Ispravka: Kristijan Šmit je visoki predstavnik, nije nelegalno izabran

Članak koji je prvobitno bio objavljen na našem portalu sadržao je odrednicu da je Kristijan Šmit nelegalno izabrani visoki predstavnik, što se na osnovu analize portala raskrinkavanje.ba pokazalo kao netačno, te je u skladu sa tom analizom tekst i promenjen. 

Činjenice

Upravni odbor Vijeća za provedbu mira imenovao je Kristijana Šmita za novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini 27.5.2021. godine, nakon što je prethodni visoki predstavnik Valentin Incko podneo ostavku. Ostavka je stupila na snagu 1.8.2021. godine, a Šmit je zvanično preuzeo funkciju istog dana, uprkos negodovanju zvaničnika iz Republike Srpske.

Iako Šmitovo imenovanje nije potvrdilo Veće sigurnosti UN-a, ali je objašnjeno da to Šmita ne čini nelegitimnim niti “nelegalno izabranim”, jer to nije uslov za imenovanje visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH. 

IZMENJENA VEST

Deo međunarodne zajednice očigledno priprema teren da u slučaju novih sukoba u Bosni i Hecegovini, koje očigledno i sama potpaljuje, već unapred kao glavne krivce etiketira - Republiku Srpsku i Srbe.

Jer, Kristijan Šmit, izabrani visoki predstavnik u BiH, otvoreno se u svom izveštaju Savetu bezbednosti UN svrstao na stranu Bošnjaka, a Srbe na čelu sa Miloradom Dodikom označio kao separatiste i najveću pretnju miru i bezbednosti.

U dokumentu koji je poslao na Ist River, Šmit je otišao i korak dalje: praktično je pozvao međunarodnu zajednicu da se pripremi na rat, odnosno da pojača međunarodno vojno prisustvo u BiH ukoliko "separatisti iz Srpske ponovo naprave entitetsku vojsku".

Šmit je naveo da se BiH suočava sa najvećom egzistencijalnom pretnjom u posleratnom periodu, a da Srpska, na čijem čelu je Dodikov SNSD izaziva nestabilnosti, ne samo u zemlji, već i u regionu. Optužio je Dodika da ruši Dejtonski sporazum i da sprema "otcepljenje RS bez proglašenja secesije".

Dodik je ekspresno uzvratio, nazvavši Šmita "okupatorom".

- Njegov izveštaj napisali su muslimani u Sarajevu i obaveštajna služba, a on ga je samo potpisao - rekao je Dodik.

Srđan Graovac, iz Centra za društvenu stabilnost, Šmitovo "zveckanje oružjem" vidi kao pripremu terena i pozicioniranje strana pred otvaranje pregovora o RS i KiM na proleće naredne godine.

- Retorika u BiH se uveliko zaoštrava, najpre od strane Bošnjaka i aktuelizacije pitanja genocida u Srebrenici, koje, po njihovom mišljenju, treba da dokaže da je RS nastala na zločinu i da samim tim ne treba ni da postoji. Sada imamo Šmita, koji očigledno stoji na stanovištu bošnjačke elite, SAD i većine zemalja EU da BiH treba da ide putem unitarizacije. A pominjanje sukoba i rata ima za cilj da oslabi pozicije Srpske, jer se ljudima tako šalje poruka da je i ta opcija otvorena ukoliko Banjaluka ne bude činila neke ustupke. S druge strane, Dodik najavom usvajanja zakona o vraćanju nadležnosti pokušava da ojača pozicije Srpske - smatra on.

I Dušanka Majkić (SNSD), član Komisije za odbranu i bezbednost u Parlamentu BiH, kaže, za "Novosti", da je izveštaj koji su pisali Bošnjaci koji sede u kancelariji OHR, u stvari spisak želja bošnjačkog političkog korpusa koji je potpisao Šmit:

- Očigledno je da će Bošnjaci maksimalno iskoristiti Šmita da potenciraju priču o NATO i BiH, a vidimo već sada da on nastavlja politiku Valentina Incka. Koliko god bi Bošnjaci želeli da BiH bude deo NATO, moraju znati da za to nema saglasnosti. Srpska će čvrsto braniti ovaj stav i pratimo kako se prema NATO odnosi Srbija - ističe ona.

Nenad Stevandić, šef Srpskog kluba u Parlamentu BiH i predsednik Ujedinjene Srpske, kaže da je u velikoj diplomatskoj utakmici Šmit doživeo poraz, a sa njim i bošnjačka politika koja mu je pisala izveštaj.

- Kroz izveštaj Šmita pokušava se izvršiti destabilizacija BiH spolja, jer se ovim dokumentom priziva jače "međunarodno vojno prisustvo". Rečnikom sarajevske politike, ovo znači "pošaljite nam NATO u BiH". RS je za mirna rešenja i mi prizivamo mir, a u miru vojska ne treba. Onima kojima je rat u glavi, oni će stalno prizivati NATO - smatra on.

EU izrazila veliku zabrinutost

Situacija u BiH izaziva veliku zabrinutost u EU i u fokusu je naših diplomatskih aktivnosti. Svaka retorika o podelama mora da prestane. Sve jednostrane akcije koje ugrožavaju teritorijalni integritet BiH moraju da prestanu. Mora da se krene u dijalog među političkim liderima, što je jedini konstruktivni način da se reši ova kriza - poručio je juče portparol EU Peter Stano.

RAMPA MOSKVE I PEKINGA NA IST RIVERU

Nakon višednevnih pregovora koje su članice Saveta bezbednosti UN vodile u Njujorku, odlučeno je da se Kristijan Šmit ne obrati na sinoć zakazanoj sednici o BiH, što se tumači kao pobeda Rusije i Kine koje ne priznaju nametnutog visokog predstavnika.

S druge strane, članice SB usaglasile su tekst rezolucije o BiH, kojom se produžava mandat Eufora, a na insistiranje Moskve iz teksta je izbačena Kancelarija visokog predstavnika (OHR).

Za Dodika to što Šmitu neće biti omogućeno da govori na Ist Riveru nije iznenađenje.

- Bilo je očekivano da na narednim sesijama nema visokog predstavnika niti izveštaja - smatra Dodik.

Ali neki se ponašaju nelogično i misle da treba da na razmatranje stave visokog predstavnika i da podnese neki izmišljeni izveštaj koji vrvi od neistina.