VOJSKA SRBIJE MOĆNIJA NEGO IKADA PRE! Dušmanima se ne piše dobro, od ovog oružja nema SPASA!

Na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu naoružanja i vojne opreme "Partner 2023" prikazan je veliki broj vojne tehnike, različitih vrsta i tipova oružja, od malokalibarskog do artiljerije, avijacije, oklopnih vozila i dronova. Posebno su dronovi bili u fokusu zbog sve značajnijeg udela koji u poslednje vreme imaju u sukobima širom sveta, a naročito u Ukrajini i Nagorno-Karabahu gde su počeli masovno da se koriste za jurišne kamikaza napade, ali i za osmatranje i gađanje sa većih visina.

Ove godine je poseban utisak na posetioce i brojne vojne delegacije iz inostranstva ostavila i artiljerija i tu se ističe srpska samohodna haubica "Nora B-52" NG, poznatija i kao "Perun", kao artiljerijsko oruže visoke preciznosti i dometa, koju je proizvela srpska kompanija namenske industrije "Yugoimport-SDPR".

Srpska namenska industrija predvođena kompanijom "Yugoimport SDPR" se i ovog puta pokazala veoma cenjenom kako u regionu tako i na svetskom planu što dokazuje i dolazak brojnih stručnjaka iz oblasti poznavanja naoružanja.

U tekstu ispod, spomenućemo neke od najvažnijih tipova srpskih protivoklopnih, protivpešadijskih i protivavionskih sistema koji su dodatno modernizovani i prilagođeni potrebama vojnika u savremenim uslovima ratovanja.

Nora B-52 je samohodna haubica kalibra 155 mm koju je razvio Vojnotehnički institut, a proizvodi "Yugoimport SDPR" u Velikoj Plani.

Prvu samohodnu Noru B (razvijenu na bazi Nora C) je konstruisao Vojnotehnički institut 1984. godine sa modifikovanom haubicom Nora M-84 kalibra 152 mm postavljenom na kamion FAP 8x8 i predstavljala je treću generaciju artiljerijskih sistema. Kasnije, 2000-ih, Vojnotehnički institut je razvio nove verzije artiljerijskih sistema 4. generacije sa topom kalibra 52 155 mm za ugradnju na novi sistem porodice Nora sa oznakom B-52. Rad B-52 u zavisnosti od verzije je potpuno automatizovan, uključujući i automatski punjač od 36 krugova. Izrađuje se u nekoliko verzija:

K0 - prva serijska varijanta, otvorena kupola, ručni pogon na pogon i vidno polje. K1(S) - razlike od K0: poluotvorena kupola, potpuno automatska, nezavisna automatska navigacija, automatski sistem za paljbu i upravljanje, manji broj posade. M03 - poluotvorena kupola, automatska po dizajnu K0,K1 sa oznakom S za Vojsku Srbije. KE - poluotvorena kupola, potpuno automatska izvozna varijanta.

K1 sa dodatnim oklopnim punim automatskim sa zatorenom kupolom, novom jačom šasijom, radarom na cevi za merenje putanje i brzine projektila, NBC zaštićenom kabinom i kupolom, automatizovanim protivpožarnim sistemom, bacačem dimnih granata, interfonom za posadu i novim softverom, oznake M15 za Srbiju.

Nora B52 NG, kalibra 155 mm, napravljena je integracijom oružanog modula 155 mm na šasiji 8x8. Oružanim modulom se upravlja iz kabine vozila i po svojim karakteristikama se može smatrati DUBS-om 155 mm.

Dužina cevi je 52 kalibra, a domet je raspona od 32,5 km sa ERFB projektilom, 41,5 km sa ERFB BB projektilom, do 52 kilometra sa VLAP projektilom. Ima mogućnost istovremenog pada više projektila na cilj (MRSI) 3 metka na 30 km, a maksimalna brzina vatre je 4 metka u minuti. Punjenje je potpuno automatsko sa rezervnim ručnim režimom, a broj članova posade je 4.

