JEDNA OD NAJVEĆIH TRAMVAJSKIH NESREĆA NA SVETU: Kako je Zagreb zavijen u crno davne 1954. godine? (VIDEO)

Trebalo je da bude dan kao i svaki drugi, uobičajena rutina građana i obavljanje svakodnevnih obaveza i standardna ruta gradskog prevoza. Ipak, taj 31. oktobar 1954. godine, bio je jedan od najtragičnijih dana u istoriji Zagreba.

Sećajući se na taj tragičan događaj, na jednu od najvećih tramvajskih nesreća na svetu i danas obuzima jeza.

Tragedija se dogodila na staroj, strmoj mirogojskoj pruzi u tramvaju broj 13, koji je u tom trenutku prevozio 60 putnika od Mirogoja prema Gupčevoj Zvezdi. Tramvaj je iskočio iz šina kod Gupčeve zvezde, nekoliko puta se prevrnuo oko svoje ose, srušio nekoliko stabala i zabio se u železnički stub.

U ovoj nesreći poginulo je 19 osoba, a povređeno njih 37.

Vozač je spuštajući se nizbrdo i ulazeći u prvi zavoj hteo uključiti šinske kočnice, ali je shvatio da ne radi i pokušao da zakoči ručnom, ali su kola su već jurila takvom brzinom da je za to već bilo prekasno. 

Tramvaj je sve brže jurio i na zadnjem zavoju, pored bolnice, izleteo iz šina. Prevrtao se i prešao na drugu stranu ulice, udario u stabla kestena, koja je iščupao iz korena i na kraju se zaustavio, udarivši u železnički stub gradske rasvete.

Brzina prevrnutih kola bila je pet puta veća od dopuštene – oko 80 kilometara na sat. Istraga je bila opsežna, razgovarali su sa 30-ak svedoka, a presuda je utvrdila da je za nesreću kriv vozač, jer je neoprezno i nepropisno krenuo i nije ispravno kočio ručnom kočnicom.

Zbog mirogojske nesreće tramvajski saobraćaj od Gupčeve zvezde do Mirogoja ponovno je uspostavljen tek 1964. godine. Više niti jedan zagrebački tramvaj od tada ne nosi broj 21.

Nova motorna kola na toj pruzi bila su posebno opremljena električnom, jakom zračnom, elektromagnetskom (tračničkom) i ručnom kočnicom. Vozila su, uz propisane najveće brzine, do 15. maja 1967. godine, od kada na Mirogoj voze autobusi.