HTEO JE SVOJU CRKVU, PA JE VIDEO "SVOGA BOGA": Ovo je početak Milovog kraja!

Milo Đukanović / Izvor: Profimedia

Do juče spreman da vlast brani svim što ima u arsenalu, predsednik države i s njom srasle Demokratske partije socijalista Milo Đukanović, oko ponoći pred malobrojnim pristalicama posredno je priznao poraz, pokazujući kako sve što izgleda večno jednom, ipak, završi.

Ubeđeni ateista, pokušao je da napravi sopstvenu crkvu, i video je svoga - boga. To je najkraće objašnjenje crnogorskog paradoksa, koji je u nedelju izrodio nekoliko istorijskih činjenica, teško shvatljivih ostatku Evrope, i onome što zovemo normalnim svetom.

FEDERACIJA DEVASTIRANA KORONOM: Pandemija odnela još tri života, drastičan porast zaraženih

KRIVOKAPIĆ POZVAO NA ZAŠTITU SVIH SVETINJA! "Odlazeći režim ISCENIRAO INCIDENTE u Crnoj Gori"

NOVI TALAS MIGRANATA ZAPLJUSNUO SLOVENIJU: Građani se plaše za bezbednost, "palo" veliko hapšenje

Vlast je na izborima promenjena, prvi put posle 115 godina od uvođenja parlamentarizma, tri decenije nakon dominacije jedne partije, i jednog čoveka.

Odlučnost za promene, bila je veća od straha od epidemije covid, pa su ovo bili i najmasovniji izbori za parlament ikada, sa 76 odsto ili 411 hiljada izašlih na glasanje. Procenat se računa od broja registrovanih birača, od 540 hiljada što je realno više za najmanje 50 hiljada onih koji ne žive u Crnoj Gori i služe vlasti kao fantomi. Oni nekad dođu, a češće umesto njih neko drugi glasa. Zato se može reći da je realna izlaznost bila oko 85 procenata.

Masovniji izlazak je bio samo na referendumu za nezavisnost, kada je glasalo oko 420 hiljada birača.

Paradoks više: do juče spreman da vlast brani svim što ima u arsenalu u službama sile, plus vodeni topovi vatrogasnih vozila raspoređenih oko Skupštine, predsednik države i s njom srasle Demokratske partije socijalista Milo Đukanović, oko ponoći, pred malobrojnim pristalicama, posredno je priznao poraz i činjenicu da ima 30 mandata. Sa onim koje zove tradicionalnim partnerima, manjinama i dve socijaldemokratske stranke, najviše još deset.

Do magičnog 41. mandata, od ukupno 81 u parlamentu, jednostavno se nije moglo. Okrutni algoritam Dontovog sistema, onemogućavao je da sitnim mahinacijama sebi doda mandate, jer ih je uzimao koalicionim partnerima, pa je zbir ostajao isti.

Ni na najave policije, specijalnog tužioca i ministra unutrašnjih poslova, o tome da bi moglo biti nasilja opozicije u izbornoj noći, niko se nije upecao. Insceniranje novog državnog udara, kao pre četiri godine, bilo bi previše čak i za ovdašnje kreatore zavera. Pokušaj, da na to navede subotnje hapšenje dvojice kafedžija, sa desetak zarđalih tandžara i nešto dinamita za krivolov, proizveo je samo ismevanje, možda i ubedio još ponekog da izađe na glasanje, pa je akcija obustavljena.

Zato je Đukanović, sa malobrojnim pratiocima, jer su mnogi kao što je uobičajeno u porazu, otišli da odnesu tetki lek, ušao u salu i pred jedva dvadesetak najupornijih pristalica, bezbojnim glasom i gotovo testamentarno, prozborio da pozdravlja i poštuje autentičnu volju birača. A DPS i u budućem parlamentu, rekao je, ostaje nepokolebljiv borac za evropsku budućnost Crne Gore.

I otišao. Kuda, na koliko, kako dalje, pitanja su koja su ostala da vise u vazduhu, jer sve izgleda previše jednostavno i neočekivano lako, pa zato i neverovatno. Potvrda sentence da sve izgleda vječito dok se ne završi, ili je zatvoreno samo jedno poglavlje, pa ćemo se svačega još nagledati.

Tri koalicione liste, okupljene oko Demokratskog fronta na čelu sa Zdravkom Krivokapićem (27 mandata), oko Demokrata Alekse Bečića (10) i URE Dritana Abazovića (4) imaju tijesnu većinu, dovoljnu da u vlasti ne bude DPS. Već u izbornoj noći, oni su, "jer Crna Gora je svih nas", uputili poziv manjinskim strankama, Bošnjacima i Albancima da svakako budu dio vlasti. Tako i Đukanovićeva formulacija o tradicionalnim partnerima, narednih dana može da promijeni osnovno značenje. Manjine treba da budu dio svake vlasti, poručili su.

Vreme ne radi za pobednike, jer su to ipak heterogene strukture sa ogromnim ideološkim razlikama, od isključivo građanske provenijencije do krajnje desnice, od tvrdog crnogorstva, do naklonjenosti Beogradu i zagledanosti u "majku Rusiju", što delovi vlasti već koriste za širenje podozrenja.

Zato su lideri opozicije, u izbornoj noći i dan kasnije sa prvog sastanka, izdali saopštenje o četiri dogovorena principa, obavezujući se već prvim, da će "odgovorno sprovoditi sve međunarodno preuzete obaveze". I domaćoj i međunarodnoj javnosti se tako sugeriše, da se duboko u pozadinu, i izvan svakog koalicionog sporazuma, guraju zaveti jastrebova iz Krivokapićeve koalicije, o tome da će preispitati, što znači poništiti priznanje tzv. Kosova, te raspisati referendum o članstvu u NATO.

