanje "Najtolerantniji grad u regionu".
U maju 2018. godine u Narodnoj Skupštini Republike Srbije izabran je za ministra finansija u Vladi Republike Srbije.Na poziciju ministra finansija dolazi kao priznat finansijski stručnjak, koji je radio za najveće svetske konsultantske kompanije, ali i kao gradonačelnik koji je pokrenuo i sproveo obiman program finansijske konsolidacije u Gradu Beogradu, gde je prepolovio dug grada i značajno smanjio budzetski deficit.
Za vreme njegovog mandata Beograd je po prvi put dobio kreditni rejting, koji prema izveštaju rejting agencije Mudis iznosi BA3.
Imenovan je 4. jula 2019. godine za predsednika Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, a obavlja i funkciju predsednika Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije. Takođe je i guverner Republike Srbije u Azijskoj infrastrukturnoj investicionoj banci, guverner Republike Srbije u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) i guverner Republike Srbije u Svetskoj banci.
Rejting agencija "Fitch Ratings" povećala je u septembru 2019. godine kreditni rejting Srbije sa "BB" na "BB+" sa stabilnim izgledom za dalje povećanje. Ministar finansija Siniša Mali je ocenio da je to još jedan pokazatelj uspešnih reformi koje se sprovode u našoj zemlji i naveo da je to dodatni impuls domaćoj ekonomiji.
Država kroz Ministarstvo finansija je dala efikasan odgovor na krizu izazvanu pandemijom koronavirusa. Ekonomske mere su imale dva cilja: očuvanje zaposlenosti i pomoć preduzetnicima i penzionerima.
Neke od njih su:
Dozvoljen je zastoj u otplati (moratorijum) dužnicima na otplatu kredita, kao i obaveza po osnovu finansijskog lizinga, ne kraći od 90 dana ili od trajanja vandrednog stanja. Dužnici nisu platili nikakvu naknadu troškova za korišćenje ove mogućnosti.
100€ pomoći punoletnim građanima Srbije, nezaposlenima OD 60€, kao i dodatnih 27.000 dinara pomoć penzionerima.
Jedna od najznačajnih jeste bila i 10.000 dinara svim zdravstvenim radnicima
U novembru 2020. godine isplaćena je jednokratna novčana stimulacija od 10.000 dinara svim zdravstvenim radnicima. Za to je Repulika Srbija iz budžeta izdvojila oko 13 miliona evra. Stimulaciju je dobilo 130.000 ljudi zaposlenih u zdravstvenoj službi od kojih je 120.000 zdravstvenih radnika.
Treći paket pomoći direktna podrška privredi od 1,3% BDP I građanima OD 1,2%, kao i pomoć od 60€ svim građanima Srbije.
Pored opšte pomoći privredi, predviđena je i dodatna pomoć od 8,3 milijarde posebno ugroženim sektorima (ugostiteljstvo, autobuski prevoz, određeni segment hotelijerstva, turistički sektor). Pored direktne pomoći, obezbeđena su i sredstva za dodatnu likvidnost privredi u iznosu od 500 miliona evra.
Nezaposleni su u junu dobili su još 60 evra, a penzioneri su u septembru dobili pomoć od dodatnih 50 evra.
Kao i 3.000 dinara u želji da se što pre razvije kolektivni imunitet i da što veći broj građana primi vakcinu protiv koronavirusa, nagrađeni su svi koji su primili makar jednu dozu vakcine.
Vlada je usvojila zaključak kojim je za 2.353 samostalna umetnika opredeljena pomoć od po 30.000 dinara za tri meseca – mart, april i maj 2020.
Svima koji imaju između 16 i 29 godina, a prijavili su se za novčanu pomoć u periodu od 15. do 30. januara 2022. godine, isplaćeno je 100 evra.
Takođe u februaru, penzionerima je isplaćeno 20.000 dinara, kao i u maju 2022. godine mladima je isplaćeno dodatnih 100 evra.
