DIJALOG ZAPAO U ĆORSOKAK, MOĆ EU BLEDI: Zvezda Brisela se ugasila, a Vašingtonu dozlogrdilo - dva su razloga za to!
Specijalni izaslanici SAD i EU Metju Palmer i Miroslav Lajčak danas završavaju posetu Beogradu i Prištini, u koju su zajedno krenuli kako bi dijalog Beograda i Prištine isterali iz ćorsokaka. Uz sve javne poruke koje su poslate, o neophodnosti kompromisa i primene Briselskog sporazuma, jedna, zakulisna, "bode oči": Amerika se aktivnije vratila u dijalog, a EU ima sporednu ulogu. Za koju neće dobiti Oskara.
SRBIJA JE ZAPADU OPET KRIVAC? Američki politički analitičar nas napada zbog lažne države - "Vi ste PROBLEM!"
MEDICINSKA SESTRA NA KOSOVU NAĐENA MRTVA! Mlada zdravstvena radnica ostala bez života na radnom mestu
VETERAN OVK PUŠTEN IZ ZATVORA: Faik Fazljiu pretio policajcu u Prizrenu
Razgovori Beograda i Prištine se nominalno vode pod pokroviteljstvom Evropske unije, ali je moć i uticaj Brisela počeo da bledi još od vremena kada je dijalog preuzela Federika Mogerini. Njena prethodnica, baronesa Ketrin Ešton napravila je istorijski pomak i 2013. privolela predstavnike Beograda i Prištine da sednu za isti sto i stave paraf na Briselski sporazum.
Mastilo sa tog dogovora davno se osušilo, ali od tada ozbiljnijih dogovora nije bilo, a EU je napredovala brzinom puža i očigledno je da je Sjedinjenim Državama odavno dozlogrdilo. Istina je da je zvezda Brisela zgasla jer EU više ni nema čime da privoli strane na dogovor. Dva su razloga za to.
Prvo, EU ni sama nije jednoglasana po pitanju Kosova, jer pet njenih članica ne priznaje nezavisnost južne srpske pokrajine. Otud sve što neki od zvaničnika EU može da uradi je da slegne ramenima kada ga neko upita: ako Grčka i Španija nisu priznale Kosovo, s kojom logikom EU uopšte može da pritiska Srbiju da učini isto?
Drugi razlog, još važniji, krije se u činjenici da je perspektiva proširenja EU na Zapadni Balkan svetlosnim godinama daleko, sve i da zemlje kandidati koliko sutra sprovedu neophodne reforme i ispune postavljene uslove. Neke članice, poput Francuske, Nemačke i Holandije, već duže vreme to jasno stavljaju do znanja i nerado pominju proširenje granica Unije, što deluje obeshrabrujuće na region, ali i na dijalog.
O tome je govorio i Metju Palmer, specijalni izaslanik Stejt departmenta, kada je isticao da je put Srbije ka EU blisko povezan sa uspehom dijalogom u Briselu. Na konstataciju "Blica" da evropska perspektiva iz pomenutih razloga skoro da ne postoji i zašto se očekuje da Srbija pristane da da nešto za ništa, Palmer je, između ostalog, rekao:
- Svakako je tačno da EU treba da Zapadnom Balkanu učini jasnim da je put otvoren, ukoliko urade težak posao i spovedu neophodne reforme.
I tako prolaze dani: dok Sjedinjene Države imaju štapova koliko treba, a i šargarepe u vidu stotina miliona dolara obećane pomoći, bar za prištinsku stranu, Evropska unija nema ni štapa, ni šargarepe po pitanju dijaloga. I zato je Vašington toliko energično stupio na scenu.
Još za vreme mandata Donalda Trampa, Amerika je uz pomoć "buldožera", kako su ga mediji zvali Ričarda Grenela, "kidnapovala" dijalog i za kratko vreme u Trampovom stilu, samostalno i daleko od očiju EU, izdejstvovala kakav-takav sporazum o železničkom saobraćaju koji je potpisan u Berlinu, a onda i doveo predstavnike Beograda i Prištine u Belu kuću. Tu su i potpisali Vašingtonski sporazum.