Realizacija neophodnih reformi, kako bi Crna Gora u najkraćem mogućem roku pristupila Evropskoj uniji, drugi je princip koji bi trebalo da Briselu nagovesti ubrzanje pregovaračkog procesa. Nova demokratska vlast biće ekspertska, konstituisana od stručnog kadra iz konkretnih oblasti, bez obzira na njihovu političku, versku, nacionalnu ili bilo koju drugu osobenost. I na kraju, namenjeno pre svega Srpskoj pravoslavnoj crkvi, nova vlast će u potpunosti biti posvećena poštovanju Ustava i primeni zakona, uz izmjene, dopune i reviziju svih diskriminatorskih zakonskih i podzakonskih akata, uključujući i Zakon o slobodi veroispovesti. Zakon koji je Đukanović smatrao svojim adutom, u nameri da podržavi imovinu SPC, čak formira novu crkvu, što mu je u konačnici donelo poraz, i početak kraja njegove epohe.

Lideri pobedničkih kolona, znaju da nemaju mnogo vremena, te nastoje da sve obave za nekoliko sedmica, dok ljudi oko Đukanovića, u koruptivnom sistemu, i van njega, ne shvate stvarne posledice sabijene u glasu viška. Manje je verovatno, ali i predsednik Crne Gore, kad se naspava mogao bi da se predomisli i uđe u zonu opstrukcije, nudeći prvo mandate za sastav vlade najjačoj odnosno svojoj partiji, pa će verovatno pobednici na taj susret za svaki slučaj otići sa 41 potpisom i predlogom za novog mandatara.

Za uklanjanje kompletne konstrukcije, preuzimanje Vlade bio bi prvi korak, koji bi morao da u nastavku izazove promene po dubini. To pre svega znači, stavljanje mehanizama sile - policije, vojske, Agencije za nacionalnu bezbednost, Vojno-obaveštajne služba, pod svoju, i izvan kontrole Đukanovića. Doslednost nove vlasti u postavljanju eksperata, dovela bi do uklanjanja velikog broja opskurnih likova, koji bi na putu kući morali proći kroz tužilaštvo, da na praznom papiru ispišu sve što znaju.

Ove procese bi trebalo da prati oslobađanje Javnog servisa, preuzimanje javnih preduzeća, razbijanje monopola, kao i potpuna transparentnost svega što vlast radi.

Oslobađanje okovanih institucija, posebno je važno za funkcionisanje sistema, ali i za ubrzanje pregovora sa EU, vezanih za vladavinu prava. Od vrhovnog državnog tužilaštva, do Ustavnog suda, sve je već predugo u v.d. stanju. Za odblokiranje će vlastima biti potreban i DPS, jer je za izbor neophodno dve trećine glasova u parlamentu.

I na kraju, početak - Đukanović. Njegovo vraćanje stvarnim ustavnim nadležnostima, koje osim čestitki i saučešća, podrazumevaju primanje agremana ambasadora i upućivanje crnogorskih diplomata u inostranstvo, te predsedavanje Savetu za nacionalnu bezbednost, gde će druga dva mesta zauzeti budući premijer i predsednik parlamenta, još izgleda prilično neverovatno.

To neće biti više on - Milo britva. Međunarodni posmatrači i ovoga puta su mu iscrtali stvarni portret: organizovao je nefer izbore, kao predsjednik se neprimjereno miješao, predvodeći stranku u kampanji, zloupotrebljavao je državne resurse...

Teško da on može drugačije, a najmanje je verovatno da će doprineti demontaži sopstvenog nedela. S druge strane, sigurno je svestan da mu neće biti lako da opstane, bez obzira što njegova partija drži i dalje najveće gradove Podgoricu, Nikšić, Bar, Bijelo Polje, kao i niz manjih, gde redovni izbori slede za dve godine.Tada će i njemu isteći mandat. Njegova partija, odavno je postala interesna klijentelistička organizacija, koja bez ruke u državnoj kasi i pečata za razne dozvole i koncesije, nema mnogo snage ni razloga da je neko glasa.

U senci onoga što bi se moglo dešavati, ostaju analize o tome kako je Đukanović dozvolio (to je prava reč) da bude poražen. Rečenica da će pobediti i crkvu, za njega je verovatno bila kobna. Poslednji takav rat dobio je Petar Veliki. Čak su se i Bitlsi umalo raspali kad se Lenonu otelo da su popularniji od Hrista.

Prva naznaka očaja bila je, kad su kao nikada ranije, video izjavama, Đukanovića podržali regionalni lideri Rama iz Tirane ("Hvala ti što postojiš"), Zaev iz Skoplja i Komšić iz Sarajeva. Vidljivo je bilo, međutim, da crnogorski predsednik ovoga puta, nije privolio nikoga sa zapada da mu dođe, niti da ga pozove.

Verovatnije je da požare pokušavaju da rasplamsaju Đukanovićeve tajne i para službe šireći glasine, o tome da je Crna Gora okupirana velikosrpstvom, da su manjine ugrožene, da sve propade.

- Pa, ja sam Crnogorac sto odsto i svi moji… - uzvraća Krivokapić na ova podmetanja i moli da se ne truni čista pobeda. Abazović i Bečić glasačima poručuju, da su protiv pobede nad Đukanovićem svi koji izlaze na ulice.

MILO POKUŠAO DA POKRADE IZBORE! Predstavnica DPS-a KRILA KUPONE sa glasačkih listića, policija obavlja uviđaj