Vučić pokreće veliki dijalog o KiM u septembru: Srbija ima podršku Rusije, Kine i Indije
Cilj ovog ambicioznog nacionalnog "okruglog stola" jeste da Srbija izađe sa što homogenijom strategijom u vezi s raspetljavanjem zamršenog kosovskog čvora
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić će već prvih dana septembra pokrenuti široki nacionalni dijalog o pitanju Kosova i Metohije u koji će, osim svih parlamentarnih stranaka, predstavnika nevladinog sektora, crkvenih velikodostojnika, čelnika SANU i dijaspore, biti uključeni i ugledni intelektualci iz svih ideoloških sfera.
Vrata sveta su Srbiji otvorena: Ovako su najveći svetski državnici ukazali čast srpskom predsedniku!
Cilj ovog ambicioznog nacionalnog "okruglog stola", koji je šef države najavio čim je stupio na dužnost, jeste da Srbija izađe sa što homogenijom strategijom u vezi s raspetljavanjem zamršenog kosovskog čvora. To konkretno znači da se u širokoj, argumentovanoj raspravi iskristališe šta kao narod, imajući u vidu faktičko stanje, možemo da uradim za opstanak naše južne pokrajine.
Vučić je upravo postizanje unutrašnjeg konsezusa o Kosovu i Metohiji i novom Ustavu postavio kao jedan od ključnih ciljeva svog predsedničkog mandata. Govoreći o KiM, Vučić je na televiziji Hepi poručio da se nada da će Srbija imati snage da stvari postavi na racionalni nivo, kao i da je uveren da je traženje rešenja bolja opcija od očuvanja zamrznutog konflikta. On je, međutim, naglasio da je skeptičan kada je reč o mogućnosti da se to rešenje pronađe.
Predsednik je kazao i da je iluzija da će SAD odustati od zahteva za priznavanje Kosova, ali da to ne znači da će Srbija to učiniti. Naveo je da Zapad insistira na nastavku razgovora, što, po njegovom mišljenju, jasno ide u smeru ka nezavisnosti, ali da, s druge strane, imamo podršku Rusije, Kine i Indije.
Vučić i država započeli obračun sa kriminalom: Srbijom više NE VLADAJU TAJKUNI!
Promena ustava
Osim za rešavanje problema KiM, Srbija će u narednom periodu tragati i za konsenzusom za usvajanje novog Ustava. Među temama o kojima će se raspravljati, osim uređenja pravosuđa, gde su stvari uglavnom jasne, jesu i pitanje političkog sistema, uloge i načina izbora predsednika Republike, izborni sistem, broj poslanika, regionalizacija...