PRIŠTINA PONOVO PRETI: Albanci tvrde da su Srbi rušili svetinje! Imaju SRAMAN ZAHTEV za Beograd
Albanci traže pare od Beograda, tvrde da su Srbi srušili 200 džamija i 60 biblioteka
Priština iznova preti. Ovog puta suluda incijativa glasi: Srbija je kontinuirano i sistematski uništavala kosovsko kulturno nasleđe tokom rata devedestih. Privremena kosovska vlada namerava u svetskoj javnosti da okrivi Srbiju da je uništila oko 200 džamija, preko 60 biblioteka sa zapisima starim 500 godina, građevine poput hamama iz vremena osmanlijskog carstva.
ALBANSKA PROVOKACIJA ISPRED SRPSKE ŠKOLE: Meštani unemireni, hitno se oglasila Kancelarija za KiM (FOTO)
OPŠTA POMETNJA NA KOSOVU! Otkriven razlog trovanja Albanaca, hiljade ljudi u opasnosti
STIGLE ANALIZE VODE IZ DEČANA! U uzorcima pronađena opasna bakterija
Vlada Kosova izglasala je kako se navodi "osnivanje državne komisije koja će dokumentovati uništavanje kosovskog kulturnog nasleđa tokom rata 1998-99". Tamošnji ministar kulture, omladine i sporta Kosova Hajrula Čeku rekao je, da je uspostavljanje ove komisije važan trenutak.
- Proces je zvanično pokrenut kako bi se od Srbije zahtevala odgovornost i kompenzacija za namerno uništavanje stotina spomenika na Kosovu. Članovi komisije biće profesionalci i predstavnici državnih i profesionalnih institucija, kao i međunarodni stručnjaci. Komisija će uzeti u obzir svu dokumentaciju koja je do sada urađena - rekao je on.
Sa koliko političke ozbiljnosti treba pristupiti ovoj najnovijoj u nizu pretnji, za sada nije najjasnije. Činjenica je da je tokom rata devedetih bilo zločina sa obe strane ali i da se Srbima kojim se sudi u Hagu između ostalog u optužnicama stavlj ana teret i uopšteno uništavanje kulturne baštine, koje takođe potpada pod ratni zločin.
Međutim, već u startu teško da bi bilo koja optužba da je bilo - kontinuiranog a posebno ne sistemskog uništava - opstala. Dokaz za to je Prizren gde se zapravo i nalaze stare džamije koje nisu bukvalno ni taknute, a kamoli srušene. Jedna od njih, ali i najpoznatija, je Sinan Pašina džamija inače sagrađena od kamena uzimanog sa srpskog pravoslavnog manastira Sveti Arhangeli.
Kako za "Blic" kaže strani diplomata iz Prištine najnovija inicijativa kosovske Vlade tumači se kao pritisak pred i zbog pregovora sa Beogradom, na koje premijer privremene Vlade Aljbin Kurti odlazi nevoljno i jer tood njega traže stranci.
- Na Kosovu se ne živi naročito bolje i siromaštvo je prisutno. U takvim uslovima lokalnom življu smeta upućivanje boraca UČK u Hag. Konfrontacija na etičkom nivou je uvek "dobrodošao" amortizer - kaže sagovornik.
Takođe, primetno je godinama unazad da kosovski političari koriste svaku priliku da se nadovežu na talas pominjanja Srebrenice i genocida. Iznova nametanje genocida Srbiji i da treba da plati štetu je nezaobilazan narativ kosovskih političara. Rezoluciju o Srbiji kao genocidnoj još ranije je usvojila privremena Skupština u Prištini.
Pre pripreme optužbe za rušenje kultulnih dobara, poslednja u nizu grubih obmana kosovskih vlasti kojom su prvenstveno povredili žrtve svih nacionalnosti na KiM, je tvrdnja da je tokom rata 1998- 19999 silovano 20.000 albanskih žena. Ove podatke političari iz Prištine su javno iznosili i prezentovali na važnim međunarodnim skupovima, ali i UN. U zloupotrebi tragedije praktično su učestvovali i oni koji su sve to slušali iako su znali da broj navodno silovanih žena premašuje čak i broj navodno ubijenih u ratu - 13.595. Priština nije odustala od optužbe ni kada se prijavilo uslovno rečeno samo oko hiljadu žena tvrdeći da su silovane, a čija svedočenja je potom odbacila komisija kojoj je posao bio upravo suprotan - da potvrdi navode o silovanjima. Ruganje žrtvama u političke svrhe nije stalo ni kada se dokazalo da je fotografija navodnog silovanja Albanke zapravo scena iz porno filma.
Tako se i sada kada je reč o spomenicima kulture može očekivati identičan scenario. Osim oko 200 džamija za koje tvrde da su porušene, u svoje kulturno nasleđe kosovski Albanci pobrojali su i turske hamame i kamene kuće za koje tvrde da ih je oko 500 uništeno a predstavljaju arhitektonsko nasleđe.
Osim činjenice da nije jasno kako bi i kome "Kosovo moglo da tuži Srbiju", kako je to navela tamošnja Vlada jer nije ni priznata država član međunarodnih institucija, ostaje otvoreno pitanje šta je zapravo kosovsko kulturno nasleđe. Poslednjih godina smo svedoci pretvaranja srpskih crkava i manastira u kosovske, svojatanje srpske kulturne baštine pa se nameće pitanje ako se već podižu tužbe - ko će odgovarati za oko 150 već evidentiranih crkvi koje su srušene od rata do danas, u mirnodopskom periodu. Obnovljeno je tridesetak i to ne sve u potpunosti, a u tragičnom zbiru 150 ima i onih objekata kulture koje nisu obuhvaćeni programom obnove posle 2004 godine.
Farsa je tražiti obeštećenje od Beograda
Ministarstvo kulture i informisanja upozorilo je danas na pokušaj Prištine da bezočno prisvoji srpsko nasleđe i da ga zloupotrebi u funkciji stvaranja privida legitimnosti takozvanih institucija.
- Ministarstvo kulture i informisanja, povodom farse o traženju obeštećenja od Beograda za navodno uništavanje spomenika, ističe da je u pitanju još jedan korak Prištine dalje u eskalaciji besmisla - reagovalo je Ministarstvo povodom najave o osnivanju "komisije za dokumentovanje uništavanja kosovskog kulturnog nasleđa tokom rata 1998. i 1999. godine".