SRBIJA I KOSMET "PREŽIVELI" 2020: Kakvim će nas "mukama mučiti" SAD i Evropska unija u 2021. godini?

Odnosi Srbije i južne srpske pokrajine nisu tokom 2020. godine doživeli veliki pomak, koliko god da su se vlasti u Beogradu trudile da se zanemare nacionalna trvenja i da se sa kosmetskim partnerima napravi plan za prosperitet regionalne ekonomije. Lepe želje su ostale lepe želje, teroristi su nastavili da pomažu teroriste, a nas i naše najmilije i dan danas očekuje borba za normalan život.

U međuvremenu je Evropska unija ostala bez smisla i ideje, pregovaračku ulogu u dijalogu Beograda i Prištine praktično su preuzeli Amerikanci, događali su se izbori, a došla je tu i korona i poremetila sve planove i pregovore...

VUČIĆ JE ODLUČIO, I TO JE TO: Iznenađujuća izjava Danijela Servera o priznanju Kosmeta

VUČIĆ JE ODLUČIO, I TO JE TO: Iznenađujuća izjava Danijela Servera o priznanju Kosmeta

VUČIĆ REAGOVAO POSLE IZJAVE SERVERA: Priznanje Kosmeta? Ne igram se besmislenim izjavama

VUČIĆ REAGOVAO POSLE IZJAVE SERVERA: Priznanje Kosmeta? Ne igram se besmislenim izjavama

PANIKA NA KOSMETU: Bajden će pogurati Zajednicu srpskih opština i "mini Šengen"

PANIKA NA KOSMETU: Bajden će pogurati Zajednicu srpskih opština i "mini Šengen"

Usledilo je je potom potpisivanje Vašingtonskog sporazuma u Beloj kući, ali i podizanje optužnica protiv lidera terorističke Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), dva možda i najbitnija događaja koja su obeležila 2020. godinu, kad je reč o odnosima Beograda i Prištine.

- Pre svega taj Vašingtonski sporazum je promenio status - nije doneo ništa konkretno - ali je promenio status, način kako se Srbija tretira u Vašingtonu. Pošto je Tramp izgubio izbore, pitanje je koliko će se i kojoj meri taj sporazum sprovoditi. Naravno, nova administracija, koliko je to u interesu Sjedinjenih Američkih Država i njenog interesa na Balkanu, ona će poštovani taj sporazum - to što su bili protiv Donalda Trampa, ne znači da će biti i protiv njegovih sporazuma. Nije to Tramp to sam po sebi nešto radio, nego je to bila politika Vašingtona koju je podržavao jedan širi krug tamošnje političke elite koja se bavi Evropom i Balkanom. Posledica tog sporazuma je da Srbija nije više neko ko je na optuženičkoj klupi, nije više deo problema, već je deo rešenja. Vašingtonski sporazum sam po sebi nije nešto doneo, ni pozitivno, ni naročito negativno, ni epohalno za Srbiju, ali taj neki status kako se tretira Srbija - to se promenilo - kaže politički analitičar Branko Radun za portal Srbija Danas.

Odlazak u pritvor suda za zločine OVK lidera terorista sa Kosova i Metohije, Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, koji su optuženi za zločine protiv čovečnosti na Kosmetu i u Albaniji, svakako je jak udarac za organizovane kriminalne strukture u privremenim institucijama u južnoj srpskoj pokrajini, ali je izvesno da će i odložiti dijalog Beograda i Prištine, jer je izvesno da slede novi izbori i izbor novih predstavnika koji će u ime KiM razgovarati sa Srbijom.

- Podizanje optužnica je jako bitno da se utvrdi istina o svemu što se dešavalo 1999. i posle toga - istina o žrtvama srpskim i nealbanskim od strane OVK. To ima i neke političke posledice, ali govorimo pre svega u smislu istine i pravde za žrtve. Prvi put u svetu se ozbiljno čula činjenica da je OVK bila teroristička organizacija koja je ubijala civile - do sada je ona važila za neku "oslobodilačku" ne znam kakvu organizaciju, Bajden zvao Tačija "kosovski Džordž Vašington"... Znači do sada su oni imali, da kažemo, samo "promociju" na Zapadu, a sad prvi put imamo i činjenicu da su Albanci činili zločine kao nešto što počinje da ulazi u javnost. Naravno da su političari koji su bili zaduženi za Balkan znali sve to, nije to ništa sporno, ali javnost u zapadnim državama nije imala o tome pojma - ističe Radun.

