Zaostavština Haškog tribunala: Države regiona se otimaju za dokumentaciju

Bogata zaostavština Haškog tribunala, koji se posle 24 godine rada uskoro zatvara, postala je "plen" oko koga se otimaju države regiona.

Reč je o, državnim tajnama, saslušanjima i svedočenjima - javnim i skrivenim, izveštajima o bolestima i smrtima, presudama, odlukama, raznim dragocenim dokumentima...

Prema nekim procenama, u podrumima u Hagu "čami" oko 10 miliona stranica dokumenata o konfliktu u nekadašnjoj Jugoslaviji. Dodaju i da se procenjuje da ima i oko 13.000 artefakata, odnosno metaka, oružja, odeće, obuće i raznih drugih predmeta. 

I Srbija i Hrvatska i BiH smatraju da im pripada deo te građe.

Kako navodi taj list, tokom nedavne posete predsednika tribunala Karmela Ađiusa i tužioca Serža Bramerca Srbiji, zvaničan Beograd stavio je do znanja da Srbija očekuje da joj se vrati sva dokumentacija dostavljena po zahtevima tuzilaštva. 

Takvih zahteva je bilo 2.082 i da je ministar u Vladi Srbije i dugogodišnji predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić rekao da je sva dokumenta koje je Hag tražio, Srbija predala, uključujći vojna. 

Prema nekim ranijim izjavama, 95 odsto dokumenata koje su predati Tribunalu dolazilo je od MUP, VBA i BIA.

Kako dodaje, u Beogradu je, tokom posete haških zvaničnika, postignut dogovor i o osnivanju informacionog centra u koji bi bila pohranjena arhiva koju Srbija treba da dobije. 

Broj 15357 na dnu 2090. stranice: Šta piše u fusnoti presude Mladiću koja je razbesnela Hrvate?

Time će se, kako dalje navode, baviti radna grupa koja će utvrditi pojedinosti, poput one da li će ta građa biti smeštena u Narodnoj biblioteci ili Skupštini Srbije.

U tom poslu najdalje je otišla BiH, gde su u novembru prošlegodine Grad Sarajevo i Haški tribunal potpsali memorandum o uspostavljanju informacionog centra u Sarajevu u kojem će biti više od 400.000 dokumenata iz sudskih procesa, među kojima je skoro 100.000 dokazanih predmeta. 

Svoj deo građe traži i Republika Srpska, ali Tribunal ignoriše zahteve institucija RS da im bude vraćen deo dokumenata. 

Kako dodaju, najavljeno je i potpisivanje memoranduma sa Hrvatskom o osnivanju informacionog centra.

Istoričar Čedomir Antić smatra da je dokumentacija Haškog tribunala dragocena, ali da je u izvesnoj meri selektivna i da ima razne manjkavosti pošto je, kako navodi, sakupljena uz jasnu i dugoročnu političku agendu, koja je sud od samih početaka učinila pristrasnim.

- Među sudskim dokumentima nedostaju pojedini važni hrvatski dokumenti, kao što su "topnički dnevnici, transkripti iz ureda predsednika Republike, kao i većina značajnih dokumenata SAD, Britanije, Nemačke i Francuske, koje su i same učestvovale u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije - tvrdi Antić i dodaje da će arhiv Tribunala imati značaj, pre svega, za pisanje istorije jugoslovenskih naorda u razdoblju poslednje dve decenije 20. veka.

Dnevnici Ratka Mladića bili DOKAZ protiv hrvatske šestorke

Antić ocenjuje da arhivska građa ne sme da se deli, jer je to sada jedinstven arhiv i nije u skladu s pravilima struke zahtevati njegovu podelu i da bi bilo najbolje kada bi arhiv ostao u Hagu ili bio premešten u Beograd.

Advokat Ratka Mladića, Branko Lukić, kaže da će jedan deo dokaznog materijala biti u nadležnosti Mehanizma, koji će nastaviti da radi nakon što se Tribunal zatvori. 

- Dokumentacija koja je dostavljena sudu samo je delić onog što ima tužilaštvo, koje je biralo šta će da dostavi odbrani - naveo je on. 

Govoreći o načinima na koje je dokumentacija dospevala u tužilastvo, Lukuć je rekao da je "KFOR u Republici Srpskoj upadao u opštine, bolnice, policijske stanice, medijske kuće i uzimao sva dokumenta, trpao ih u kamione i odvozio".

- Nijedan od tih papira nije vraćen i kao da ne postoji. Ono što im je dobrovoljno dostavljeno kopirano je.Sve to je sada u podrumima tužilaštva - rekao je Lukić.

Haški tribunal prestaje sa radom 31. decembra, a zvanična ceremonija zatvaranja biće održana u utorak, 19. decembra.