Tursko čudovšite "YILDIRIMHAN" najsnažnije oružje NATO alijanse: Ima domet 6.000 kilometara i teška je tri tone
Turska je na međunarodnom sajmu odbrambene industrije SAHA 2026 u Istanbulu prvi put javno prikazala projekat interkontinentalne balističke rakete pod nazivom YILDIRIMHAN, čime je poslala jasnu poruku da želi da uđe u klub država sa strateškim raketnim kapacitetima dugog domet
Prema informacijama koje je objavilo tursko Ministarstvo odbrane, raketa ima deklarisani domet do 6.000 kilometara, što je svrstava u kategoriju interkontinentalnih balističkih sistema nižeg spektra. Time Ankara prvi put izlazi iz okvira regionalnog odvraćanja i ulazi u mnogo širu geopolitičku i vojnu dimenziju.
Sistem koristi konfiguraciju sa četiri raketna motora i pogon na tečno gorivo, odnosno azot-tetroksid, što ukazuje na drugačiji razvojni pristup u odnosu na moderne rakete na čvrsto gorivo. Takvo rešenje omogućava veći domet i nosivost, ali podrazumeva sporiju pripremu za lansiranje.
Brzina projektila tokom leta, prema navodima turskih zvaničnika, može da dostigne i do 25 maha, što je karakteristično za klasične interkontinentalne balističke rakete. Iako Ankara sistem opisuje kao „hipersoničan“, vojni analitičari podsećaju da gotovo sve ICBM rakete tokom određenih faza leta postižu hipersonične brzine, dok se savremeni hipersonični sistemi razlikuju po sposobnosti intenzivnog manevrisanja u atmosferi.
YILDIRIMHAN ima bojevu glavu do tri tone
YILDIRIMHAN je projektovan da nosi bojevu glavu mase do tri tone, što je izuzetno velika nosivost za sistem ove klase. Takav kapacitet omogućava upotrebu protiv velikih infrastrukturnih ciljeva, utvrđenih objekata ili strateških vojnih položaja.
Turski ministar odbrane Jašar Guler opisao je YILDIRIMHAN kao najdalekometniju raketu koju je Turska ikada razvila i prvu domaću raketu na tečno gorivo sposobnu za let velikim hipersoničnim brzinama. Njegova izjava da Ankara „neće oklevati da upotrebi ovo oružje ukoliko proceni da je potrebno“ izazvala je veliku pažnju međunarodne javnosti.
Ipak, uprkos impresivnim specifikacijama, za sada nema potvrđenih podataka o uspešno sprovedenim letnim testovima. Zbog toga ostaje otvoreno pitanje da li je sistem još u fazi prototipa ili je bliži operativnoj upotrebi.
Na samoj raketi nalazi se i snažna simbolika. Na nosu projektila istaknuti su potpis Mustafe Kemala Ataturka i tugra osmanskog sultana Bajazita I Munje, čime se moderni vojni projekat povezuje sa istorijskim i nacionalnim identitetom Turske.
YILDIRIMHAN predstavlja nastavak razvoja raketnih sistema kao što su J-600T Jildirim i Bora/Khan, ali prvi put prelazi prag interkontinentalnog dometa. Sa radijusom od 6.000 kilometara, potencijalna pokrivenost obuhvata veliki deo Evrope, Severne Afrike, Bliskog istoka i delove Centralne Azije.
Ankara želi samostalnu vojnu industriju
Predstavljanje sistema na velikom međunarodnom sajmu, umesto kroz klasično vojno testiranje, mnogi tumače kao političku i stratešku poruku. Time Ankara pokazuje ambiciju da razvije potpuno samostalnu vojnu industriju i proširi svoj uticaj daleko van regionalnih okvira.
Vojni stručnjaci smatraju da bi ovakav projekat mogao imati i dodatnu namenu, uključujući potencijalnu upotrebu kao svemirskog nosača za lansiranje satelita, što je oblast u kojoj Turska poslednjih godina ubrzano ulaže. Upravo zbog toga pojedini analitičari upozoravaju da YILDIRIMHAN nije samo vojni projekat, već i deo šire strateške vizije Ankare za naredne decenije.
