"Gvozdena kupola" prvi put raspoređena u drugoj državi: Izrael poslao svoje najsnažnije oružje ovoj zemlji (FOTO)
Izrael je rasporedio jednu bateriju “Gvozdene kupole“ u Ujedinjenim Arapskim Emiratima na početku rata sa Iranom, zajedno sa vojnicima koji je opslužuju, što je prvi put da je taj sistem poslat van Izraela i Sjedinjenih Američkih Država, preneo je Aksios, pozivajući se na izraelske i američke zvaničnike.
Tokom američko-izraelskog rata protiv Irana, Teheran je pokrenuo kontinuirane napade na Emirate, ispalivši oko 550 balističkih i krstarećih raketa i više od 2.200 dronova, pokazuju podaci Ministarstva odbrane te zemlje, po čemu su Emirati najviše gađani u regionu.
Iako je većina projektila presretnuta, neki su pogodili vojne i civilne ciljeve, što je navodno navelo Abu Dabi da zatraži pomoć od saveznika.
Kako su neimenovani izraelski zvaničnici rekli za Aksios, izraelski premijer Benjamin Netanjahu naredio je raspoređivanje baterije nakon razgovora sa predsednikom Emirata Mohamedom bin Zajedom Al Nahjanom.
Kako su naveli izvori američkog portala, sistem je presreo desetine dolazećih iranskih raketa.
Zvaničnici Izraela i Emirata rekli su da su dve zemlje u bliskoj vojnoj i političkoj koordinaciji od početka rata 28. februara, a izraelsko ratno vazduhoplovstvo je takođe izvodilo napade na jug Irana tokom rata kako bi neutralisalo pretnje usmerene ka zemljama Persijskog zaliva.
Visoki zvaničnik Emirata, čije reči je portal citirao, kazao je da ta zemlja “neće zaboraviti“ pomoć koju joj je Izrael pružio tokom krize.
Šta je zapravo Gvozdena kupola?
To je mobilni protivraketni sistem koji detektuje projektil u vazduhu, izračunava njegovu putanju i procenjuje da li će pogoditi naseljeno područje. Ako proceni da postoji opasnost, lansira presretačku raketu koja uništava metu u vazduhu.
Sistem su razvili izraelska kompanija Rafael Advanced Defense Systems i Israel Aerospace Industries, uz značajnu finansijsku podršku Sjedinjenih Američkih Država.
Zašto je napravljena?
Razvoj sistema počeo je nakon konstantnih raketnih napada iz Pojasa Gaze i južnog Libana tokom 2000-ih godina. Poseban pritisak nastao je nakon rata Izraela i Hezbolaha 2006. godine, kada su hiljade raketa pogodile sever Izraela.
Prvi put je operativno korišćena 2011. godine.
Kako funkcioniše?
Sistem ima tri glavne komponente:
- radar za otkrivanje projektila
- komandni centar koji analizira putanju
- lansere sa presretačkim raketama „Tamir“
Proces traje svega nekoliko sekundi:
- Radar otkriva lansiranje rakete.
- Sistem računa gde će projektil pasti.
- Ako projektil ide ka nenaseljenom području, sistem ga često ignoriše kako bi sačuvao municiju.
- Ako predstavlja pretnju, lansira se raketa presretač.
- Projektil se uništava u vazduhu.
Koliko je efikasna?
Izrael tvrdi da je uspešnost presretanja veoma visoka, često preko 85–90 odsto u situacijama kada sistem proceni da raketa predstavlja pretnju.
Međutim, sistem ima ograničenja:
može biti preopterećen masovnim napadima
veoma je skup za korišćenje
nije namenjen za balističke rakete velikog dometa
Koliko košta?
Jedna baterija sistema može da košta desetine miliona dolara, dok jedna presretačka raketa „Tamir“ košta više desetina hiljada dolara.
To znači da je presretanje jeftinih improvizovanih raketa često mnogo skuplje od samog napada.
Gde je korišćena?
Najviše je korišćena tokom sukoba Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze, ali i tokom napada Hezbolaha iz Libana.
Tokom velikih raketnih baraža često se mogu videti snimci presretanja iznad Tel Aviva, Aškelona i drugih gradova.