Možda se Briselu činilo da će se dolaskom Džoa Bajdena nešto promeniti, ali im je on poslednjih meseci potezima vlastite administracije jasno stavio do znanja da nastavlja ofanzivu koja je započeta u Trampovo vreme. Možda je ta ofanziva lepše upakovana i možda se EU bar nominalno priznaje kao ravnopravan partner, ali jasno je ko u svemu vodi glavnu reč.
To se prvo očitalo u geostrateškoj politici. Кao što nije bio slučaj sa Trampovom vladom, ni Bajdenova administracija nije aminovala trgovinski sporazum EK i Kine, a prošlog meseca sukobio se sa evropskim liderima i po pitanju minimalnog globalnog poreza za međunarodne kompanije. Takođe, Amerika je, za razliku od Evrope, podržala zahtev da se privremeno ukine pravo na intelektualnu svojinu nad vakcinama protiv korona virusa.
Bajden je oživeo još jednu "trampovsku" temu - poreklo pandemije, odnosno mogućnost da je korona virus, namerno ili slučajno, procureo iz laboratorije u Vuhanua.
Trampovim stopama, aktivnijom ulogom, nastavio je i novi predsednik Amerike kada je u pitanju i strategija oko dijaloga. Rame uz rame sa Miroslavom Lajčakom u Prištinu i Beograd došao je i Palmer. Doduše, umesto buldožera, na scenu se vratio "kapetan Amerika" (Palmer nosi manžetne koje su zapravo logo čuvenog Marvelovog junaka Kapetana Amerike, bela zvezda u crvenom krugu), ali je jasno da ni sa jednim, ni sa drugim, SAD ne namerava da prepusti kontrolu. Već samo da drži nogu na gasu.
Istina, Palmer ponavlja da SAD "nisu strana u pregovorima", već samo da akter i partner u procesu i da blisko sarađuju sa EU po ovom pitanju. Ipak, dela govore više od reči.
Na to ukazuje i Dimitrije Milić, programski direktor nevladine organizacije "Novi treći put", koji kaže da će SAD imati aktivniju ulogu, ali da za razliku od Trampa, Bajden neće smetati dijalogu, već ga pomagati.
- Amerika se vraća kao faktor koji bi trebalo da ubrza dijalog, koji će voditi EU, za razliku od vremena Trampa, kada su Vašington i Brisel imali različite verzije rešenja pitanja. Uzrok je pobeda Bajdena i njegova želja da popravi odnose sa evropskim saveznicima, te im za razliku od Trampa neće smetati, već će im pomagati - ocenjuje Milić.
Sličnog stava je i Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu poliiku.
- SAD su uvek bile prisutne u dijalogu Beograda i Prištine, a sada nastupaju u većoj koordinaciji sa EU. Nema više podele posla kao za vreme Trampove administracije, kada su se SAD bavile ekonomskim, a EU političkim aspektom normalizacije odnosa. Pominje se i mogućnost da i SAD imenuju specijalnog izaslanika za dijalog, a kao kandidati figuriraju Metju Palmer i Moli Montgomeri. Nijedan sporazum u regionu nije postignut bez aktivne uloge SAD, od Erdutskog, Dejtonskog, Kumanovskog, Ohridskog, do Prespanskog - napominje Grubješić.
Grubješić dodaje i da bi bilo korisno i da se poštuju odredbe Vašingtonskog sporazuma.
- Pre svega odrednice o ekonomskoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, jer pokrivaju važne teme poput energetike i mogu da olakšaju put ka postizanju političkog sporazuma - zaključuje Grubješić.
Dijalog Beograda i Pirštine zapao je u ćorsokak nakon što je kosovska strana odbila da na dnevni red stavi formiranje Zajednice srpskih opština koja je dogovorena Briselskim sporazumom. Poslednji sastanak na najvišem nivou održan je početkom septembra prošle godine, a naredni je otkazan zbog, kako je zvanično objašnjeno, korona virusa.
Sledeći susret trebalo bi da bude održan, kako je najavio predsednik Aleksandar Vučić, sredinom juna.