DO JUČE NEZAMISLIVO: Veliki Trnovac u službi Srbije
Trnovac će se ubuduće pominjati i po nečem dobrom.
U Velikom Trnovcu, naselju na jugu Srbije, žive 72 udovice, jedan Bugarin, jedan musliman koji nije Albanac, već mu je Bakir Izetbegović veći rođak od Aljbina Kurtija, 64 stanovnika se bave prerađivačkom industrijom i - niko ne bavi ribolovom. Možda bi se i bavio ali selo nema ni jednu reku.
ZEMLJE KVINTE UDARAJU NA EVROPSKU "PETORKU" DA PRIZNA KOSOVO: U toku diplomatska akcija - moraju promeniti stav prema KiM
"TO JE SKANDAL I SRAMOTA!" Brnabić u Hit tvitu o najnovijim potezima Prištine: Suština nisu tablice, Vučić je bio u pravu! (FOTO)
"SRBI ĆE UZ SVOG PREDSEDNIKA NAĆI NAJBOLJI PUT ZA NAROD NA KIM" Srpska lista žestoko odgovorila opoziciji "Iluzorno je njima govoriti o Vučićevoj borbi"
I u ovom mestu, naseljenom Albancima, pretežno žive dobri ljudi. Koji brinu svoje brige. Isto kao Srbi u Kaluđerici ili Mađari u Iđošu. Tako je muškarcima ovih dana najveća briga da li će kukuruz izdržati tropske vrućine. Žene, uglavnom, dele brigu prosečne srpske domaćice: šta će biti sa Dalilom i Carom i ko će pobediti u najnovijem srpskom estradnom ratu između Cece i Lukasa.
U decenijama iza nas Veliki Trnovac je široj javnosti bio poznat samo po tome što su ga dežurni policijski eksperti, razni Spasići, Nicevići i Radovanovići, označavali kao najveći centar za distribuciju droge na Balkanu, pa i u Evropi. I kao jedan od centara oružane pobune Albanaca 2000. godine (otud one 72 udovice). Što će reći, selo je bilo poznato kao ukleto i anatemisano mesto, od kojeg Srbija trpi samo štetu.
Vremena se menjaju. Trnovac će se ubuduće pominjati i po nečem dobrom. Kao mesto od kojeg je zvanični Beograd imao značajnu korist. Zahvaljujući prstu sudbine, poslovičnoj balkanskoj aljkavosti pri korišćenju prava glasa ili nečijoj političkoj majstoriji, u tom su mestu izbori za narodne poslanike u Skupštini Srbije ponavljani čak pet puta.
A završili su se u skladu sa narodnom poslovicom: i vuk sit, i vuci na broju. U opštu korist. Što je kad je politika u Srbiji u pitanju, pa još politika između Albanaca i Srba, do juče bilo nezamislivo. Kao pobeda užičke Slobode nad Fljamurtarijem u Ligi šampiona.
Pođimo redom. Trnovcu je oprana biografija. Prva srpska asocijacija na njega više neće biti heroin, kokain i slični prehrambeni proizvodi. Drugo, svi glavni učesnici u izbornom procesu zadovoljni. Postali su medijske zvezde. Dva meseca su na naslovnim stranama ozbiljno konkurisali napred pomenutim i nepomenutim rijaliti junacima srpskih domaćica.
Treće, prvi put u poslednjih 60-70 godina, verovatno još od Bore i Ramiza, ostvarena je potpuna srpsko-albanska saradnja po jednom političkom pitanju.
Dalje, Albanci su dobili svog predstavnika u srpskom parlamentu. Što bi, da je ispalo drugačije, moglo predstavljati još jedan kamen o vratu predsedniku Vučiću i Srbiji u borbi za okupirano Kosovo sa Metohijom i prava srpskog naroda u severnoj Mitrovici, Čaglavici i Goraždevcu.
I, što je jednako važno, a možda i važnije, Srbija je zahvaljujući izbornoj sapunici u pet nastavaka dobila dragocena dva meseca u diplomatsko, vojnoj, ekonomskoj, političkoj i kakvoj sve ne utakmici koju Zapad i Moskva igraju protiv Srbije, u nadmetanju ko će od njih osvojiti Ukrajinu.
Sad je mnogo važno da predsednik Srbije ne podlegne pritiscima Zapada i svojih ambicioznih i nestrpljivih saradnika i žurbom da formira vladu ne prokocka stečenu prednost. I dovede u pitanje pobedu. Treba nastaviti sa odugovlačenjem. U tim ubaciti što više Modrića i Hatunića, što češće daviti igru, praviti faulove na sredini terena i ispucavati loptu na tribine. Kupovati vreme. Čekati da se nebo iznad Evrope bar malo razbistri.