POLA CRNOGORACA NE PAMTI DRŽAVU "PRE MILOVE ERE": Zanimljiv detalj trodecenijske vladavine "DOŽIVOTNOG PREDSEDNIKA"
Đukanović predsednik i 233 hiljade građana koji su rođeni nakon njegovog dolaska na vlast.
Života u Crnoj Gori pre dolaska Mila Đukanovića na vlast ne seća se 324.000 njenih stanovnika, ili 52 odsto od ukupnog broja.
Oni su imali manje od deset godina ili se još nisu bili ni rodili u januaru 1989. godine, kada je grupa Mila i Ace Đukanovića i Momira Bulatovića uličnim demontracijama nasilno došla na vlast. Prema podacima Zavoda za statistiku "Monstat za januar prošle godine, u Crnoj Gori živi 622.000 stanovnika, od čege 324.000 ima manje od 40 godina. Od tog broja, 187.000 je sada punoletnih, što je 35,4 odsto ukupnog broja birača, ili 48,2 odsto od broja birača koji je izašao na parlamentarne izbore 2016.
"MOJA DRAGA KOLINDICE JA ĆU TE IPAK PODRŽATI NA IZBORIMA": Šešelj odgovorio na prozivke hrvatske predsednice
NEVEROVATAN PRIZOR NA ĐURĐEVDAN! Zavejan deo Republike Srpske! MEŠTANI U ČUDU (FOTO)
STRAVA I UŽAS! Prodao MALOLETNU ROĐAKU za 1.600 evra?!
Kolika je brojka punoletnih građana Crne Gore koji čitav život znaju samo za vladavinu DPS-a, pokazuje podatak da je na prošlim izborima svih pet lista vladajuće koalicije (DPS, SD, BS, HGI i Albanci odlučno) osvojilo ukupno 189.000 glasova.
Sam DPS imao je 158.000 glasova. Đukanović je sada predsednik i 233.000 građana koji su se rodili nakon njegovog nasilnog dolaska na vlast pre tri decenije. To je 37,5 odsto ukupnog broja građana Crne Gore. Od tog broja, sada je punoletno 96.000, što je 18,2 odsto od ukupnog broja birača, ili 24,7 odsto od onih koji su glasali na prošlim izborima.
Kada Đukanoviću za četiri godine istekne predsednički mandat, broj građana koji se ne sećaju Crne Gore pre sudbonosne 1989. godine biće 56 odsto. On za deset godina stiče uslove za odlazak u penziju. Đukanović je i pre takozvane AB revolucije bio deo vlasti, jer je od sticanja punoletstva 1979. godine član Centralnog komiteta Saveza komunista. Komunista je makar formalno bio do 1992. godine, kada Savez komunista menja ime i postoje Demokratska partija socijalista.
Nasilni pokušaji promene tadašnje vlasti u Crnoj Gori počeli su u avgustu 1988. godine. Formalni povod bila je ugroženost Srba i Crnogoraca na Kosovu i Metohiji od albanskih nacionalista i slabe reakcije tadašnjih vlasti da ih zaštite. Milošević je probleme na Kosovu iskoristio za svoj dolazak na vlast, ali i da njegovi ljudi preuzmu vlast u partijskim ograncima na Kosovu, Vojvodini i u Crnoj Gori kako bi imao četiri glasa u predsedništvu SFRJ. Predstavnici Srba i Crnogoraca sa Kosova organizuju proteste u Crnoj Gori u avgustu, nakon čega dolazi i do radničkih i studentskih demonstracija koje policija guši.
Do novih organizovanijih protesta dolazi nakon Božića 1989. godine, a mediji bliski pučistima saopštavaju da je pred Skupštinu došao svaki treći stanovnik Crne Gore. Pod takvim pritiskom do tada legalno rukovodstvo 11. januara podnosi ostavku, a vlast preuzimaju, kako su sebe nazivali - “mladi, lijepi i pametni”.
Neki oblik prelazne vlasti postojao je do 1991. godine, u vreme kada je predsednik Izvršnog veća (tako se tada zvala Vlada), bio Radoje Kontić, dok je Đukanović bio u vrhu Centralnog komiteta. Đukanović postaje predsednik Vlade Crne Gore u februaru 1991. sa 29 godina i bez prethodnog radnog iskustva. On je tada sa suprugom bio podstanar u Podgorici. Vođa studenata u vreme AB revolucije bio je njegov brat Aco Đukanović, koji je u međuvremenu postao jedan od najbogatijih građana Crne Gore.
