"MANJE DEJTONA, VIŠE BRISELA": Incko već dvanaest godina minira Dejtonski sporazum, iza svega se krije samo jedan cilj
Visoki predstavnik Valentin Incko je rekao da smatra da stav koji je međunarodna zajednica zauzela pre nešto više od deset godina u cilju primicanja lokalne autonomije u BiH nije uspeo proizvesti željeno jedinstvo u zemlji, i to delom zato što BiH politički lideri "nisu iskreni".
Kaže kako Zapadne sile, pogotovo Evropska unija, trebaju pristupiti procesu pomirenja u BiH na novi, "robustniji" način, izjavio je Incko za AP, te objasnio da je pristup koji je međunarodna zajednica imala prema BiH tokom poslednje decenije bio pogrešan, prenose mediji.
"Ovo ugrožava opstanak Republike Srpske i svih Srba" Čuveni diplomata tvrdi da neće doći do poništenja Inckove odluke
U PETAK ODGOVOR NA INCKOVU ODLUKU: Zakazana posebna zatvorena sednica skupštine Republike Srpske
SNAŽAN ODGOVOR SRPSKIH LIDERA: Odbačen "Inckov zakon", predstavnici RS od sutra bojkotuju rad svih institucija u BiH
- Kada govore o evropskim vrednostima, to je ponekad samo prazna priča. Na primer, po pitanju vladavine zakona. Niko od političara ovo ne shvata ozbiljno - rekao je Incko, te dodao da "većina političara ne želi vladavinu zakona".
- Novi pristup bi trebao biti više propisan, trebao bi biti robustniji i mora postojati osećaj hitnosti - naglasio je on.
U objašnjenju, AP navodi da su Inckovi prethodnici koristili široka ovlaštenja koje je mirovni sporazum dao visokom predstavniku da nameće zakone ili otpušta zvaničnike koji su potkopavali krhku posleratnu etničku ravnotežu, što uključuje sudije, državne službenike i članove parlamenta.
Zatim je upozorio na rastući uticaj Kine i Rusije, te dodao da "ne ostaje još puno vremena".
- Zaista bih molio Europsku uniju da ubrizga osećaj hitnosti u ovo pitanje, jer ljudi ne mogu čekati večno. Perspektiva (članstva u EU) je previše daleko (…) Situacija se na terenu ne popravlja - naglasio je on.
Ali i pored svega toga, Incko je izrazio poverenje u svog naslednika koji će preuzeti dužnost 1. avgusta, Kristijana Šmita te i u samu BiH gde, po njegovim rečima, obični ljudi "žive zajedno, sarađuju" i to "dobro funkcioniše".
- Ipak, 2009. godine, "međunarodna zajednica odlučila je da se prisustvo Kancelarije visokog predstavnika mora smanjiti, da treba biti "manje Dejtona, a više Brisela" - objasnio je Incko, dodavajući da je takva politika je propala, te su zajedničke institucije bile "konstantno pod napadom".
- Pokušali smo ovo tokom poslednjih 12 godina - rekao je Incko, uz objašnjenje da je cilj bio da bude više "lokalnog vlasništva" nad procesima u BiH, ali po njegovim rečima to "nije prošlo tako sjajno".
Kaže da je počeo braniti državne institucije, uključujući samu državu, te državni sud i druge državne institucije.
- Pola miliona ljudi napustilo je BiH u poslednjih 15 godina, među njima mnogi od najbistrijih, i ne želimo da ova zemlja bude prazna zemlja u kojoj žive samo političari i penzioneri, umirovljenici - rekao je Incko.
- Ne možemo sebi priuštiti da ne radimo ništa - naglasio je on.