Jezivo otkriće: "Tajne" grupe treniraju za rat sa Srbima i Hrvatima?! Stvara se vojska za budući sukob

Stručnjak za borbu protiv terorizma Dževad Galijašević upozorio je da su ersoft klubovi deo ukupne strategije za provociranje i pripremanje za oružane sukobe, kao i da su bezbednosne strukture u BiH upoznate sa tom opasnošću, ali da ne reaguju.

Komentarišući izveštaj Evropske komisije u kome se navodi da poseban bezbednosni problem za BiH predstavljaju klubovi borilačkih veština i ersoft klubovi koji su povezani sa islamskim ekstremizmom, Galijašević je istakao da je to apsolutno objektivna konstatacija da je reč o vojnoj obuci.

Galijašević je u izjavi za Srnu rekao da je u BiH karakteristično da je ersoft mogućnost da vojne obuke prolaze uglavnom po vehabijskim naseljima, a da s druge strane pronalaze određenu vrstu integracije sa "drugom kolonom" sarajevske politike.

- Imamo dve kolone koje idu istim putem, bez obzira da li je jedna kolona islamistička, a to znači pod vođstvom SDA, a druga, bivša, titoistička, odnosno navodna građanska koju spredvodi SDP. One se nalaze na svim ovim pitanjima u kojima se daje podrška radikalnim grupama, u kojima se učestvuje u određenim vrstama vojnih obuka, ne samo ovih ersoft klubova - pojašnjava Galijašević.

Naveo je da je to paleta obuka koje oni obavljaju u BiH po kasarnama, garnizonima, čak i Oružanim snagama BiH, a tvrde da su to sportske aktivnosti.

On je naglasio da je ovde reč o pripremama koje se u stotinama vehabijskih naselja konstantno vrše i u kojima sada učestvuje i takozvana socijaldemokratska politička kolona.

- Videćete u zajedničkom nastupu u tim klubovima, iako ih predvode uglavnom vehabije, po izgledu i lica koja su glatko obrijana i za koja možete zaključiti da pripadaju nekoj drugoj vrsti identiteta - napomenuo je Galijašević.

Pripremanje za oružani sukob sa Srbima i Hrvatima?

On je dodao da je ono što ih objedinjava i motiviše da vrše ovakve vrste vojnih obuka njihovo pripremanje za oružani sukob sa Srbima i sa Hrvatima.

Galijašević je rekao da su bezbednosne agencije to morale prvo na zajedničkom nivou da identifikuju na ovaj način, ali i da utvrde  način na koji se treba odnositi prema terorističkoj pretnji i prema vehabijskim naseljima.

Prema njegovim rečima, činjenica je da su sada praktično našli platformu koju predstavljaju kao sport i kažu ovo su sportske aktivnosti, a onda pokažu i određene vrste aktivnosti sa upotrebom vatrenog oružja u lovu.

Galijašević je ocenio da je unutrašnja bezbednost zemlje ozbiljno ugrožena teroristima i da je ersoft deo ukupne nacionalne strategije pripremanja za oružane sukobe, incidenate i paralizu institucija.

- Sarajevske vlasti parališu institucije kako bi one bile nesposobne da odgovore ovakvim zadacima, podmeću nam razne vrste lažnih sportskih aktivnosti, u stvari čistu, klasičnu borbenu obuku - tvrdi Galijašević.

Dodao je da je ersoft samo manifestacija te radikalne ekstremne svesti i organizacione strukture "Muslimanske braće" s jedne strane i vehabijskog učenja i prakse s druge strane.

Zagrebački Večernji list, izdanje za BiH, pozivajući se na izveštaj Evropske komisije, objavio juče da poseban bezbednosni problem za BiH predstavljaju klubovi borilačkih veština i ersoft klubovi koji su povezani sa islamskim ekstremizmom i kojima često upravljaju radikalizovani pojedinci.