Nema više Angele

U 2021. godini sa funkcije nemačke kancelarke odlazi Angela Merkel. Da li će to promeniti nešto u dijalogu Beograda i Prištine? 

- Na nemačku politiku to neće imati velikog uticaja jer ne verujem da će se u Berlinu pojaviti neko ko će preispitivati nezavisnost Kosmeta, niti će se pojaviti neko ko će preispitivati pristup prema Srbiji kao prema zemlji koju treba pritiskati onako kako je pritiskala i, nažalost, administracija Angele Merkel - rekao je politički analitičar Dejan Vuk Stanković.

Još jedan značajan događaj koji ima veze sa Amerikancima, osim Vašingtonskog sporazuma bitnog za nas, imaće značaja za pregovarački proces. Na izborima u Sjedinjenim Državama izgubio je Tramp, a na vlast dolazi Džo Bajden. To mnogi vide kao otežavajuću okolnost za Srbiju, a i sami Albanci očekuju da će supersila potpuno stati na njihovu stranu u pregovorima.

- Očigledno je da će to biti mnogo teže zbog dolaska Bajdena, jer Albanci se nadaju da će imati bolji status nego što su imali sa Trampovom administracijom, ali mislim da nisu tu njihova očekivanja potpuno na mestu, niti su neki strahovi kod Srba isto na mestu, niti će Bajdenova administracija voditi politiku iz 90-ih - neće to, naravno, biti ni Trampova politika, mislim da će to biti negde između. U principu, i Tramp je vodio politiku prihvatanja nezavisnog Kosmeta kao svršeni čin, nije ni tu sad postojala neka suštinska promena američke politike. Tramp je malo više, što bi rekli sad u slengu - ispoštovao Srbiju - ali mi ništa više od toga nismo dobili. Nemamo mi razloga nešto sad tu da se preterano i bojimo, i prema izjavama ljudi koji su tu iz Bajdenovog okruženja vidimo da je to slična retorika kao i ljudi iz Trampovog okruženja, poput Grenela i drugih - da je potrebno neko "izbalansirano rešenje"... Naravno, za njih to "izbalansirano rešenje" znači priznanje Kosmeta - zaključio je Branko Radun.

Još jedna otežavajuća okolnost za postizanje kompromisa između Beograda i Prištine, po rečima političkog analitičara Dejana Vuka Stankovića, mogli bi budu izbori na Kosovu i Metohiji i, kako sada po anketama stvari stoje, verovatne pobede lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija.

- Na Kosmetu treba da se izabere vlast, zato što su oni sad u stanju u kojem je istekao mandat Hotijevoj vladi, ona je izgubila podršku. Dakle, tu se ide na izbore. Veliki favorit je, kao što sva istraživanja govore, Aljbin Kurti i njegova politička opcija - dakle ta okolnost da je on najveći favorit govori da će biti jako teško obnoviti bilo kakav proces pregovaranja. Kurti je poznat po tome da apsolutno ne želi da pregovara i iz te perspektive stvarno će biti jako teško da se naprave neki razumni koraci u pravcu traženja kompromisa. Ne očekujem da će suštinski biti pravljeni neki politički uspesi - ako pod tim uspesima podrazumevamo dogovor - ističe Stanković za portal Srbija Danas. 

Stanković smatra i da Kosovo i Metohija neće biti prioritet za novu američku administraciju, naročito ne u meri u kojoj je to bio slučaj ranije.

