Dešavanje velikih razmera: NATO nije slučajno izabrao prostor BiH za vežbe (FOTO)

U Bosni i Hercegovini u toku je NATO-vežba upravljanja posledicama elementarnih nepogoda.

Analitičari smatraju da bi ta vežba trebalo da potvrdi da je BiH sposobna i za koordiniranje složenih operacija.

DODIK: Bosna je rasadnik islamskih fundamentalista koji se bore za Islamsku državu

Makedonija sledeća ulazi u NATO

“Bosna i Hercegovina 2017“, naziv je vežbe u kojoj učestvuje 1.200 ljudi iz 34 partnerske države. Zajednički je izvode Ministarstvo bezbednosti BiH i Evroatlanski centar za koordinaciju aktivnosti u slučaju katastrofa (Euro-Atlantic Disaster Response Coordination Centre EADRCC). Taj Centar je glavni mehanizam NATO za pružanje pomoći civilima za vreme elementarnih nepogoda. Pored partnerskih zemalja, u vežbi koja se izvodi na području Tuzlanskog kantona učestvuju domaće i strane međunarodne organizacije. 

Vežba se organizuje u vreme intenzivnih političkih rasprava o uključenju BiH u evroatlantske bezbednosne sisteme. U BiH su podeljena mišljenja o tome da li bi trebalo pristupiti NATO. U Republici Srpskoj veruju da bi BiH trebalo da sledi primer Srbije i da ostane vojno neutralna, dok u drugom bosanskohercegovačkom entitetu, Federaciji BiH, smatraju da je ulazak u NATO neophodan zbog mira, stabilnosti i ekonomskog prosperiteta čitave države. 

Sposobnost za koordinaciju 

Vojni analitičar Nedžad Ahatović smatra da NATO nije slučajno odabrao BiH za održavanje ove složene vežbe.

- Uprkos pojavama negiranja funkcionalnosti BiH, NATO je godišnju proveru svojih kapaciteta za prirodne i veštačke katastrofe organizovao upravo u ovoj zemlji. Veoma je važno to što NATO upravo u BiH organizuje vežbu ovakvih razmera. Trebalo bi znati da u okviru vežbe učestvuju državna ministarstva odbrane i bezbednosti zajedno sa entitetskim institucijama iz policijskog sektora i sektora civilne zaštite. To je snažna poruka svima da BiH, i pored složenosti političkog sistema, ima potencijal za koordiniranje složenih aktivnosti iz oblasti bezbednosti i rešavanje vrlo ozbiljnih kriznih situacija koje se simuliraju u okviru ove vežbe - kaže Ahatović. 

Vojnopolitički analitičar Đuro Kozar veruje da vežba NATO na području Tuzlanskog kantona ima veliki značaj za BiH i afirmaciju države na bezbednosnom planu.

- Svaka vežba tog vojnog saveza, sa oružjem ili bez njega, pojačava delotvornost NATO i zemalja-partnera u zaštiti bezbednosti, mira i napretka stanovništva i teritorija. I ovom civilnom vežbom u Tuzli, NATO afirmiše svoj osnovni koncept, a to je kolektivna odbrana, u kojoj sve zemlje solidarno brane bilo koju članicu u slučaju napada ili joj pomažu u slučaju elementarnih nepogoda i katastrofa - kaže Kozar.

Komentarišući razlike unutar BiH u pogledu pristupanja NATO, Kozar tvrdi da ta zemlja nije u poziciji da, poput bivše Jugoslavije, profitira balansiranjem između Istoka i Zapada.

- Teško je praviti paralelu između bivše SFRJ koja je bila nesvrstana i BiH u kojoj je jedan deo države za ulazak u NATO, a drugi za takozvanu vojnu neutralnost uz neskrivene simpatije prema Rusiji. Mislim da će BiH i dalje ostati u NATO-vom projektu ’Partnerstvo za mir’, i da će učestvovati u misijama mira u okviru tog vojnog saveza i Ujedinjenih nacija. BiH može da iskoristi partnerstvo sa NATO kako bi, kao što je to slučaj s vežbom koja se upravo održava u Tuzli, unapredila funkcionalnost sopstvenih institucija i službi, te stekla dodatna iskustva u rešavanju kriza prouzrokovanih elementarnim nepogodama - ukazuje Kozar. 

Biti otporniji? 

Izvor smatra da bi za BiH ipak bilo bolje da postane punopravna članica NATO. 

- Zemlja bi bila politički stabilnija, a oni koji žele da je dezintegrišu više ne bi imali nikakvih izgleda. Ekonomski bi bila privlačnija za investitore koji ulažu kapital u stabilne i sigurne zemlje. Kao članica NATO, BiH bi bila otpornija i na terorističke pretnje, a mogla bi da računa na bržu i efikasniju podršku i u slučaju prirodnih katastrofa. Prednosti su brojne, ali odluke u ovoj zemlji donose i oni koji zbog sopstvenih interesa propagiraju demilitarizaciju i neutralnost - zaključuje Kozar. 

Ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić kaže da “ljude povezuju lepi događaji, ali i nesreće“, napominjući da su poplave 2014. godine prouzrokovale ljudske patnje i veliku štetu, ali i da su približile ljude. On je podsetio na podršku koja je Bosni i Hercegovini tada stigla iz 22 evropske države, dodajući da je vežba “Bosna i Hercegovina 2017“ prilika da se pokaže koliko su institucije u toj zemlji organizovane, te kako rade i čime raspolažu međunarodni timovi iz partnerskih zemalja.