"Englezi su priznali - nisu smeli u KOPNENI NAPAD" General Momir Stojanović otkrio TAJNE RATA na Kosovu
Rekao je i kog Srbina su se Albanci najviše bojali.
Ulazak NATO na Kosovo pod borbom nikada nismo razmatrali. Znamo kakav je srpski vojnik, tako da rat na kopnu nismo hteli!
Ovako je, kako svedoči Momir Stojanović, tokom 1999. načelnik Odeljenja za operativne poslove Komande Prištinskog korpusa Treće armije Vojske SRJ glasila poslednja rečenica u njegovom dijalogu sa britanskim brigadnim generalom Bejlijem kada je engleskim pripadnicima Kfora predavao zgradu komande Prištinskog korpusa. Pukovnik mu je tada, uz poslednji gutljaj kafe, preneo i lični "žal što se naša i njihova vojska nisu srele u tom kopnenom ratu".
- Razgovor je bio krajnje neprijatan. Jer, zajedno sa Komandom, Kforu sam ostavljao i rodnu grudu, kuću u Đakovici, gde su stotinama godina unazad živeli Stojanovići - seća se Stojanović.
NOVA ZEMLJA NA PUTU DA PREISPITA ODLUKU! Spisak PRIŠTINE sa 117 država koje su priznale Kosovo POTPUNO RAZBIJEN!
Šta VATIKAN kaže na ovo: ALBANSKI BISKUPI na ostacima PRAVOSLAVNE CRKVE u Novom Brdu!
Sve više dokaza protiv ZLOČINACA: Uskoro primopredaja tela iz masovne grobnice "BUNKER"!
General Stojanović objašnjava da su od albanskih sedam operativnih ratnih zona, Drenica i Dukađin bile najkrvavije. Dodaje i da je "elita šiptarskih ubica 1998. i 1999. bila koncentrisana oko sela Smonica, pored Đakovice, gde je uz reku Erenik put vodio ka našim karaulama Deva, Košare, Morina". Podseća i da su se u Smonici okupljali teroristi s celog Kosova i odatle prebacivali na obuku u Albaniju i da je na tom putu koji je vodio ka karaulama naša vojska izgubila 68 vojnika!
- Haradinaj je bio komandant, a zloglasni, bivši kapetan JNA Naim Maljoku načelnik štaba - seća se Stojanović.
- Sredinom 1998. u jednoj takvoj zasedi naše borbeno vozilo "praga", koje je pratilo smenu vojnika na granici, naletelo je na šiptarske mine. Trojica vojnika tada su poginula, a dvojica su teško povređena.
Stojanović, oficir srca "okamenjenog" u ratu, nastavak je ispovedao sa suzama u očima:
- Vojniku koga su izneli iz saniteta noga je bila kao žiletom isečena, do koske, od butine do pete. Nikad nisam video toliko krvi. U sekundi, kada sam se našao iznad njega, otvorio je oči, pokušavši da ustane sa nosila i želeći da me zagrli pitao je: "Pukovniče, hoću li umreti?".
- Nećeš junačino, zakrpićemo te - slagao je general.
- Zatvorio je oči i umro. Te oči bude me noću i dan-danas!
Na Kosovu, nastavlja u dahu Stojanović, ništa nije počelo 1999. On je rođen u Đakovici, i seća se da je, odrastajući sa Albancima, čuvao ovce i, kako kaže, "ušao u stotine njihovih kuća". Međutim, nastavlja on, kada bi im neko poslao mig iz inostranstva, menjali bi ćud, pa bi, kao dete "nebrojeno puta kući dolazio krvava nosa".
