Đukanović za SD: Supruga i ja očekujemo ROĐENJE ćerkice. Znamo i KAKO ĆE SE ZVATI
Razgovarali smo o stvarima koje nisu bile poznate javnosti
U okviru trećeg "Media marketa" na štandu portala SrbijaDanas.com razgovarali smo sa Vladimirom Đukanovićem, članom Predsedništva SNS-a, narodnim poslanikom i autorom TV emisije. Sa njim smo razgovarali o zdravlju, ružnim i dobrim navikama, o porodici i deci, o tome šta čita i kako provodi dan.
Naša najpoznatija jutjuberka na štandu portala Srbija Danas: Zajedno protiv vršnjačkog nasilja
- Satnica je najbitnija. Satnica je 50 posto. Mora se jesti na dva i po do tri sata. Kao deca. Stres i neredovna ishrana su smrt za organizam.
- Stres i neredovna ishrana je smrt za organizam. Takav tempo je poguban. Tako ti se insulin luči do besvesti a šećer se ne pretvara u energiju već u masne naslage. Eto otuda ekstremno gojenje i kod ljudi koji čak ni ne jedu mnogo. Ja uopšti nisam jeo puno. Zaista. Ali sam jeo neredovno i neispravno. I to me je dovelo do toga da obolim od dijabetesa. Ja sam to veoma ozbiljno shvatio i eto... smrčao sam 35 kilograma. Sada imam drugi problem - nemam šta da obučem. Sve što imam kod kuće mi je ogromno. Odela sam sva poklonio jer su mi i po pet brojeva veća.
- Nosite od kuće. Spremite kod kuće i nosite na posao. Ja ustajem u pola šest. U šest obično malo nešto pojedem, u devet mi je doručak, u 12 sati pojedem jabuku, a ručak u tri sata. U šest sati je druga užina, isto može jabuka neka, i na kraju, oko 21 čas može neka lagana čorbica da se pojede. Ali ja pijem i lekove uz to.
- Da. Ali lekove ne smem nikada da prestanem da pijem. Alkohol, gazirano, sokovi... sve to je zabranjeno. O ceđenoj pomorandži i da ne govorim. Pomorandžu generalno ne bi trebalo jesti, jer ima neviđen glikemijski sastav. Smem da pijem limunadu, kafu bez šećera i mleka, vodu, i čaj. Ugljene hidrate sam takođe izbacio.
- Sportom nisam smeo da se bavim sve do nedavno kad sam kilažu spustio na 110 kilograma. Voleo bih da se vratim fudbalu. Igrao sam ga nekada. I volim taj sport. Sada bih se bavio futsalom, ali još uvek tražim ko to igra, gde igra... i rado bih se uključio u tako nešto.
- Moram. To mi je pod jedan. Sinove vodim rano ujutru, već oko šest, u vrtić i produžavam dalje na posao. Sada sam nešto angažovaniji oko dece jer je supruga sedmi mesec trudnoće i trudim se da joj olakšam koliko mogu. Oko četiri, pet popodne žurim do Banjice, gde živim sa porodicom, da uzmem klince iz vrtića, i gledam da se igram sa njima i da im posvetim vreme negde do devet sati naveče. Tada krećem da radim, obično do kasno u noć. Od starih loših navika mi je ostalo to da malo spavam. Možda tri do četiri sata. A mora se imati redovan san. Čovek mora imati bar šest sati sna.
- Bitno je da zacrtate nešto i onda je sve moguće. Ali jeste naporno... najviše trpi san. Jako malo spavam. Inače, rekao sam da ću se javno založiti da se pravosudni ispit unormali. Ovo kako sada funkcioniše je strašno. A za doktorske studije sam dokumentaciju predao na Pravnom fakultetu u Nišu i u Beogradu. Voleo bih i to da dovršim.
- Ovog puta je devojčica. I unapred se radujem. To je zaista poseban osećaj. Sa dečacima je skroz drugačije. A za devojčicu znam već sada da ću biti popustljiviji. (smeh)
- Jelisaveta. Dopalo nam se to ime i tako smo odlučili.
- Obično čitam više stvari istovremeno. Trenutno čitam "Veliku Srbiju" od akademika Popova. Fenomenalna knjiga koja zapravo demistifikuje ovu temu. Uz to čitam i neke stvari iz krivično-obaveštajne branše. Malo se više zanimam ovim slučajem Marjanović trenutno. Potpuno mi je suludo sve to što se dešava oko tog slučaja.
- Meni je potpuno neverovatno da taj čovek, suprug pokojne Jelene, bude toliko u zatvoru, izložen ogromnom pritisku javnosti i da jednostavno ne pukne. To me navodi samo na dve stvari: ili se radi o potpuno psihički bolesnoj ličnosti ili on zaista nije ubio Jelenu. Prosto, nema treće. Ono drugo što se ovde otvara kao pitanje je to što postoji mogućnost da, ako ga sud oslobodi odgovornosti, on tuži sve moguće medije koji su ga na naslovnim stranama predstavljali kao pravog ubicu. Tu se otvara pitanje da li će mediji uopšte moći da plate te odštete. Uz to, neverovatno je da je javnost toliko zainteresovana za taj slučaj i da se ta tema ne povlači iz medija već godinu dana. Ono čega se ja bojim je da je moguće da ovaj slučaj nikada neće imati svoj epilog, tj. da ubica nikada neće biti pronađen.