"RUSIJA NAPOLJE, KOSOVO UNUTRA" Nemački mediji bruje: Priština u maju traži prijem u Savet Evrope - Srbija ne može to da spreči
Savet Evrope bi uskoro mogao da dobije novog člana, i to Kosovo, sudeći prema pisanju nemačkog Frankfurte algemajne cajtunga (FAZ). Izbacivanje Rusije iz ove institucije otvorilo je, navodi list, vrata za tu mogućnost pošto je za prijem nove članice potreban pristanak dvotrećinske većine.
Kako je objavio FAZ, pozivajući se na informacije iz Prištine, kosovska vlada planira da pokrene aplikaciju za članstvo nakon izbora u Francuskoj, verovatno u maju. To bi moglo dovesti do toga da Kosovo bude primljeno već 2023. godine.
- Perspektive u kosovskoj prestonici ocenjuju kao dobre, jer isključenje Rusije znači da je najvažniji saveznik Srbije ispao iz Saveta Evrope. Uspešna kampanja Beograda protiv uključivanja svoje bivše pokrajine u najstariju asocijaciju evropskih demokratija zato manje obećava. Za razliku od Ujedinjenih nacija, gde Rusija, kao pravo veta u Savetu bezbednosti, blokira prijem Kosova, ili u EU, gde je jednoglasnost prethodni uslov za prijem novih članica, kandidaturi u Savetu Evrope potrebna je dvotrećinska većina za prijem - navodi FAZ.
Posle isključenja Rusije, Savet Evrope i dalje ima 46 članica. Od njih, 34 priznaju nezavisnost Kosova – što je i više od dve potrebne dve trećine.
"NEOPHODAN ULAZAK U NATO I SAVET EVROPE" Opasne poruke iz Prištine nakon posete predsednika Letonije
PETKOVIĆ O NORMALIZACIJI ODNOSA: "Jedino što Beograd blokira su laži Prištine, nikako dijalog i razgovor"
PETKOVIĆ NAKON POSETE BRISELU SAOPŠTIO: "Režim stikera ostaje i dalje na snazi"
- Kosovo sada ima sjajnu priliku da se odmah prijavi za članstvo. Rusija i njeni saveznici više nisu u stanju da blokiraju Kosovo - rekao je za FAZ bivši kosovski diplomata Petrit Selimi, bivši vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Kosova.
Naglasio je, kako prenosi FAZ, da se ne radi samo o matematičkoj mogućnosti, već i o "političkoj neophodnosti takvog koraka".
- Glavni argument treba da bude potreba da stanovnici Kosova, uključujući i manjine, uživaju prednosti kao što je pristup Evropskom sudu za ljudska prava - kazao je Selimi.
Održavanje izolacije Kosova nije, smatra on, u interesu bezbednosti i stabilnosti na Balkanu.
- Evoluirali smo u dinamičnu i zrelu demokratiju. To bi trebalo da bude priznato članstvom u Savetu Evrope - smatra Selimi.
Sredinom aprila, kosovska predsednica Vljosa Osmani potvrdila je da je "projekat Saveta Evrope" prioritet u Prištini, podseća FAZ, i da napredak treba da se ostvari što je pre moguće.
- Argumenti koji se čuju u Prištini od strane vlade i nekih zapadnih prestonica su slični onima Selimija. Kosovo je demokratija koja (prilično) funkcioniše, koja je prošla kroz nekoliko promena vlasti koje su doneli pravilno održani izbori, a gubitnici su spremno priznali poraz i predali vlast. Ono što je nesporno jeste da kosovski ustav daje široka prava manjinama. Nema političkih zatvorenika. Zemlja je spremna da se potčini nadležnosti Suda za ljudska prava. Prihvatala je izbeglice iz Ukrajine i podržava evropske sankcije Rusiji, za razliku od članica Saveta Evrope Srbije i Turske - navodi FAZ.
Pozivaju i se na reči jednog sagovornika, koji prijem u Savet Evrope povezuje sa stabilnošću regiona.
- Svi govore o tome da je stabilnost na Balkanu sada posebno važna. Nemački ministar spoljnih poslova kaže da je regionu potrebna veća pažnja. Prijemom Kosova u Savet Evrope, Evropa ima šansu da pretoči reči u delo - kaže jedan sagovornik i dodaje da je reč i o osujećenju očekivanih pokušaja Rusije da destabilizuje region:
"To bi bio jasan signal za manjinska prava i demokratiju i protiv nasilnih promena granica".
Sa kosovske tačke gledišta, navodi FAZ, glavna stvar je da se iskoristi trenutak.
- Kada je pravo vreme, ako ne sada, pitanje je koje se postavlja u Prištini. Već je postojala matematička većina za prijem Kosova kada je Rusija još bila članica Saveta Evrope, ali politički stvari su bile drugačije. Rusija je dala daleko najveću delegaciju u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (18 članova) i intenzivno je lobirala protiv bilo kakvih pokušaja Kosova. U međuvremenu, Nemačka je, sa dvanaest poslanika, najveća grupa u parlamentu koja se sastaje kvartalno u Strazburu, a u nemačkoj delegaciji postoji međustranačka podrška planovima Prištine - navodi FAZ.
Oni dalje citiraju izjavu poslanika Bundestaga Franka Švabea (SPD), koji predvodi zajedničku frakciju socijalista, demokrata i zelenih u Parlamentarnoj skupštini, koji je ovaj korak predložio u martu.
- Treba da približimo Kosovo Evropi. Dobar način da se to uradi bilo bi članstvo u Savetu Evrope - kazao je Švabe.
Bivši diplomata Knut Abraham (CDU), koji ima iskustva sa Balkanom i član je odbora za spoljne poslove Bundestaga i Parlamentarne skupštine, je, kako prenosi FAZ, ustanovio nešto slično.
- S obzirom na rat u Ukrajini, sada je izuzetno važno poslati jasan signal da ne tolerišemo bilo kakve promene granica putem nasilja i da mora da se zaštiti manjina i ljudska prava. biti ojačan. Članstvo Kosova u Savetu Evrope bio bi pravi korak - kazao je Abraham,