Upozorenje koje trese region

U pozadini naizgled bezazlenih "rekreativnih aktivnosti" na Balkanu navodno se odvija nešto mnogo ozbiljnije. Evropske bezbednosne institucije, ali i pojedini analitičari, sve češće ukazuju na to da se pod velom sportskih klubova i druženja mladih formiraju strukture koje imaju daleko opasniju svrhu. Iako se na prvi pogled čini da je reč o običnim aktivnostima, dokumenti Evropske komisije i upozorenja bezbednosnih eksperata otkrivaju potpuno drugačiju sliku: mreža zatvorenih grupa u regionu navodno se priprema za potencijalni oružani sukob, a kao moguća meta posebno se izdvajaju Srbi i Hrvati.

Skrivena militarizacija pod maskom sporta

U izveštaju Evropske komisije iz 2023. godine navodi se da određene grupe koriste sportsku terminologiju i sportske klubove samo kao paravan. Umesto rekreacije, u praksi se, kako stoji u dokumentu, sprovode intenzivne taktičke obuke, formiraju komandne strukture i neguje ideološka indoktrinacija. Posebno su zabrinjavajuće informacije da su te aktivnosti često smeštene u izolovana područja, daleko od nadzora institucija i javnosti.

Prema tim navodima, deo mladih u takvim okruženjima prolazi kroz proces radikalizacije - najpre kroz fizičku pripremu, a zatim kroz ideološki rad koji poprima sve radikalniji ton. Upravo ta kombinacija, upozorava se, predstavlja najveći rizik za bezbednost u regionu.

Stvaranje struktura - zašto i kome služe?

Jedan od najpoznatijih stručnjaka za borbu protiv terorizma u regionu, Dževad Galijašević, upravo kao što smo preneli tvrdi da se iza svega krije jasna namera: formiranje grupa koje bi u slučaju političke krize ili destabilizacije mogle biti aktivirane.

On navodi da ove formacije ne nastaju spontano, već su deo šire strategije u kojoj dve "kolone" - verska i politička - rade paralelno, ponekad čak i uz međusobnu prećutnu podršku. Prema njegovim tvrdnjama, obuke su organizovane tako da učesnike pripreme za realne oružane operacije, ne za zabavu ili sport.

Najalarmantniji deo njegovih izjava jeste upravo tvrdnja da se u tim krugovima sve češće govori o mogućnosti budućih obračuna sa Srbima i Hrvatima, što daje dodatnu težinu čitavoj situaciji i vraća mračne senke devedesetih.

Institucije - otvoreno upozorene, ali i dalje "nemoćne"

U dokumentima EK naglašava se da je institucionalna reakcija spora i nedovoljna. Ne postoji adekvatan mehanizam praćenja aktivnosti ovakvih grupa, niti kontrola finansiranja koje često dolazi kroz "donacije" i različite lokalne inicijative.

Galijašević ide korak dalje, tvrdeći da su bezbednosne službe same svesne problema, ali da su u praksi "paralisane" - političkim pritiscima, strahom od reakcija javnosti ili nemoći da dokažu nezakonite aktivnosti koje su pažljivo prikrivene.

Kako se sve ovo može završiti?

Postoji nekoliko scenarija koje bezbednosni analitičari razmatraju:

• Rastuća radikalizacija mladih može dovesti do stvaranja generacije koja je mentalno i fizički pripremljena za sukob.

• Politički akteri mogu iskoristiti ove strukture kao sredstva pritiska, mobilizacije ili destabilizacije.

• Regionalne tenzije mogu ponovo eskalirati ukoliko ove grupe pređu iz treninga u akciju.

• Međunarodna zajednica može pojačati nadzor i pritisak na institucije, ali se postavlja pitanje da li će to biti dovoljno.

U svakom slučaju, kombinacija prikrivene militarizacije, ideološkog uticaja i etnički obojenih poruka predstavlja eksplozivnu mešavinu u regionu koji je već previše puta platio cenu takvih procesa.

Izvor: Srbija Danas