Vučić u Istorijskom muzeju Srbije: Jasenovac dokaz da su na ovim prostorima živeli monstrumi (VIDEO)
Izložba je otvorena povodom obeležavanja 22. aprila
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić otvorio je izložbu pod nazivom "Sveti novomučenici jasenovački u svetlosti Vaskrsenja" na Trgu Nikole Pašića u Istorijskom muzeju Srbije.
Izložba je otvorena povodom obeležavanja 22. aprila - Dana sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu i 80. godišnjice uspostavljanja NDH i sistema koncentracionih i logora smrti u Jasenovcu.
Steknite znanje primenjivo u praksi, studirajte Digitalne medije i komunikacije
Srbija se okreće ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE: Vučić razrešio sve dileme u vezi sa protestima građana!
"Potrebno je vreme da se svima dokaže da smo ozbiljni" Vučić objasnio šta za njega znači Velika Srbija!
Predsednik svečano otvorio izložbu
- Današnji dan nije samo dan na sećenja, već opomena koliko je malo potrebno za zlo, mrak i ludačke ideje za istrebljenje, logore i ubistvo jednog naroda i vere. U NDH ovo zlo je bilo još veće, svaki čovek pripadnik srpskog naroda je bio suvišan, svako dete, svaka žena bili su suvišni. Biti Srbin bilo je samo jedno a to da si SUVIŠAN. Ono što je najstrašnije je posvećenost, pedantnost tom poslu, uklanjanja suvišnog, sve je bilo podređeno tom cilju - rekao je Vučić i dodao:
- Odsecani su delovi tela, NDH je postala jedina nacistička zemlja koja je imala logore za decu. Zato mi uzimamo na sebe, pravo da pomenemo šta se zaista događalo, nisu nam motivi samo zastašujuće brojke, niti sve one jame i škole natopljene krvlju suvišnih, već reči Nobelovca koji je preživeo logor i rekao da "svi koji su zaboravili ubijene, ubili su ubijene još jednom" - rekao je Vučić.
- Siguran sam da ćemo nastaviti sa ovakvim obeležavanjem i sa svim narodima zapadno od Drine - završio je Vučić.
Obraćanje Milorada Dodika
- Sećanje na tužne priče mog zavičaja. Jasenovac je najtužnija reč moga detinjstva, na stradanja, priče koje sam slušao kao dečak. Jasenovac je reč koja asocira na mnoga stradanja, našeg postojanja, naših muka. Ne treba dozvoliti da nestane, da ode, mora da ostane u sećanju, da ova naša borba ima smisla. Neki su odlučili da istrebe čitav jedan narod. Daleke 1945. tek njih 1.000 od strašnog broja odlučilo je da na današnji dan izvrši proboj, jer su znali da ih čeka smrt. Od 1.000 ostalo ih je samo 100 - podsetio je Dodik - rekao je Dodik.
Dodik je istakao da je Jasenovac dokaz da su na ovim prostorima živeli monstrumi.
- Dugo godina očekujem da izgradimo monument koji će obeležavati stradanje našeg naroda. Zahvalio bih Vučiću što je pristao da bude deo tog projekta. Velike je napor prikazati kroz iskaz Jasenovac. Kroz slike može samo deo toga da se prenese. Tada ko je ušao u Jasenovac već je bio ubijen - rekao je Dodik.
Obraćanje patrijarha srpskog Porfirija
- Velika je radost što smo se danas okupili ovde u ovom zdanju, da otvorimo slike sestre Marije iz Jasenovca. Jasenovac je daleko poznat, nama i svetu, nažalost, po najmonstruoznijim dešavanjima. Tamo su neki ljudi koji usudjujem se da kažem, ne pripadaju niti jednom narodu, činili takva zverstva, i ispisali se iz značenja ljudi. Prvi hramovi i prve molitve koji su hrišćani činili, realizovali su na mestima gde su stradali mučenici i nevini ljud - rekao je patrijarh Porfirije.