DONETA ODLUKA - UDAR NA SRBIJU IZ SKOPLJA: Nema pravde za SRPSKE ŽRTVE, zločinac OVK ostaje NA SIGURNOM
"Apsurdno je tražiti da Srbija prizna Kosovo" NEOČEKIVAN UDAR NEMACA NA LAŽNU DRŽAVU
"Ne želim da se mešam, samo čekam da čujem da Gračanica nije Milutinova!" Vučić o usijanoj političkoj atmosferi u Prištini
- Oni koji kažu da su nas Šiptari iznenadili 1998. - lažu. Znali smo šta spremaju i to tvrdim kao čovek koji je od 1993. bio među najodgovornijim za KiM. Na moju ideju je reaktiviran spisak saradnika među Albancima koji je ostao posle Aleksandra Rankovića, čija je mreža bezbednosti iz političkih razloga 1973. prestala da radi. Ogroman broj tih ljudi od devedesetih se ponovo odazvao i radio za srpsku državu. Mnogi su, nažalost, ubijeni posle rata. Tači i Haradinaj su likvidirali više svojih sunarodnika nego Srba - tvrdi Stojanović.
Prema svedočenju generala Stojanovića, Tači, Haradinaj i Veselji iz Lozane su na Kosmet ubačeni 1998. Oni su, kako kaže, organizovali terorističku mrežu, sprovodeći neviđeni teror nad svojim sunarodnicima:
- Po šablonu, njihove patrole su išle od albanske kuće do kuće i uz pretnju oružjem od glava porodica tražili regrute: "Imaš pet sinova, dva sa puškom da se jave... Imaš sedam, tri sa puškom da se jave..." Oružje su kupovali od njih trojice po "ceni" - krava za pušku.
General Moma Stojanović smatra malo priča kojima se može ispričati golgota srpskog vojnika na Kosovu. Dodaje kako tu ne misli na sebe, nego na "srpsku mladost, onu koja je stradala od šiptarskih, a još više belosvetskih zlikovaca". U isto vreme je, kaže, ponosan, jer je sa svojim ljudima odbranio Komandu korpusa od naoružanih šiptarskih bandi koje su htele da trijumfalno uđu pre Kfora.
Nakon bombardovanja, kako kaže, proboj ka centralnoj Srbiji bio je teži. Seća se da su naša dva oklopna vozila BOV, sa njim na čelu, među poslednjima izašla sa KiM.
- Posle Prištine dobio sam naređenje da idem u Podujevo, gde nam je bio poslednji oklopni bataljon iz 15. brigade. Dok nisu stigli Englezi, praktično dva dana smo bili na stražama po Podujevu. Kada su Britanci stigli, a mi morali da napustimo ovaj prostor, Šiptari su blokirali put ka centralnoj Srbiji.
- Potporučnik, pravi junak, neka mi ne zameri, zaboravih mu ime, bio je u BOV-u 2, a ja u "jedinici". Kod Mirovca na krivini Besijana, tik pred administrativnu liniju, Šiptari su napravili vašar, slavlje... pucali su u vazduh, a mi nismo mogli mimo puta, već - pravo kroz njih.
TRAMP SAOPŠTIO ODLIČNE VESTI ZA SRBIJU: Veliki poraz Albanaca! (FOTO)
Kada će Srbija dobiti odgovor? Skoplje prevodi zahtev za izručenje Morine
Za Ramušem u Hag ide i njegova DESNA RUKA! Ko je Time Kadrijaj, ozloglašena doktorka koja je vadila Srbima organe?
- "Gas do daske", komandovao sam BOV-u 2 i proleteli smo, dok su meci udarali po oklopnjaku. Tako smo ušli u centralnu Srbiju.
- Ako se ičega i ikoga boje Albanci, to je bio Aleksandar Leka Ranković - tvrdi general Stojanović. - Ako hoće da najstrašnije uvrede Srbina, psuju mu "majku rankovićevsku". Kada smo 1993. imali akciju reaktiviranja saradnika sa Rankovićevog spiska iz 1973. po pijacama i čajdžinicama Glogovca, Srbice, Uroševca... malo ko od starih saradnika je odbio saradnju. Da li su se plašili, ili cenili Rankovićev način rada, drugo je pitanje. Ima, mislim, i jednog i drugog.