SLUGA MNOGIH GOSPODARA: Nemci dočekali na nož novog premijera LAŽNE DRŽAVE

Avdulah Hoti / Izvor: Profimedia

Većina analitičara saglasna da Hotijeva heterogena višestranačka koalicija neće moći dugo da ostane na vlasti

Nova vlada jedva je sastavljena od više stranaka. Njene konce vuku različiti akteri i teško da će dugo ostati na vlasti. To nemačka štampa danas piše o vladi lažne države Avdulaha Hotija.

HOTI IZLAZI NA CRTU VUČIĆU: Novi premijer lažne države otkrio PLAN ALBANACA za dijalog

EU SNAŽNO UDARILA NA LAŽNU DRŽAVU: Status kvo nije rešenje! Zahtevamo od Prištine hitno ukidanje recipročnih mera

PRVI TEST ZA VLADU AVDULAHA HOTIJA! Beograd uputio poruku Prištini: Ozbiljan zahtev na stolu!

- Novoinstalirana Hotijeva vlada trebalo bi da ispuni brojne želje onih koji vuku konce iz pozadine. To je praktično nemoguće jer u stvari niko ni sa kim ne sarađuje - piše novinar Tomas Borhert iz Kopenhagena za "Frankfurter rundšau".

Hotiju, iskusnom ministru finansija, skoro niko ne prognozira šanse za duži mandat. Ipak, Hoti je pun poleta za svoju - za mnoge - prilično beznadežnu misiju. Prioritet njegove vlade je ekonomski oporavak, naveo je Hoti, koji se smatra lojalnim sledbenikom lidera svoje stranke Ise Mustafe. Sporazum sa Srbijom koji bi trebalo da obezbedi stabilizaciju Kosova je kako kaže od vitalnog značaja.

- Mi ćemo promovisati dijalog u saradnji sa EU i SAD i nećemo dozvoliti promene granica - citira novog premijera Frankfurter "rundšau".

A tu je i mišljenje Redžepa Selimija, lidera poslaničke grupe sada opozicionog Samoopredeljenja, koji kaže: "Hotijevu vladu nije birao narod. Kontroliše je predsednik Hašim Tači. Ova vlada samo treba da obezbedi još jedan mandat Tačiju kao predsedniku".

O Hotiju nemački list piše: "Hoti, koji je studirao u Velikoj Britaniji, smatra se bezbojnim, ali časnim tehnokratom koji čvrsto stoji uz svoju stranku. Za razliku od nekih njegovih ministara u Hotijevoj biografiji nema korupcijskih skandala niti ratne prošlosti".

- Pored toga što nema većinsku vladu Hoti će kao sluga mnogih gospodara uskoro imati problema da se bori i sa njihovim oprečnim zahtevima. Blic-sporazum sa Srbijom koji je specijalni izaslanik SAD Ričard Grenel predvideo kao municiju za Donalda Trampa tokom izborne kampanje teško da će se postići tako brzo. A produžetak mandata koji želi predsednik Tači, kao i razmena teritorija sa Srbijom koju promoviše, naišli su na otpor čak i u Hotijevoj partiji. I Tačijev kurs sukobljavanja s EU takođe se može pokazati kao prepreka za Hotija: Brisel nikako ne želi da vodstvo kosovskog dijaloga prepusti Sjedinjenim Državama. Stoga se Hoti mudro ne oslanja samo na Trampa: Nakon američkih izbora interes Vašingtona za Kosovo verovatno će se značajno smanjiti - zaključuje se u tekstu lista "Frankfurter rundšau".

"EU narušava svoju prethodnu poziciju"

Novinar Erih Ratfelder iz Splita za berlinski "Tagescajtung" između ostalog piše: "Avdulah Hoti spada u vodeće redove konzervativnog dela Demokratske lige i sprovodiće politiku koja je u pozadini već skicirana. Pregovori sa Srbijom, koje Trampova administracija takođe podržava, očekuju se uskoro".

Nemački novinar piše da Amerikanci žele razmenu teritorija između Srbije i Kosova, a da je nemačka kancelarka Angela Merkel protiv toga. Ona je "više puta upozorila na otvaranje Pandorine kutije jer razmena teritorija na etničkoj osnovi može da dovede do sukoba u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, ali i u Severnoj Makedoniji, gde bi albanska manjina mogla da traži pripajanje Kosovu".

- Ali očigledno da ta strahovanja nemaju svi u Briselu. Tako su šef vanjske politike EU Žosep Borel i komesar EU za susedsku politiku Oliver Varhej zahtevali nastavak dijaloga sa Srbijom. Sada hoćemo da vidimo napredak Kosova na putu ka EU, navodi se u jednom saopštenju. Time se vide naznake izbegavanja sukoba sa Sjedinjenim Državama, ali to bi moglo narušiti prethodnu poziciju Evropske unije - zaključuje se u tekstu "Tagescajtunga".

Problem Grenel

Novinar Mikael Martens iz Beča za "Frankfurter algemajne cajtung" piše: "Formiranje vlade najmlađe države Evrope bilo je neobično i upitno. Tome je prethodila višemesečna borba između američkog predsednika Donalda Trampa i Evropske unije, odnosno najvažnijih evropskih prestonica, kao što je Berlin. Radilo se o budućem razvoju Kosova. I bar za sada, može se konstatovati da je prvu rundu te borbe za moć Evropa izgubila".

- Glavni protagonista na američkoj strani bio je Ričard Grenel, do pre nekoliko dana ambasador Sjedinjenih Država u Berlinu i Trampov verni sledbenik. Prošle godine predsednik je imenovao tog nediplomatičnog diplomatu za svog specijalnog izaslanika za "mirovne pregovore" između Srbije i Kosova. Neki su bili iznenađeni time što Tramp hoće da se angažuje baš na Balkanu. Na kraju krajeva, za razliku od devedesetih, taj region više nije centar sukoba globalne političke veličine. U Beogradu, a posebno u Prištini, postojala je, i još se čuje, pretpostavka da Tramp, nakon što nije uspeo u spoljnoj politici, želi da se pokaže kao sposoban da postigne dogovor ne samo u Severnoj Koreji, već i u jugoistočnoj Evropi. Cilj je, dakle, bio da se postigne istorijsko pomirenje između Srbije i Kosova, i istovremeno povredi Evropska unija, koja to nije uspela da uradi više od decenije.

Pored toga, piše frankfurtski list, "Tramp bi onda mogao da zatvori američku vojnu bazu Bondstil, koja postoji od 1999. i pokaže svojoj domaćoj publici da je, za razliku od svojih prethodnika, vojnike sa Kosova doveo kući. Naravno, ovo su samo nagađanja".

- Ono što se može dokazati jeste da se Grenelovo angažovanje na Balkanu razvilo u američko-evropsku borbu za moć kakvu region nikada ranije nije vidio. Međutim, upitno je da li će se Grenel, ako bude igrao važnu ulogu u predstojećoj Trampovoj izbornoj kampanji, uopšte još baviti sporednom binom, Kosovom. Neke evropske diplomate nadaju se da će se problem Grenel za Kosovo vremenom rešiti sam od sebe. Pored toga, većina posmatrača sumnja da Hotijeva heterogena višestranačka koalicija neće moći dugo da ostane na vlasti - zaključuje se u tekstu u "Frankfurter algemajne cajtungu".

STIGLA VAŽNA VEST IZ BRISELA: Ideja o razmeni teritorija Srba i Albanaca prisutna, ali postoji MNOGO STRAHA