Bivši predsednik Republike Srbije Boris Tadić gostovao je u emisiji "Intervju" na Insajder televiziji. Teme su bile razne: Zašto i 15 godina nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost, u Srbiji traje polemika o tome ko je za to odgovoran? Šta je država zaista uradila a šta je mogla da uradi nakon proglašenja nezavisnosti, u vreme dok je bio predsednik Srbije? Da li vidi sopstvenu odgovornost u dezintegraciji Demokratske Stranke i opozicije?
Ono što je privuklo posebnu je pažnju je činjenica da Tadić prvi put pred 20ogodišnjicu ubistva premijera govori o potencijalnoj političkoj pozadini.
- Zoran Đinđić je u jednom trenutku razumejući da će to polomiti državni sistem Srbije i samo društvo u Srbiji izašao sa inicijativom koja se desila neposredno pred njegovo ubistvo kojim je tražio od zapadnih političara da se kosovsko pitanje revidira, da se ponovo vrati u međunarodnu javnost, da se uđe u pregovarački proces. On je postavio pitanje povratka naših snaga 1.000 pripadnika našeg osoblja na Kosovo i Metohiju, to znači na granice sa Albanijom, sa Makedonijom, a ne nažalost u zaštiti srpskog stanovništva jer tako definiše rezolucija 1244, taj akt o povratku naših snaga - rekao je Tadić i nastavio:
- Zoran Đinđić je na tu svoju inicijativu dobio ekstremno agresivan odgovor. Ja sam u tom trenutku zbog molitvenog doručka igrom slučaja u Vašingtonu i pozvan sam u Stejt Department nakon tog pisma. Imao sam ekstremno težak razgovor sa predstavnicima Stejt Departmenta, da ih ne imenujem ovog trenutka, i dobio sam realno pretnje koje je trebalo da prenesem Zoranu Đinđiću. Ja sam u razgovoru sa njim te pretnje preneo, on je bio veoma zabrinut zbog toga što sam mu rekao. Nakon nekoliko nedelja Zoran Đinđić je doživeo tu tragediju koja se desila - rekao je bivši predsednik Srbije.
- Ja ne insinuiram da li je Zapad uopšte povezan sa tom tragedijom, ali to je na mene ostavilo izuzetan utisak, čitav taj kompleks.
Ubijeni srpski premijer i lider Demokratske stranke Zoran Đinđić u poslednjem intervjuu iz februara 2003. godine govorio je o i tada gorućoj političkoj temi - Kosovu. On je predlagao niz rešenja za južnu srpsku pokrajinu smatrajući da se pitanje Kosova mora rešiti, i to što pre.
- Ovo što sada imate je najgore - bela smrt, u snegu ste, mislite da vam je lepo, a postepeno umirete. Morate da se probudite i da tog trenutka kažete da ste u opasnosti. Kosovo je opasnost za srpsku državnost, rana kroz koju može da nam iscuri poslednja kap krvi. Moramo da je zatvorimo na neki način. Maksimalno povoljno za sebe, ali uz kompromis sa drugom stranom, sa Albancima koji na Kosovu žive. Hajde da nađemo neki kompromis i da se kroz regionalnu i bilateralnu saradnju albanskog dela Kosova sa Albanijom, srpskog dela Kosova sa Srbijom, bez menjanja granica, bez postavljanja pitanja suvereniteta, ljudi i biznis kreću, da u toj opciji rešimo to pitanje - izjavio je Đinđić krajem februara 2003. godine.
- Svet nije raspoložen za to, ali sam veoma zadovoljan što sam video da su ljudi u Srbiji mnogo raspoloženiji nego što sam očekivao. To jeste jedna kontroverzna i vruća tema, ali lideri moraju da otvaraju takve teme, a ne da podilaze javnosti, nego da ukazuju na probleme. Kosovo nam je problem, ne možemo da zatvaramo oči pred realnošću - istakao je on malo pre nego što će ga ubiti u dvorištu Vlade.
Kada sve ovo uzmemo u obzir možemo da shvatimo veličinu problema sa kojim se naša država i danas suočava. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u Skupštini Srbije na sednici posvećenoj južnoj srpskoj pokrajini potvrdio da je 90 posto onog što je izašlo u javnost o sadržaju predloga Evropske unije (EU) za rešavanje spora sa Kosovom - tačno.
- U tački 4, u drugom stavu, piše da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji - rekao je i dodao da će politika Srbije biti da se po svaku cenu sačuva mir i stabilnost, kao i da ćemo istrajavati i na formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.
Predsednik Vučić je ponovio je i šta mu je evropsko-američki diplomatski tim (čuvena "petorka") tokom sastanka u Beogradu 20. januara rekao da će biti posledice ukoliko Srbija ne prihvati evropski plan za Kosovo.
- Rečeno mi je bićete suočeni sa zaustavljanjem pristupnih pregovora sa EU, ne samo sa prekidom dolaska daljih investicija već i sa povlačenjem svih investicija iz vaše zemlje i sa drugim sveobuhvatnim merama koje treba da pokažu kako oni koji nisu u saglasju sa EU moraju da prođu. Bili bismo evropska parija, potpuno izolovani, niko sa nama ne bi razgovarao - rekao je tada Vučić obrazlažući zašto je prihvatio razgovore o francusko-nemačkom planu.
- Ne bismo imali pristup evropskim fondovima - dodao je.