- E sad, naravno, takozvano Kosovo neće biti ni približno taj prioritet kao što je Amerikancima bilo 1999. ili u vreme kada su proglasili nezavisnot 2008. godine, ali da će postojati neki konstantan pritisak - da; da će postojati harmonija između Vašingotna i Berlina po pitanju Kosmeta - da; da neće biti sklonosti kod Amerikanaca za nekim, ja bih to nazvao nekovencionalnim rešenjima koja bi otvorila prostor da svaka strana ponešto dobije i nešto izgubi - da; insistiraće na tome da mi priznamo nezavinost takozvanog Kosova, i uopšte, insistiraće da to pitanje nezavinosti bude deo jednog šireg paketa uključivanja ovog regiona u evroatlantske strukture. Dakle, na način na koji su uključene u evroatlantske strukture i ostale, ajde da kažemo, zemlje Zapadnog Balkana kao što su Rumunija, Bugarska, Grčka, Albanija, Hrvatska, Crna Gora - mislim da će namera biti da se sve to reši u ovkru onoga što su zapadna rešenja i da se region gura u pravcu učlanjenja u NATO i Evropsku uniju - ističe Stanković.

Velikih muka ima i Evropskih unija, što takođe ne ide u prilog pomaku u pregovorima Beograda i Prištine i postizanju bilo kakvih dogovora u 2021. godini.

- Dijalog Beograda i Prištine daleko od toga da je prioritet u evropskim poslovima - u evropskim poslovima postoji čitav niz nekih stvari koje moraju da se reše da bi se uopšte otvorilo to pitanje koje se odnosi na Zapadni Balkan. Uostalom, sama Evropska unija, ako gledate njenu strukturu - nisu ni sve države članice priznale nezavinost takozvanog Kosova. Priznanje nezavnosti je došlo, tačno je, od najmoćnijih zemalja članica Evropske unije, koje ujedno imaju ucenjivački kapacitet da Srbiji šalju poruku da nema, bez rešavanja spora sa Kosmetom, članstva u Evropskoj uniji. E sad, kao i za Amerikance - to za njih nije prioritet - oni imaju komplikovani Bregzit, gde su napravljeni neki sporazumi ali još ima da se pregovara, oni imaju svoje unutrašnje tenzije, oni imaju korona krizu, oni imaju ideološke sukobe između, recimo, zastupnika hrišćanske demokratije, kao što je to recimo Orban ili su to poljaski konzervativci i libelarnih demokrata, globalističkog mejnstrima kao što su Makron, Merkel i tako dalje... Dakle, oni imaju čitav niz nekih unutrašnjih tenzija, neke svoje prioritete da bi se sad detaljno bavili Srbijom, Kosmetom i Zapadnim Balkanom - navodi Stanković.

Evropska unija, štaviše, izgleda kao i da nije zainteresovana da se pregovori između Beograda i Prištine dovedu u neke mirnije tokove - osim što deklarativno ističu da su za razgovore. Pored navedenih problema, tu je svakako i korona virus, što je još jedna otežavajuća okolnost u smislu naših očekivanja da će Evropa da se ozbiljnije bavi ovim regionom.

- Oni su poslali jednu lošu poruku u poslednjih nekoliko godina - a to je da evropskih integrancija neće biti skorije vreme, u smislu dostizanja članstva u Evropskoj uniji, čak nisu ni zamišljeni neki ti alternativni modeli odnosa sa zemljama koje su sa aspiracijama da uđu u Evropsku uniju, dakle bilo je priče "Evropa u više brzina", onda različiti modeli integracije - ali ništa od toga nije bilo? Zašto? Pa zato što pitanje integracija Zapadnog Balkana zapravo nije prioritetno pitanje, više je pitanje Evropske unije, više je pitanje zdravstvene krize... Teško vi tu možete da pronađete neki prostor da se oni sad studiozno bave Zapadnim Balkanom... To je tema za Lajčaka - mislim da je Lajčak pod velikom presijom Berlina da taj posao što pre obavi. Lajčak će biti vrlo tvrd pregovarač - vrlo eksplicitno će pritiskati Beograd, dakle treba očekivati zapravo da se tu stvari možda čak i kreću u onom pravcu da Lajčak možda čak dođe s nekim predlogom sporazuma Beograda i Prištine koji će biti postavljen pod onu shemu "uzmi ili ostavi", dakle ni to ne bih isključio, ali da smo prioritet i Evropljanima i Amerikancima, pa ako hoćete i Rusima i Kinezima - sigurno nismo - zaključio je Dejan Vuk Stanković.