Sagovornici “Vijesti” na temu dugovječnosti na vlasti Mila Đukanovića i činjenice da se većina građana ne može sećati Crne Gore pre njegovog dolaska na vlast - politikolog prof. dr Zoran Stojiljković, sociolog Andrija Đukanović i književnik Đuro Radosavović, kažu da je stvoren jedan zatvoren i klaustrofobičan sistem iz kog se šalje poruka da ne postoji alternativa.
- U susretima po Crnoj Gori to je i za moje sagovornike bio temeljan utisak koji u najmanju ruku frustrira sve one koji žele da žive u modernoj, demokratskoj zemlji otvorenih odnosa i institucija. Tri decenije vlasti iste garniture počinje da stvara uvreženu predstavu o "teškom" konzervativnom društvu u kome caruju odnosi klijentelizma, partijskih i rođačkih i klanovskih veza uz klimu vladavine sistemske političke korupcije. Do cinične tvrdnje da je u Crnoj Gori vazda tako bilo i da će time i biti jer Crnogorci i nisu za neku "punu" demokratiju samo je jedan polukorak - kaže profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Zoran Stojiljković.
On navodi da su formalno demokratske i tržišne institucije u Crnoj Gori i odnosi impregnirani vertikalama moći na čijem vrhu stoje neprikosnoveni gospodar i njegova kamarila.
- Najgori ili za vlast najpoželjniji utisak je da će tako potrajati vo vjeki vjekov. Kao da imate sistem lične vlasti u koji ulazite kao u paukovu mrežu ako hoćete da stignete do dobiti i karijere u javnom sektoru. Čini se da i opozicija - večito fragmentirana i podeljena i sa već formiranim gubitničkim sindromom, jer je već nekoliko puta gubila izbore kad se činilo da je kraj vlastima blizu, samo pojačala ovakvo uverenje - kazao je Stojiljković.
Sociolog Andrija Đukanović kaže da je Crna Gora jedna od retkih zemalja u Evropi čija se vlast nije menjala skoro trideset godina.
- Setimo se samo ko su bile vođe evropskih zemalja i Sjedinjenih Američkih Država kad je Đukanović stupio na vlast. Koliko ih više nije ni među živima. Koliko je svet vidio promena od tada. Dugovečnost vlasti je rezultat njegove snalažljivosti, ali u najvećoj meri rezultat delovanja građana. Teorijski mogli bismo da zamislimo da neka vlast može trajati ovako dugo a da nema nikakvih zloupotreba. Međutim, kod nas to nije slučaj. Ali, ponavljam, vlast radi sve da očuva svoje mesto, ali su građani ti koji se pitaju. A većina naših građana imaju podanički mentalitet što i naša istorija kazuje. Uvijek loši u izboru vladara. Nesposobni za promenu. I nekako na kraju zaključujem da iz ove narodne psihologije ne može ni proizaći neka bolja vlast. Ona je slika onoga što smo mi. Iako se građani žele abolirati od odgovornosti u njima je ključ svake nevolje koja nas je snašla - kazao je Andrija Đukanović.
On navodi da dugovečnost istih ljudi na vlasti sigurno nije dobar pokazatelj demokratskog razvija jednog društva.
- Pravilo je da se vlast smenjuje periodično. Ali, kod nas se i to pravilo prekršilo. Nejasno je i šta će se dešavati kad predsednik jednom ode. Da li će samo njegov odlazak biti dovoljan za ozdravljenje ili je ipak verovatnije da ćemo se i dalje mučiti. Mislim da hoćemo jer je cela politička elita loša, a ništa bolje nije ni civilno društvo. Promena vlasti je nužna, ali nisam siguran da naši problemi mogu biti time rešeni. Čak mislim da će biti i veći. Ne vidim nikoga sa vizijom ko ima priču koja budi nadu. Sve jedno te isto. A nagomilalo se političkih problema, nerešenih pitanja, sukoba od kojih niko ne želi da odustane - kaže Andrija Đukanović.
