Lažni svedoci srpskog tužilaštva oslobodili Nasera Orića

Optužnica protiv komandanta Srebrenice bazirala se na iskazu trojice svedoka čiji su kredibilitet osporili ne samo odbrana već i sami Srbi iz srednjeg Podrinja * Od srpske javnosti se izgleda krilo da, nakon hapšenja Orića u Švajcarskoj, tamošnje vlasti nisu baš bile uverene u kvalitet dokaza koji su im dostavljeni iz Beograda, a doveli su i u pitanje kredibilitet krunskih svedoka, na osnovu njihovog ranijeg angažmana u sličnim procesima

Svakoga dana do kraja života Naser Orić, Ramuš Haradinaj, Ante Gotovina i desetine drugih neosuđenih ratnih zločinaca koje su, eto, pukim slučajem ubijali isključivo Srbe, treba da pale sveću Vladimiru Vukčeviću i njegovim saradnicima iz srpskog Tužilaštva za ratne zločine. Za dug život i da ih zdravlje služi. Zašto su još uvek na slobodi delom je i njihova zasluga, ili možda namera.

Predmet Orić ustupljen bosanskim kolegama još dok je bio u fazi istrage

Najnoviji slučaj koji je ponovo uzburkao javnost u Srbiji i Bosni i Hercegovini je oslobađajuća presuda Naseru Oriću, komandantu 28. divizije Armije BiH i ratnom komandantu Srebrenice. Orić, koji je za svoje sunarodnike heroj, a za Srbe u Podrinju zločinac koji je odgovoran za smrt više od 3.500 civila iz tog kraja, još jednom je izašao kao pobednik iz konfrontacije sa pravosudnim organima, ovaj put sa bosanskohercegovačkim tužilaštvom. Kakve veze ima Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji sa tužilaštvom u Bosni i Hercegovini. Verovali ili ne, ima. Predmet Orić je ustupljen iz srpskog tužilaštva bosanskim kolegama još dok je bio u fazi istrage.

To je u izjavi za “Ekspres” potvrdio i tadašnji tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.

– On je uhapšen u Švajcarskoj po našoj poternici, jer u sklopu istrage nije dao iskaz. Kada je predmet, u skladu sa međudržavnim sporazumom, predat tužilaštvu BiH, oni su završili istragu, podigli optužnicu i Sud BiH je njihove dokaze procenio kao validne – kaže Vukčević.

“Ključni” svedoci

Znači, istragu protiv Nasera Orića vodilo je srpsko tužilaštvo i ustupilo ju je bosanskim kolegama 2015. godine, nakon što je Orić izručen BiH iz Švajcarske gde je uhapšen. U tom momentu istraga je već bila privedena kraju i srpsko tužilaštvo je baratalo sa nekoliko svedoka koji su etiketirani kao “ključni” i presudni da se Orić osudi. Od srpske javnosti se izgleda krilo da nakon hapšenja Orića u Švajcarskoj, tamošnje vlasti nisu baš bile uverene u kvalitet dokaza koji su im dostavljeni iz Beograda. Naš izvor kaže da su Švajcarci doveli u pitanje kredibilitet krunskih svedoka, na osnovu njihovog ranijeg angažmana u sličnim procesima. Usled toga, da ne izazivaju preveliki skandal međunarodnih razmera i da ne ruše autoritet bilo koje strane zainteresovane za lik i delo Nasera Orića, pronašli su solomonsko rešenje i izručuju ga Bosni i Hercegovini.

Elem, suđenje Naseru je otpočelo u januaru 2016. godine, a optužnica ga je teretila za tri ubistva počinjena nad sudijom Slobodanom Ilićem, Milutinom Miloševićem i Mitrom Savićem. Sva trojica su, prema navodima optužnice, likvidirani nakon zarobljavanja i to Slobodan Ilić nakon napada na selo Zalazje na Petrovdan, 12. jula 1992. godine, Milutin Milošević nakon napada na zaselak Lolići, dok je Mitar Savić ubijen u napadu na selo Kunjerac. Detalji ubistva sudije Ilića posebno su apostrofirani u srpskoj javnosti, a jezivi opis likvidacije sa sve detaljima vađenja očiju i klanja nožem, koje je prema izjavama svedoka počinio Naser Orić, bili su više nego upečatljivi.

