Velika DILEMA o najvećoj srpskoj slavi: Otkriveno zašto neki Srbi MRSE na Svetog Nikolu
Za crkvene velikodostojnike, sve je, pak, jasno
Pravoslavni vernici sutra slave Svetog Nikolu, najveću slavu u Srbiji. Najveći broj vernika ovom prilikom goste časti posnom hranom, ali nisu ni retki primeri porodica koje za Svetog Nikolu prave mrsnu trpezu.
Pročitajte i:
Za Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) nema dileme - Sveti Nikola je posna slava! Ne treba posebno napominjati da ova slava pada u vreme Božićnog posta, zbog čega takođe nema dileme da li je posna ili mrsna.
Postoje slave, poput Đurđevdana i Lučindana, koje su promenljive, pa to da li se na taj dan posti ili mrsi zavisi od toga da li je reč o sredi ili petku.
Ipak, postoji nekoliko objašnjenja kako su porodice stekle običaj da mrse na Svetog Nikolu.
Verski analitičari tvrde da je mrsna trpeza na Svetog Nikolu tradicija koja je započeta neposredno posle Drugog svetskog rata, naročito prisutna u bačkom regionu severne srpske pokrajine Vojvodine.
ZA DVA DANA JE SVETI NIKOLA: Evo šta nikako ne smete da radite na najveću srpsku slavu
Naime, u vreme kada obeležavanje svetaca nije bilo društveno poželjno, porodice su se dosetile da pod velom mrsne trpeze prikriju slavsku i okupe porodicu. Tako da u slučaju eventualnog prijavljivanja, niko ne bi mogao da im pripiše religijske pobude.
Mada se zbog ovakvog prestupa nije odlazilo na Goli otok, lako se mogao izgubiti dobar posao ili zaostajanje u službi, zbog čega su i sveštenici pastvi zašli u susret i osveštavali kolač, iako su znali da će biti poslužen uz mrsne đakonije.
Moderne porodice, sa druge strane, odlučile su se za obeležavanje slave, pre svega i veri neprilično, kao povod za okupljanje, pa Svetog Nikolu, ukoliko ne poste do Božića, ni sa gostima ne obeležavaju posno.
Postoji i jedno staro verovanje po kojem je jedan čovek čovek dobio odobrenje od sveštenika da na najveću srpsku slavu mrsi ne bi li sprečio pomor svoje dece, koja su do tada svake godine umirala.