Radosavović kaže da će “ako ikada dođe taj dan da Milo ode, biti potrebno Crnoj Gori mnogo psihoterapeuta”.
- Teško će se objasniti ljudima koji znaju samo za njega u životu, da vođe više nema. Takvo stanje možemo videti u filmu "Zbogom, Lenjine!’ ili rumunskim filmovima o padu Čaušeskua - naveo je književnik.
Sociolog Andrija Đukanović kaže da je generalno posmatrajući njegov prezimenjak možda i najmanji problem.
- Ovo je društvo nezrele elite koja ne može proizvesti razvoj. Možda će kroz nekoliko generacija moći da se govori o razvoju. Naš najveći problem smo mi. Stavljanje Đukanovića u centar nije objektivno. On svakako nije dobro rešenje, ali ni njegova alternativa nije ništa bolja. Samo što se izbegava gledanje u ogledalo. Sve bi bilo bolje kad bismo se malo zamislili.
Radosavović kaže da je večiti vođa vešto i u vreme interneta uspio da ispere mozak narodu, i da zbog toga više od polovine građana Crne nam Gore ne zna ništa drugo, osim za njega i njegove.
- Zombirani stanovnici unutar granica ove države doživljavaju ga kao člana porodice, jer, on je stalno na televiziji i bilbordima. Od izbora do izbora, od Nove do Nove godine, od ugroženosti do ugroženosti. Previše je mladih koji od rođenja znaju za njega, odrasli uz majku, oca i Mila. Crna Gora, ta hiljadugodišnja tvorevina, poistovetila se sa jednim čovekom, zaboravila se ideja "vladari prolaze, otadžbina ostaje". Granice su otvorene, omladina putuje, ali i dalje zna samo za jednog čoveka koji je postavio matricu vladanja. Tu pasoš ne pomaže. Kad se mladi ljudi vrate iz inostranstva nakon nekih sedam dana, sve što donesu su magneti za frižider, jer mozak se ne menja jer je matični sistem hermetičan i klaustrofobičan.
Ko je STEVO PENDAROVSKI, prvi predsednik Severne Makedonije?
Severna Makedonija dobila PRVOG PREDSEDNIKA: Pendarovski se ZAHVALIO NA POBEDI - i to na ALBANSKOM
NOVI OBRAČUN KRIMINALNIH KLANOVA U CRNOJ GORI?! Napadač mu pucao u noge, jedva izvukao živu glavu
Profesor Stojiljković navodi da u okruženju kada postoji nesmenljivost vlasti i nedostatak alternative, mladi odlaze u unutrašnju emigraciju, stvarno emigriraju ili se adaptiraju.
- Konačno, zar i ovi koji su sada na vlasti se na njen vrh nisu uspeli pre svoje tridesete? Čini se da u takvoj političkoj i ukupnoj mentalnoj klimi i mapi, pored dobitne političke strategije i objedinjujuće formule građanke i građani moraju prvo poverovati da je promena još uvijek moguća.
Đukanović i njegova administracija su na vlasti koliko i pet predsednika Sjedinjenih Američkih Država.
On je došao na vlast u istoj godini kada i Džordž Buš stariji, nakon koga su se u Beloj kući promenila još četiri predsednika. Kako Đukanoviću mandat traje još četiri godine, verovatno će ispratiti i Trampa i dočekati u fotelji i šestog predsednika Amerike.
U Americi do pre 70 godina nije bilo ograničenje da se predsednik ne može kandidovati i treći put, ali to niko nije uradio 150 godina, sve do njenog 32. predsednika Frenklina Ruzvelta 1940. Ruzvelt, jedan od najpopularnijih američkih predsednika, je tada napravio presedan pozivajući se na ratnu krizu. Kandidovao se i 1944. za četvrti mandat i ubedljivo pobedio, ali je umro šest meseci kasnije. On je najduže bio na vlasti - 12 i po godina. Jedan od autora Deklaracije o nezavisnosti, a kasnije treći američki predsednik - Tomas Džeferson na jednoj raspravi o tome kako i koliko treba ograničiti mandat predsednika kazao je da niko taj posao ne bi želeo da obavlja duže od osam godina.
- Kada ljudi strahuju od vlasti, u pitanju je diktatura. Kada vlast strahuje od naroda, radi se o slobodi - jedan je od poznatijih citata Džefersona.