Ključni svedoci tužilaštva bili su Ibran Mustafić, predratni funkcioner SDA u Srebrenici i u ratno, a bogami i poratno vreme veliki protivnik Nasera Orića. Autor knjige “Planirani haos”, koji za dešavanja u Srebrenici najviše krivi pokojnog Aliju Izetbegovića i Bila Klintona, svedočio je da je za likvidaciju Slobodana Ilića saznao od samog Nasera Orića koji mu je o tome pričao u jednom stanu u Srebrenici 1993. godine. Prisutan je bio i Mustafićev brat, nažalost sada pokojni. Mustafić tvrdi da je tada povezao događaje iz Zalazja i likvidirane srpske zarobljenike sa spiskom koji je video kod svog rođaka Mirsada Mustafića. Međutim, rođak je negirao da je uopšte bio u Srebrenici u ratnom periodu. Dakle, radilo se o posrednim saznanjima, koja nužno ne moraju biti neistinita, ali svakako nisu bila dovoljna za osuđujuću presudu.

Drugi, takođe, ključni svedok, bio je zaštićeni svedok pod imenom O-1, koji je skoro do u slovo ponovio verziju događaja koju je izneo Mustafić. Ovaj svedok je svoj iskaz dao iz Beograda putem video-linka uz odgovarajuće mere zaštite. Međutim, njegov iskaz i kredibilitet su bili dovedeni u pitanje od samog početka. Kredibilitet mu je osporen tako što je Orićeva odbrana prezentovala izvod iz kaznene evidencije u kojoj se videlo da je pomenuti svedok osuđivan za više krivičnih dela – od prevare, iznude, pretnje, pljačke, prevare sa osiguranjem, nanošenje teških telesnih povreda, nasilničko ponašanje… Iz svega toga se naravno ne može zaključiti da je čovek lagao o pomenutim događajima već pre da se radi o licu kriminalne strukture ličnosti pa je čak i logično pretpostaviti da bi se takva osoba u ratu mogla baviti svakojakim svinjarijama i zločinima i u njima učestvovati. Problem je, nažalost, bio u nekonzistentnostima u samom svedočenju, koje su uglavnom demantovali svedoci optužbe. Prosto da čovek ne poveruje, radilo se o Srbima. Prilikom napada na Zalazje, svedok O-1 je tvrdio da je video Orića kako kolje sudiju Ilića i zatim puca rafalom prema civilima koji beže iz sela. Demantovali su ga vojnici Vojske Republike Srpske koji su se sakrili na tavan i gledali šta se dešava. Jedan od njih, Milomir Lazarević, čak je tvrdio da ne samo da nije video kako Naser Orić ubija, nego da uopšte nije video da su zarobljenici pobijeni na tom mestu. Svakako su bili pobijeni i iz iskaza drugih svedoka postojale su indicije da je to uradio Zulfo Tursunović, zamenik Nasera Orića, koji je za likvidaciju Ilića imao i lični motiv pošto je smatrao da ga je baš Ilić poslao na četrnaestogodišnju robiju pre rata. Tursunović je inače ovu kaznu služio zbog ubistva. Čak su postojali iskazi muslimanskih vojnika koji su se čuli u ovom procesu kako se Tursunović hvalio kako je “dohakao” Iliću. Međutim, pošto se Zulfo Tursunović 2011. godine preselio na ahiret, nekakav Šerlok Holms iz srpskog tužilaštva je smatrao da je možda politički korektnije optužiti Nasera za ubistvo nego za komandnu odgovornost ukoliko bi se dokazalo da je sudiju Ilića ubio Tursunović. Na sve ili ništa, i naravno bilo je ništa.

Opširnije čitajte u novom Ekspresu koji je na kioscima od petka, 13. oktobra...