Set municije za oruđe je 30 u automatskom punjaču plus 6 na vozilu, dok je polje dejstva po pravcu 30 stepeni. Spremnost za gađanje od zaustavljanja do ispaljivanja prvog metka je 60 sekundi. Borbena masa je do 40 tona, dužina u marševskom položaju 2,62 m, visina u marševskom položaju 3,9 m.

Zemlje koje koriste Noru: Bangladeš - 36-54 (izvori se razlikuju) u službi vojske Bangladeša (opremljen sa SAGEM Sigma 30 inercijalnom navigacionom platformom za autonomnu navigaciju i pokazivanje),  Kipar - 24 u službi kiparske nacionalne garde, Kenija - 18 u upotrebi, još 12 naručeno, Mjanmar - 30 u službi vojske Mjanmara, Srbija - 18 u službi Vojske Srbije, Budući operateri:  Alžir - naručeno 54.

Potencijalni operateri su: Brazil, Pakistan - testirala pakistanska vojska 2017. godine, UAE - testirala vojska UAE 2017. godine, Sjedinjene Američke Države - jedna haubica na MAN šasiji koju je američka vojska testirala 2021. godine kao učesnik u pucanju zajedno sa Archer Artillery Sistem, "Caesar" samohodnom haubicom i "Atmos" 2000.

2S1 Gvozdika je samohodna haubica sovjetske proizvodnje prisutna u naoružanju zemalja nekadašnjeg Varšavskog bloka i izvesnog broja armija koje su pripadale ili pripadaju Pokretu nesvrstanih poput Jugoslavije, a danas i Srbije. Razvoj je započeo 1967. godine, a serijska proizvodnja 1971. godine.

2S1 Gvozdika je namenjen za uništavanje i neutralisanje žive sile van zaklona i u zaklonu poljskog tipa, neprijateljskih vatrenih sredstava, artiljerijskih i mototehničkih sistema naoružanja i vojne opreme neprijatelja. Namenjen je i za rušenje odbrambenih tačaka, žičanih i drugih prepreka, kao i pravljenje prilaza u minskim poljima. Posadu čine četiri člana, a naoružanje haubica 2A31 (D-32), kalibra 122 mm, sa borbenim kompletom od 35 trenutno-fugasnih i pet metaka sa kumulativnim zrnom.

Ostale karakteristike: Maksimalni domet - 15.200 m, brzina gađanja iznosi 4 do 6 metka u minuti pri neposrednom gađanju, odnosno 1 do 2 metka u minuti pri posrednom gađanju, početna brzina trenutno-fugasnog zrna je 686 m/s, a vertikalno polje dejstva od minus 3 do plus 70 stepeni, horizontalno polje dejstva iznosi 360 stepeni. Pokreće je dizel-motor JAMZ-238V, snage 176 kW. Maksimalna brzina na putu je 60 km/h.

Maksimalna brzina kretanja u vodi iznosi 4,5 km/h, dok je radijus kretanja na putu sa tvrdom podlogom 500 km. Maksimalni uspon vozila je do 77 stepeni nagiba. Maksimalni bočni nagib iznosi 55 stepeni. Širina rova koji može pregaziti iznosi 2,75 m. Visina vertikalne prepreke koju može preći je 0,7 m. Maksimalna širina vodene prepreke koju može da pređe je do 300 m. Dužina vozila je 7.26 m, visina 2.7 m, a širina iznosi 2.8 m.

Korisnici "Gvozdike" danas su: Alžir - 145, Azerbejdžan - 15, Bosna i Hercegovina - 5, Bugarska - 200, Hrvatska - 9, Finska - 72, Gruzija - 85, Mađarska - 153, Kazahstan - 10, Poljska - 533, Rumunija - 48, Rusija - 1.725, Srbija - 72, Slovenija - 8, Slovačka - 49, Sirija - 400, Ukrajina - 638, Urugvaj - 12 i Zimbabve - 12.