- Neka mesto stradanja bude mesto okupljanja monaha i monahinja. Jasenovac je, kao što sam rekao, poznat po najmonstruoznijem zlu i zločinima, ali i manastiru. Sestra Marija je prikazala, ne samo umetnost, već i realnost vremena i čoveka u vremenu. Pa tako ovde imamo pravu umetnost na ovom mestu zla, iznikla je autetična lepota. Radujem se što smo danas ovde, naprosto, za Jasenovac nas vezuje čitavo naše postojanje. Jasenovac je mesto koje mi daje najveću snagu, i neka se Jasenovac nikada više ne ponovi ali i da se ne zaboravi. Tu su stradali pravoslavni Srb, Romi, Jevreji... - rekao je patrijarh Porfirije.
Postavku čine radovi monahinje Marije (Antić)
Postavku čine radovi monahinje Marije (Antić), pripadnice sestrinstva srpskog pravoslavnog manastira Rođenja Svetog Jovana Krstitelja u Jasenovcu koji se nalazi u okviru Eparhije pakračko-slavonske.
Izloženo je 25 radova, od kojih su neki crteži, a neki kombinacija akvarela i tuša sa zlatom.
Osim Vučića, obratiće se i patrijarh srpski Porfirije, kao i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik.
Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu
Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, je državni praznik u dan sećanja u Srbiji, koji se obeležava svake godine 22. aprila i koji je posvećen sećanju uglavnom na Srbe, ali i Roma i Jevreje, i stradale u masovnim zločinima tokom Drugog svetskog rata u nacističkoj tvorevini Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i u okupiranoj Jugoslaviji.
Taj datum je svesno izabran, zato što su u noći između 21. i 22. aprila 1945. godine dve grupe od više od 1.000 zatočenika pokušale proboj iz ustaškog koncentracionog logora Jasenovac, tačnije iz Logora Donja Gradina i Logora Kožare, u NDH, a od kojih se spasilo samo oko 100.
Sredinom aprila 1945. godine ustaše su počele da se pripremaju za napuštanje logora, uključujući i likvidaciju zatvorenika. Oko 600 od ukupno 1.073 još živih logoraša napalo je ustašku stražu i krenulo u proboj koji je preživelo njih 91. Preostalih 473 logoraša, koji zbog nemoći i bolesti nisu učestvovali u proboju, ubijeno je i spaljeno zajedno sa logorskim objektima. Istog dana, izvršen je proboj logoraša Kožare, radnog dela logora u samom mestu Jasenovac. Od 167 logoraša 11 je preživelo. Partizani su u logor ušli početkom maja 1945.
Žrtve su poginule većinom u koncentracionim logorima, u masakrima, masovnim ubistvama, smaknućima, racijama i progonima, pogotovo od strane Ustaša i nacista, kao i njihovih saveznika, uključujući muslimansku SS Handschar-divisija, albansku SS Skenderbeg-diviziju ili mađarsku SS Prinz Eugen-diviziju.
NDH je u jednom nadmašila naciste - bila je jedina država koja je imala posebne logore za decu - Logor Sisak, Logor Jastrebarsko i Logor Gornja Rijeka, kroz koje je prošlo preko 33.000 , a u njima skončalo blizu 20.000 mališana, uglavnom Srbska deca.
Broj žrtava je uvek bio predmet političkih rasprava i sukoba. Prema Memorijalnom muzeju holokausta Sjedinjene Američke Države, pobijeno je između 1941. i 1945. godine samo u NDH oko 320.000-340.000 Srba i 30.000 Jevreja. Prema izraelskom Jad Vašemu je ubijeno 500.000 Srba, proterano 250.000 i 200.000 su pokatoličeni, a 90.000 Roma i 30.000 Jevreja su ubijeni. Prema američkom Institutu za istraživanja Jasneovaca, su ubijeni od strane ustaša oko 600.000 srpskih života. Drugi izvori su isveštavali o malo nižim ili mnogo većim broju žrtva.