OBILIĆ NOVOG VREMENA: Maloletni dečak štitio selo i brata, pa PRIMIO METAK pravo u srce
Medalja za hrabrost "Miloš Obilić" dodeljena je posthumno.
Oliver Zajić Giša (17), mladić iz sela Duševići, kod Kline, u Metohiji, posthumno je odlikovan Medaljom za hrabrost "Miloš Obilić", na svečanosti povodom Dana državnosti Srbije.
BRITANCI MOGLI DA SPREČE NAPAD? Porodice pobijenih SRBA kod Podujeva više od dve decenije ČEKAJU PRAVDU
ALJBIN KURTI IZMEĐU PATETIKE I MAŠTE: Sa PRETNJI prešao je na LAŽI i KLEVETE upućene Srbiji, izmišlja ATENTAT i INVAZIJU, a sve to zbog REJTINGA
VIOLA GURNULA PRST U OKO KURTIJU Grenel objasnio šta ovo znači
Priznanje je posle 26 godina od Oliverove pogibije, njegovom bratu Zlatku, uručio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Olivera Zajića ubio je, hicem iz snajpera, terorista UČK početkom leta 1998. godine, dok je sa ostalim meštanima branio svoje selo, a za taj zločin niko nije odgovarao.
- Našoj porodici, a i meni lično, ovo odlikovanje veoma znači. Imam osećaj kao da je deo mene ponovo vraćen tamo odakle je pre 26 godina otrgnut. Najvažnije je da se za Gišinu žrtvu i podvig čulo, da javnost zna. Osećanja su nam pomešana, s jedne strane su tuga, a sa druge zahvalnost
zbog medalje - kaže Zlatko.
On je zajedno sa majkom Nikosavom prisustvovao svečanosti, a na uručenju je bio u uniformi Žandarmerije, čiji je pripadnik.
U potresnoj ispovesti za Informer, Zlatko, pred čijim očima je ubijen Oliver, ispričao je kako se sve dogodilo i da tuga za bratom nikad neće prestati.
- U januaru 1998. počeli smo da organizujemo stražu u selu. Iako smo brat i ja bili maloletni, 17 i 16 godina, svako drugo veče išli smo da čuvamo selo. Nije bilo nekih većih problema do 20. juna, dan pre nego što će mi ubiti brata. Tada su se iz šume čuli pucnji u pravcu sela. Primetili smo da šiptarsko stanovništvo odlazi iz Duševića, što je bio znak da će selo uskoro biti napadnuto. To je značilo i da se srpske žene, deca i starci spakuju i izmeste iz sela. Otišli smo u Klinu, tamo prespavali, a ujutru se opet vratili kući jer smo čuli da je u selu mirno. Čim smo se vratili u selo, nedugo zatim krenuo je snažan napad - priča Zlatko.
Tog 21. juna oko 9 časova selo je napadnuto iz pešadijskog naoružanja, iz svih pravaca. Sa kraćim prekidima, napad je trajao čitav dan. Negde oko 13 časova, dok im je majka spremala ručak, napad je počeo iz svih pravaca.
- U trenutku kada se začula jaka pucnjava, Oliver i ja smo istrčali iz kuće, idući ka zaklonu, koji se nalazio u blizini. Dok smo se kretali prema zaklonu, Olivera, koji se nalazio ispred mene, pogodio je snajperski hitac u grudi, i to pravo u srce, pao je istog trena. Pokušali smo da mu pružimo pomoć. Uspeli smo da ga odvezemo u Dom zdravlja u Klini. Stric je vozio. Dežurni lekar Albanac samo je konstatovao smrt, koja je najverovatnije nastupila istog trenutka - seća se Zlatko.
Srbija Danas/Informer/S.T.