Svaka od četiri brigade kopnene vojske u Vojsci Srbije ima u svom sastavu divizion sa tri baterije samohodnih haubica, kalibra 122 mm 2S1 "Gvozdika", proizvedenih u bivšem SSSR-u. Na 2S1 integrisani su elementi, odnosno motor i transmisija vrlo pouzdane šasije oklopnog transportera MT-LB, sa obrtnom kupolom u kojoj se nalazi oruđe 2A31. Ovo oruđe je nastalo modifikacijom vučne haubice D-30. U sastavu haubičkih diviziona Vojske Srbije koriste se komandna vozila izrađena na šasiji MT-LB.

Tokom 2020. godine Vojska Srbije predstavila je modernizovanu "Gvozdiku". Modernizovana "Gvozdika" poseduje DUBS (12,7 mm), povećan domet za 38 odsto, novi moderni sistem za upravljanje vatrom, brzina gađanja povećana je za četiri puta i još dugo će ostati u službi Vojske Srbije. Troškovi modernizacije bili su relativno mali, a učinak je odličan.

"Morava", poznatija i kao Samohodni višecevni modularni lanser raketa (LRSVM), nazvana je po Moravi, reci u Srbiji. U pitanju je modularni, višekalibarski, samostalni višecevni raketni bacač koji je projektovao i razvio Vojnotehnički institut Srbije. Sistem je dizajniran da ponudi modularnost podsistema, omogućavajući integraciju sa platformama na točkovima ili guseničarima za ispaljivanje nevođenih raketa različitih kalibara, odnosno za gađanje ciljeva na udaljenosti između 8 km i 40 km.

Od 2019. godine Morava je u upotrebi u Vojsci Srbije na terenskom kamionu FAP 1118 4x4 i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) na šasiji "Nimr" 6×6. Razvoj projekta imao je za cilj stvaranje jedinstvene platforme na kojoj će moći da se montiraju postojeće rakete različitih kalibara i bojevih glava koje će zameniti sadašnju generaciju ruskih BM-21 "Grad" i srpskih M-77 "Oganj" i M-63 "Plamen" u okviru Vojske Srbije.

Celokupno projektovanje i razvoj "Morave" uradio je Vojnotehnički institut (VTI), dok je lanser dodeljen kompaniji 14. oktobar, koja je napravila prototip lansera i očekuje se da će izvršiti planiranu serijsku proizvodnju. Ista tehnologija razvijena za LRSVM "Morava" se sada koristi za modernizaciju postojećeg M-77 "Oganj" i za proizvodnju novih M18 "Oganj" sa povećanim mogućnostima.

Sistem LRSVM "Morava" je zasnovan na modifikovanom vojnom kamionu FAP 1118 4x4 koji obezbeđuje dobru taktičku mobilnost.

Opremljen je dvostrukim kontejnerom sa 12 do 16 lansirnih cevi, koje mogu da ispaljuju sve aktuelne rakete "Plamen", "Oganj" i "Grad", uključujući HE-FRAG, zapaljive, termobarične, kasetne sa protivpešadijskim ili protivtenkovskim minama. Moguće je kombinovati dva različita modula, na primer jedan kontejner sa "Plamen A" i jedan kontejner sa "Grad" raketama dajući jedinstvene mogućnosti napada na bliske i udaljene ciljeve u isto vreme.

Sistem korekcije dometa i pravca pruža bolju preciznost u odnosu na svoje prethodnike. "Morava" može da lansira pojedinačnu raketu, kroz delimično talasanje ili punu salvu, koja može da pokrije površinu od 32 hektara. LRSVM je opremljen potpuno automatskim sistemima za kontrolu ciljanja.

Lansirna raketa je opremljena inercijalnim navigacionim sistemom (INS), GPS jedinicom i apsolutnim enkoderima za automatsko pozicioniranje. Vozilo ima balistički računar sa automatskim ili ručnim unosom podataka i proračunom vatrenih elemenata.

