BOSNA NEMA JASAN PLAN ZA NABAVKU VAKCINA: Građani zabrinuti, država se ne oglašava
BiH još uvek nije izašla sa informacijom koju vakcinu planiraju da nabave
U Hrvatskoj i Srbiji vakcinacija stanovništva protiv koronavirusa počeće već do kraja godine, piše portal klix.ba U Bosni i Hercegovini početak vakcinacije počeće najranije u januaru, a to se može odužiti čak i do marta.
Slede još veće donacije: Meridian pomogao Vladi Crne Gore i čitavom regionu
NA JADRANU STRAHOVITO NEVREME! Hrvatska pogođena olujama, talasi dostizali i do šest metara (FOTO/VIDEO)
PADA HRVATSKI KRIZNI ŠTAB? Lekari i naučnici na nogama, traže NAJOŠTRIJE MERE protiv korone
Iako je u optimističnom scenariju vakcinacija u martu nešto što je malo moguće, manjak jasne pozicije BiH u svetskoj utrci za vakcinama podstiče razumnu dozu propitivanja.
Nesumnjivo, Hrvatska ima prednost zbog članstva u Evropskoj uniji. Osigurala je dovoljan broj vakcina za više od 50 posto stanovništva, a iako je početak procesa vakcinisanja isprva planiran za 15. januar, poslednje informacije govore kako će redovi pred ambulantama početi da se formiraju pre Božića.
Direktor Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo Krunoslav Capak kazao je u petak da će u zemlju prvo stići dovoljan broj doza za oko 62.000 građana te da je reč o vakcini proizvođača Fajzer i BioNTek.
Ipak, ni članstvo u EU nije garancija da će zemlja dobiti ono što želi, pa je Zagreb osigurao 2,7 miliona doza Fajzerove vakcine iako su od Brisela tražili 3,6 miliona.
Da bi popunili rupu, Hrvati su naručili vakcine od više proizvođača - Džonson&Džonson, Moderna i KjurVaka. Ukupni broj osiguranih vakcina za Hrvate biće 5,6 miliona, bar što se tiče prvog talasa.
U Srbiji, premijerka Ana Brnabić u subotu je ohrabrila građane obećanjem kako će i oni najverovatnije prve vakcine moći koristiti već u ovom mesecu, piše Klix.ba.
Kako se navodi, Beograd će sa Fajzerom i BioNTekom potpisati sporazum o nabavci već u ponedeljak, a paralelno s tim obavljaju testove na ruskoj vakcini Sputnjik V kako bi odlučili da li će je koristiti, a pregovori se vode i sa kineskim proizvođačima vakcine.
Čini se da Beograd ništa ne prepušta slučaju jer je Brnabić kazala da se razgovara i sa Astrom Zenekom.
- Prvo će EU da namiri svoje članice, a mi ne možemo da čekamo da budemo u sledećoj fazi. To je potpuno normalno. Naša politička odgovornost je da probamo da vakcina bude što pre u Srbiji i da imamo veći spektar tih vakcina - rekla je Brnabić.
Što se tiče BiH jedina zvanična informacija kojom se raspolaže jeste da je Savet ministara saopštio kako je Ministarstvo civilnih poslova zaključilo ugovor o nabavci 1.230.000 doza vakcina, dovoljno za 20 posto stanovništva, a koje bi mogle doći u Bosnu i Hercegovinu u prvom kvartalu 2021. godine.
Drugim rečima, nije precizirano da li će to biti početak januara ili mart, što je izuzetno važno u vreme kada je društvu potrebna konkretna informacija, po uzoru na susede koji u ovom slučaju barataju rasponom od nekoliko sedmica.
Takođe, nije poznato šta će biti sa narednim talasom vakcina, onim koji bi trebali osigurati imunizaciju za još 30 posto stanovništva , kako bi se dostigao procenat od ukupno 50 posto, čemu streme države članice EU.
Zvanične institucije BiH ne žele komentarisati ni pojedinosti kao što su konkretni proizvođači vakcina sve dok ih ne odobre evropske i američke agencije.
Hrvatska i Srbija takođe čekaju odobrenja, ali to ih ne sprečava da ranije uđu u igru sa proizvođačima. To ne znači da bh. vlasti to ne čine, ali to nije jasno i to je suština problema.
Iako je odobrenje vakcina i više nego važno, to ne znači da bh. vlasti ne mogu unapred obavestiti građane o eventualnim pregovorima i informacijama o broju osiguranih ili potencijalno osiguranih doza, slično kao što to čine Hrvatska i Srbija i prvenstveno jer transparentnost i jasnoća u kriznom periodu građanima daje potrebnu dozu optimizma.
Treba napomenuti da će Agencija za lekove i medicinska sredstva BiH svakako morati odobriti sve i jednu vakcinu koja dođe na tlo BiH, bez obzira bila ona Fajzerova ili Sputnjik V s kojom koketira zdravstvo u bh. entitetu Republika Srpska.
Nije najjasnije koliko je BiH spremna za skladištenje vakcina kao što je Fajzerova koja zahteva hlađenje na niskom temperaturama. Ipak, na sreću postoje ohrabrenja koja navode na zaključak kako to neće biti problem.
Šef Službe za epidemiologiju Zavoda za javno zdravstvo Federacije BiH i član Kriznog štaba Ministarstva zdravstva Federacije BiH Sanjin Musa kazao je kako u Federaciji postoje registrovane veleprodaje s odgovarajućim kapacitetima za adekvatno skladištenje i distribuciju spomenutog broja vakcina i osiguravanje hladnog lanca.