NATO komandant na Kosovu šokirao: Evo šta mi je Milošević rekao, Tači nije imao pojma
Bivši komandant NATO Vesli Klark svedočio je pred Specijalizovanim većima Kosova da Hašim Tači nije bio vojni komandant i da nije imao informacije sa terena, tvrdeći da OVK nije imala sistem komandovanja već je delovala kroz pojedince koji su štitili svoje porodice.
Klark je pred sudom u Hagu, gde se vodi proces protiv bivših lidera tzv. OVK Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Kranisija, rekao da je već na prvim sastancima sa Tačijem bilo problema u komunikaciji zbog jezičke barijere.
Na trećem sastanku, kada je tražio od Tačija informacije o pozicijama za intervenciju, nije ih dobio jer Tači nije znao šta se dešava na terenu.
Prema Klarkovim rečima, Tači je bio bolje obučen i urednije ošišan od drugih, govorio je nemački, dok je engleski jezik koristio veoma slabo. NATO komandant je naglasio da OVK nije imala sistem komandovanja niti kontrolnu strukturu, već da su pripadnici delovali individualno kako bi zaštitili svoje porodice.
Kada je Tačija pitao o lokacijama ciljeva, nije dobio konkretne odgovore, tvrdeći da Tači "nije imao pojma šta se dešava".
Klark je ispričao i incident kada je NATO iz aviona gađao objekat za koji se mislilo da je baza srpske vojske, a u stvari su u njemu bili kosovski Albanci, dok su vozila srpske vojske bila u blizini. Opisao je događaj kao "užasan incident" koji je izazvao osećaj velike krivice kod učesnika operacije.
Tokom ispitivanja Klark je govorio i o Slobodanu Miloševiću, navodeći da je predsednik Savezne Republike Jugoslavije 1998. godine odbijao da diskutuje o situaciji na Kosovu i Metohiji i smatrao je da je to unutrašnje pitanje.
Klark je detaljno opisao pripreme pre bombardovanja i upozorenja Miloševiću da će NATO intervenisati ukoliko snage ne budu povučene sa Kosova.
Proces protiv četvorice bivših komandanata OVK-a započet je 2023. godine, tri godine nakon njihovog hapšenja i prebacivanja u pritvor Specijalizovanih veća u Hagu. Sva četvorica negiraju krivicu.
Optuženi se terete za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, uključujući progon, zatvaranje, mučenje, ubistva i prisilna nestajanja, počinjene između marta 1998. i septembra 1999. godine na više lokacija u AP Kosovu i Metohiji, kao i u Kukešu i Cahanu u severnoj Albaniji.