Rakete se lansiraju direktno iz kabine vozila ili daljinski van njega. LRSVM može ispaliti pojedinačne rakete ili punu salvu. Tročlana posada priprema ovaj artiljerijski sistem za paljbu u roku od 45 sekundi. Napušta vatrenu poziciju u roku od 30 sekundi.

Lansirna raketa "Morava" se puni u roku od 5 minuta, a trajanje pune salve je 15-25 sekundi u zavisnosti od tipa rakete.

Tokom putovanja raketni bacač je pokriven hidrauličnim platnenim poklopcem (prva takva maskirna svetska primena bila je na M-77 "Oganj"), što otežava prepoznavanje, jer vozilo izgleda kao običan laki teretni kamion. Takođe štiti lanser od nepovoljnih vremenskih uticaja.

Rakete za sistem "Morava" su: "Plamen-D" kalibra 128 mm sa poboljšanim dometom pored svog modularnog kontejnera za LRSVM Morava. Postoji nekoliko domaćih modela raketa, u okviru modela postoji nekoliko tipova (različite bojeve glave i osigurači na primer), a postoje i mogućnosti korišćenja svih modela raketa "Grad" od 122mm proizvođača širom sveta.

Novi model rakete "Oganj" sa produženim dometom od 30 km koji koristi inercijski kontroler paljenja za postizanje boljeg CEP spreman je za proizvodnju. U završnoj fazi razvoja je i nova raketa dometa 50 km.

M-18 "Oganj" je modularni samohodni višecevni bacač raketa razvijen u Srbiji na šasiji 6x6. Može imati 2 do 8 kontejnera sa različitim vođenim i nevođenim projektilima.

Razvoj LRSVM M-18 "Oganj" je delimično zasnovan na postojećem LRSVM "Morava", ali na šasiji 6x6 sa oklopnom kabinom i novim kompletom elektronike i mogućim raketama koje se mogu lansirati iz kontejnera. Dodate nove mogućnosti omogućavaju lanseru da se lako orijentiše uz GPS/GLONASS asistenciju i inercijalnu navigaciju i lansira različite tipove vođenih i nevođenih raketa, a neke od njih su još u razvoju.

Može da koristi vođene rakete "Ralas" (ranije poznate kao "Lorana"), "Alas" i "Košava 1". Vozilo poseduje antenu i druge relevantne delove kompjuterizovanog sistema navođenja potrebnih za lansiranje vođenih projektila, ima novi digitalni radio i inercijalni navigacioni sistem.

Takođe, može da koristi razne nevođene rakete u kalibrima 107, 122 i 128 mm. Tokom bojevog gađanja postigao je domet od 40 km sa nevođenom raketom G-2000 kalibra 122 mm. Zasnovan je na šasiji FAP 2228 6x6.

"Tamnava" je srpski modularni samohodni višecevni lanser raketa. Proizvod je državne kompanije "Yugoimport-SDPR". Tamnava je koncipirana kao modularni sistem. Reprezent modularnosti je mogućnost korišćenja lansirnih kontejnera naoružanim raketama kalibra 122 (sistema "Grad") i 262 mm (Jerina 2). Tamnava je potpuno automatizovana, opremljena sa GPS i INS navođenjem.

Može da deluje potpuno autonomno sa mogućnošću izvođenja programirane borbene misije. Osnovna opcija podrazumeva korišćenje lansirnih kontejnera za jednokratnu upotrebu. Tamnava ima mogućnost prihvata dva rezervna lansirna kontejnera kalibra 122 mm.

Punjenje i pražnjenje lansirnog sistema vrši se dizalicom montiranom na platformi. Postoji opcija korišćenja lansirnih cevi i za višekratnu upotrebu. Tamnava ima šasiju "Kamaz" 6560 8x8 sa oklopljenom kabinom. Dužina vozila iznosi 10,36 m, širina 2,85 m, visina 3,57 m, a težina do 38 tona. 

