Inspiracija za flim ''LEPA SELA, LEPO GORE'' postojala je još u 19. veku?! Identična tunel priča!
Život Džeronima se neće ponoviti, ali jedna njegova priča se ponovila i to u Višegradu.
Ko je imao mogućnosti ovako živeti, imao se zašta i roditi! Danas ćemo pisati o Džeronimu Gojaleu, zato što je se na današnji dan umorio od života ratnika, čoveka kome je ucenjena glava, pobijena porodica. Ipak, nezahvalno bi bilo ispričati samo taj deo priče, bez da spomena još zanimljivih stvari koje čine Džeronima jednim od najvećih ratnika na svetu, ikada.
Ko je Džeronimo?!
Džeronimo ili ''Onaj što zeva'' rođen je 1829. godine u Apačkom klanu - Čiričihua. Sa nepunih 20 godina, Džeronimo se pridružuje, nazovimo ih ''Ujedinjena apačka plemena Meksika i Amerike'' i sa njima ostaje punih 36 godina neprestano ratujući! A imalo se i sa kim ratovati. Drevni rat sa Apača i Meksikanaca je bio svakodnevnica još od dolaska španskih domorodaca u 17. veku. Borbe sa amerikancima su bile stvar novijeg datuma ali istovetno krvav kao i prvi. Za Džeronima, ratovanje je bilo način života, ali i sveta obaveza obračunavanja sa onima koji su mu pobili kompletnu porodicu! Meksikanci su izvršili taj zločin kada je Džeronimo imao 19 godina, zbog toga njegova mržnja prema Amerikancima nije se mogla meriti sa onom koju je ispoljavao prema Meksikancima. So na ranu Džeronimu bila je činjenica da su Meksikanci izvršili ovaj zločin dok niti jednog muškarca nije bilo u selu! Džeronimu je ubijena majka, žena i troje dece.
Ipak, Džeronimo nikada nije bio poglavica i Apači generalno su imali mešovito mišljenje o njemu. U ratu svi su ga neprikosnoveno pratili i verovali mu, ipak u miru Apači su ga smatrali za ne tako društvenu osobu i ne toliko prijemčivu i otvorenu. Jednostavno, nije bio preterano popularan među Apačima.
Prvih 20 godina ratovanja prošlo mu je kao tren, harao je, ubijao, pljačkao, boreći se za svoje parče teritorije sa oba neprijatelja. Nije čekao da ih neprijatelji razore, pravio je zasede uništavao sela. Ipak, poslednjih 10 godina ratovanja nisu prošli kako je on očekivao. U periodu od 1876. do 1886. godine tri puta je hapšen! Tri puta je bežao i najčešće se skrivao u planinama Sijera Madrea. Posle dugo godina pljačkanja i skrivanja po planinama sa svojim saborcima, konačno je uhapšen od specijalne jedinice koja je imala samo jednu misiju - da uhvati Džeronima.
Američke vlasti iz poštovanja prema njemu, ponašali su se veoma časno sa njim. Čak su mu dali i parče zemlje u zatvoru koje je mogao obrađivati. Kako je vreme prolazilo i kako su veliki sajmovi postajali sve popularniji širom Amerike, vlasti su odlučile da od Džeronima naprave atrakciju. Svoje ratničke veštine pokazivao je po sajmovima, ljudima koji su bili zainteresovani to da vide, a za uzvrat on je mogao da prodaje sve ono što napravi u zatvoru. Najčešće je pravio prišivke za odeću i šešire.
Lepa sela, lepo gore
Jedna od poznatijih priča o Džeronimu, tiče se okolnosti sličnim onima koje su se dogodile u tunelu Brodar kod Višegrada, koje podsećaju na scene iz filma ''Lepa sela, lepo gore.'' Naime, Džeronimo je imao više nadljudskih moći. Poznate su one kao što su, mogućnost da preživiti udare metka (upucan bio više od 5 puta), mogućnost da se pretvori u korenje biljaka i najpoznatija - da nestane bez traga. Džeronimu se naime dogodilo isto što i Bati, Mandi, Koji i ostalima. Sa svojim saborcima uleteli su u pećinu, bežeći od američkih vojnika. Ne želeći da uđu unutra, čekali su Džeronima i njegove ljude ispred, dok jednog trenutka nisu primetili da na udaljenoj steni ne stoji lično on. Džeronimo im je pobegao tom prilikom, a pećina je postala poznata kao Džeronimova pećina. I dan danas ljudi pretražuju pećinu u potrazi za drugim izlazom, ali i dalje tako nešto nije pronađeno.
1905. godine Džeronimo je pomislio da njegovoj zatvorskoj karijeri dolazi kraj. Predsednik Tedi Ruzvelt pozvao ga je posle inaguracije na počasni skup i Džeronimo se našao među 5 najuticajnih indijanskih ljudi u tom trenutku. Ipak, iako je Ruzvelt želeo da pusti Džeronima u sadašnju Arizonu, hiljade i hiljade ljudi odatle se pobunilo, jer bukvalno tamo nije bilo čoveka kome ovaj Apač nije ubio nekog člana porodice!
Spekuliše se da su Džeronimove bande ubile oko 10.000 Meksikanaca, a čuvene su njegove akcije od 50-ak ljudi iz kojih se vraćao sa 500 protivničkih ''skalpova.''
Popularna je misterija i njegove lobanje koja je navodno ukradena posle njegove smrti.
Iza Džeronima su ostali jedna rečenica i jedan poklič.
Rećenicu je izgovorio na samrti: "Uživao sam na sajmovima iako je tu bilo puno ljudi kojima sam pobio porodice. Žao mi je što se nisam do kraja borio, da pobijem i njih i padnem kao poslednji Apač."
Telo Mata Hari porodica nikad nije htela da uzme, a glava joj je MISTERIOZNO NESTALA IZ MUZEJA
Čuveni poklič ste verovatno već čuli i izgovorili - Džeronimo! Koriste ga padobranci, postoje i divizije pod tim imenom.