ZAŠTO SE GODIŠNJICA "OLUJE" OBELEŽAVA U NOVOM SADU? Vučević: Moramo da čuvamo naš identitet!
Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević rekao je u specijalnoj emisiji "OKO" o godišnjici "Oluje" na RTS-u da je više od 100.000 ljudi izbeglo iz Hrvatske u Novi Sad.
- Priča o Novom Sadu je migratorna priča, o svima nama koji smo u nekim istorijskim periodima došli u Novi Sad i dali novu energiju grada. Tako se on razvijao i danas postao evropska prestonica kulture. Devedesete godine su bile veoma teške za srpski narod, i tako su ljudi spašavajući svoje živote i porodice, izbegli u Srbiju i odabrali Novi Sad.
HRVATI NE POSUSTAJU: Ponose se grbom Pavelićeve NDH, a Vučić im kriv što ih podseća na njihove ZLOČINE!
"ČUVAĆEMO MIR, ALI NIKOGA NEĆEMO PUSTITI DA TUČE NAŠ NAROD" Predsednik Vučić još jednom uputio snažnu poruku (VIDEO)
VUČIĆ RAZGOVARAO SA STOLTENBERGOM: Srbija nije ugrozila očuvanje mira, niti prekršila Briselski sporazum
- To je jedan od razloga zašto se godišnjica Oluje obeležava u Novom Sadu. Mi smo pre par godina, godišnjicu obeležili u Veterniku, to je prigradsko naselje u blizini Novog Sada, gde je najveći broj Krajišnika procentualno koncentrisan. Mi smo zaista ponosni što Novi Sad ima duši i veliko srce da primi sve.
Vučević ističe da je ponosan što je Novi Sad dovoljno veliki da primi sve naše ljude, a ipak mali da se svi međusobno poznaju.
- Ja sam kao gradonačelnik, koji je igrom slučaja i rođen u Novom Sadu, ponosan što je Novi Sad dovoljni veliki da primi sve ljude, a ipak mali da se svi međusobno poznajemo, mislim da ta priča stradalog krajiškog naroda dala novu potentnost Novom Sadu, otadžbini i Srbiji. Iako smo sa jedne strane trpeli velike gubitke, sa druge strane smo dobili jednu novu energiju.
Vučević je dodao da ono što njega brine jeste jedna priča, narativ od gotovo sedamdeset godina gde je postojala jedna snažna tendencija brisanja zajednice srpskog naroda, gde smo mi učeni da ne postoji niko od naših sunarodnika van granica bivših socijalističkih republika, da veliki broj ljudi ne zna da postoje i Srbi u Benkovcu, Kninu, da nisu čuli priču o stradanju Srba u Glinskoj crkvi, priču o Petrinji, Slavoniji ili Bosanskoj Krajini, Hercegovini ili o Kosovu i Metohiji.
- Imam utisak da kad se ovo spomene, da se smatra da smo agresivni prema drugima ili da protežemo neku velikosrpsku helimonističku priču ili kako je to već okarekterisano, posebno poslednjih decenija. Ne, mi samo pričamo da su to istorijski prostori gde živi isti narod, koji priča istim jezikom, koji ima isto duhovno i kulturno bogatstvo. Ne sputavajući nikog drugog, mi samo moramo da čuvamo naš identitet - rekao je Vučević.