Zaštitu vozila čine mitraljez od 12,7 mm, kalibra od 122 mm i 262 mm. Domet im je 70 km (262 mm) i 40 km (122 mm). Lansirni uređaj čine lansirni moduli za jednokratnu upotrebu. Broj cevi u lansirnom modulu: 6 (262 mm), 24 (122 mm). Sistem može da funkcioniše na temperaturama od minus 30 stepeni do plus 50, a u visini do ugla od 60 stepeni. Pokretanje lansera po pravcu i elevaciji je automatsko, poluautomatsko ili ručno.

Paljba na sistemu je rafalna sa razmacima 0,8 do četiri sekundi. Vreme pripreme oruđa za dejstvo iznosi 90 sekundi. Vreme napuštanja vatrenog položaja je do 90 sekundi. 

"Šumadija" (nazvana po šumadijskom regionu) je srpski samohodni višecevni raketni bacač koji je u razvoju od 2017. godine. Zasnovana je na kamionskoj šasiji "Kamaza" i modularnog je dizajna. Može da lansira 12 raketa dometa do 75 km.

Razvoj se delimično zasniva na iskustvu stečenom na programu M-87 "Orkan" dometa 120 km u okviru raketnog programa koji je izradio Vojnotehnički institut Beograd 1980. godine i daljem razvoju ovih projekata krajem 1990. godine i posle 2000. godine.

Jedna baterija se obično sastoji od 3-6 lansirnih oruđa u artiljerijskom divizionu ili u većoj formaciji kao bataljon ili puk sa 9-18 lansirnih vozila. U formacije su uključena komandna, pretovarna, komunikaciona, radionička i gorivna vozila zajedno sa vozilima borbene podrške tipa BOV M16 "Miloš" koja štite jedinicu u maršu ili na borbenom položaju od bliskih neprijateljskih pretnji.

Koristeći savremeni softver za upravljanje bojom C4I2 zajedno sa UAV za navođenje i osmatranje, satelitske, radarske i druge podatke nadzora i zahvaljujući visokoj preciznosti projektila, veoma je efikasno oružje za uništavanje komandnih centara, aerodroma, velikih neprijateljskih armijskih grupa i drugih vrednih ciljeva.

MLRS "Šumadija" koristi dve vrste raketa: Taktička balistička raketa kalibra 400 mm prvobitno nazvana "Šumadija", a sada "Jerina-1" sa dometom od 285 km i kružnom greškom verovatnom na manje od 150 metara ako se raketa oslanja samo na inercijalni navigacioni sistem ili kada se koristi inercijalna navigacija u kombinaciji sa GPS podacima CEP, greška je manja od 50 metara.

Raketa od 262 mm pod nazivom "Jerina 2" sa dometom do 75 km predstavlja direktan dalji razvoj rakete "Orkan" MLRS. "Jerina" 1.400 mm je raketa sa popravljivom putanjom, težine bojeve glave do 200 kg. Bojeva glava je HE/fragmentirana sa mogućim budućem razvoju termobarične bojeve glave u ponudi. Težina rakete je oko 1.550 kg, a dve rakete u jednom modulu teže do 4.200 kg. Raketa koristi savremeno kompozitno gorivo. Postavljena je u kontejnerski modul od čelika.

"Jerina 2" je raketa od 262 mm i dolazi sa nekoliko tipova bojeve glave, uključujući HE/fragmentirane i 288-komadne bombe u obliku punjenja tipa KB-2. Postavljena je u kontejnerski modul od čelika, a moguć je budući razvoj cevi koje se koriste u LRSVM "Morava".

"Pasars-16" je hibridni protivavionski samohodni artiljerijsko-raketni sistem kratkog dometa, koji je prvi put prikazan javnosti 2017. godine. Namenjen je za odbranu kopnenih jedinica, aerodroma, komandnih centara, važnih objekata i instalacija od dejstva sofisticiranih nisko letećih ciljeva. Efikasan je i za uništavanje ciljeva na zemlji i vodi.

Izrađen je u Vojnotehničkom institutu u saradnji sa nekoliko kompanija, među najznačajnijima su Fabrika FAP i Yugoimport SDPR. Ovaj samohodni raketno-artiljerijski sistem osmislio je Vojnotehnički institut (VTI).

Sistem je smešten na oklopljenoj šasiji FAP 2026BS/AV sa 6x6 pogonom, oklopljena turela se nalazi na zadnjem delu oklopnog vozila na kojoj je integrisan top od 40 mm "Bofors" kao i dve rakete kratkog dometa RLN-IC sa infracrvenim samonavođenjem.

Sistem se lako koristi kako u primarnoj upotrebi za ciljeve u vazduhu tako i za ciljeve na zemlji.

Izrada ovog sistema je namenjena za trupnu vazduhoplovnu odbranu i zaštitu važnih objekata odnosno oblasti na zemlji. Za sada je još uvek na bazi prototipa ali se očekuje dalje istraživanje i razvoj. Dalji razvoj bi možda mogao da obezbedi neke od nedostataka ovog sistema tipa: nedostatka nekog određenog osmatračkog radara, mogućnost smeštanja raketa u odgovarajući kontejner, poboljšan SUV topa i drugo.

"Pasars" je namenjen zaštiti kopnenih jedinica Vojske Srbije, prvenstveno zaštiti oklopno-mehanizovanih i artiljerijsko-raketnih jedinica, i za dejstvo u vazdušnom prostoru na malim visinama na protivničke jurišno-bombarderske, lovačko- bombarderske i transportno-desantne avione, borbene i transportno-desantno helikoptere, "COIN" avijaciju, bespilotne borbene i izviđačke letelice, kao i na krstareće rakete i projektile.

"Pasars-16" poseduje savremenu elektroniku za vođenje, takođe poseduje četiri hidraulične stope čime se omogućava stabilno gađanje. 

"Pasars-16" je opremljen švedskim topom "Bofors" kalibra 40mm i raketama RLN-IC 170 domaće proizvodnje, a drugu verziju, odnosno sistem predstavlja MTU-4M koji je opremljen sa LPRS "Strela-2M" i "Igla-Šilo", sovjetske tj. ruske proizvodnje, dok treći sistem koji je takođe integrisan na platformi vozila predstavljaju rakete "Mistral 3" francuske proizvodnje. Sva ova tri sistema predstavljaju skupa novu trupnu PVO Vojske Srbije koji će biti povezan sa modernizovanim radarom "Žirafa".

Top se karakteriše izrazito preciznim gađanjem kako u pojedinačnoj vatri tako i rafalnim pucanjem, što ga čini pogodnim za izvršavanje dejstava na ciljeve. Brzina pucanja iz topa iznosi 300 metaka po minuti. Elevacija topa iznosi od minus 4 do 90 stepeni.
Maksimalni domet topa po daljini iznosi 3,7 km. Maksimalni domet topa po visini iznosi 3,5 km.

Rakete RLN-ICx2 su delimično bazirane i konstruisane na ruskim odnosno nekad sovjetskim raketama vazduh-vazduh R-13M. Raketa RLN-IC ima potpuno novi motor, novu bojevu glavu, blizinski upaljač kao i modernizovanu infracrvenu glavu za samonavođenje, sistem je takođe dobio i TOMS optoelektronske stanice.

Maksimalni domet raketa po daljini iznosi 12 km. Maksimalni domet raketa po visini iznosi 8 km. Jedna raketa je teška 115 kg. Brzina rakete je 800 m po sekundi.

Pored gore navedenog artiljerijskog naoružanja, na ovogodišnjem sajmu prikazani su i brojne radarske stanice, minobacači, i drugo artiljerijsko oruđe, kako protivoklopno, tako i protivavionsko. Bilo je i brodskih protivavionskih topova i još druge vojne tehnike.