Upozorenje iz Evrope - HRVATI SVE VIŠE MRZE: Glavne mete SRBI!

U javnom diskursu u Hrvatskoj eskalira rasistički govor mržnje protiv Srba, LGBT osoba i Roma, upozorava se u novom izveštaju Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije Veća Evrope (ECRI).

Izveštaj, koji analizira zakonski okvir, rasistički i homo/transfobni govor mržnje, nasilje i politike integracije, upozorava na jačanje nacionalizma, posebno među mladima, i to često u obliku veličanja bivšeg fašističkog ustaškog režima.

Izveštaj je pripremljen nakon posete ECRI-a Hrvatskoj u aprilu 2017., a odnosi se na razdoblje do 7. decembra 2017. Reč je o petom izveštaju te vrste.

- Rasistički i netolerantni govor mržnje u javnom diskursu eskalira; glavne mete su Srbi, LGBT osobe i Romi. Sve više jača nacionalizam, posebno među mladima, uglavnom u obliku veličanja fašističkog ustaškog režima. U regionalnim medijima i na internetu, uobičajeni su rasistički i ksenofobni izrazi protiv Srba, LGBT osoba i izbeglica, kao i uvredljiv jezik o Romima. Događaju se i fizički napadi na te grupe kao i na njihovu imovinu - kaže se u sažetku izveštaja.

ECRI kritikuje neadekvatan odgovor hrvatskih vlasti na takvo jačanje netolerancije jer se često ne smatra kaznenim delom, a većinu slučajeva govora mržnje i nasilja motivisanog mržnjom tretira kao prekršaj.

Premda ECRI hvali poboljšanu zakonsku zaštitu od govora mržnje zahvaljujući izmenama kaznenog zakona, koji uključuje novu odredbu o kriminalizaciji nasilnog ponašanja na javnim mestima i kažnjava osnivanje ili vođenje grupa koje promovišu rasizam, ističe i da se propisi protiv mržnje retko primjenjuju, a kao razlog za to navodi neznanje i nestručnost tela za sprovođenje zakona i pravosudnih tela.

- Odgovori hrvatskih vlasti na te incidente ne mogu se smatrati u potpunosti primerenima. Vlasti retko upućuju bilo kakve poruke protiv govora mržnje. Kazneni progon lako se odbacuje i većinu slučajeva govora mržnje i nasilja motivisanog mržnjom tretira kao prekršaje. (...) Odredbe o rasističkoj motivaciji kao otežavajućoj okolnosti takođe se retko primjenjuju zbog manjka znanja i stručnosti u pravosuđu u prepoznavanju govora mržnje - kaže se u izveštaju.

ECRI dalje primećuje da se nacionalne strategije za Rome samo delimično sprovode.

Romi su i dalje suočeni s visokim nivoima društvene isključenosti, a podaci sugerišu da su njihove stope zaposlenosti alarmantno niske, a stope preranog napuštanja škole i dalje visoke.

ECRI hvali novi zakonodavni okvir za LGBT osobe zbog donošenja Zakona o životnom partnerstvu osoba istog pola u julu 2014., ali primećuje da su predrasude protiv njih i dalje raširene i da su suočeni s raznim oblicima diskriminacije u svom svakodnevnom životu.

ECRI hvali zakonodavne korake preduzete radi rešavanja stambenog pitanja povratnika u sklopu Programa stambenog zbrinjavanja.

U sklopu Migracijske politike RH za razdoblje od 2013. do 2015., korisnici supsidijarne zaštite imaju pristup, na ravnopravnoj osnovi kao i hrvatski državljani, besplatnom osnovnom i srednjoškolskom obrazovanju u skladu s ranijim preporukama ECRI-a. Nadalje, u novembru 2017. usvojen je akcijski plan za integraciju osoba kojima je odobrena međunarodna zaštita (2017-2019.), navodi uz ostalo Veće Evrope.

Od preporuka hrvatskim vlastima, dve bi trebalo prioritetno provesti jer će ECRI to proveriti za dve godine.

U prvoj se kaže da bi hrvatske vlasti trebale da uvedu obavezno obrazovanje o ljudskim pravima u sklopu građanskog vaspitanja i obrazovanja u sav školski nastavni program, posebno kada je reč o ravnopravnosti i zabrani diskriminacije. Potrebni su primereni udžbenici i obuka za nastavnike.

Uz to, Nacionalnu strategiju za uključivanje Roma (2013-2020.) mora da prati procena svih integracijskih projekata sprovedenih poslednjih godina. Strategiju bi trebalo sistematski da revidira kako bi uključila bolje usmerene mere i indikatore uspeha radi merenja uticaja i redefiniranja parametara i ciljeva. To bi trebalo sprovesti u uskoj saradnji s regionalnim i lokalnim vlastima i pripadnicima romske zajednice i osigurati odgovarajuća sredstva da bi strategija bila uspešna.

Osim toga, ECRI ističe da bi hrvatski političari i visoki zvaničnici kao i političke stranke trebali da osuđuju govor mržnje i promovišu toleranciju.

Vlasti bi trebale da osiguraju i da akcijski plan za integraciju osoba koje su dobile međunarodnu zaštitu (2017-2019.) ima dobro definisane ciljeve, vremenske okvire, finansijska sredstva, indikatore uspešnosti kao i sistem monitoringa i procene njegovog sprovođenja.

Potrebno je takođe doneti akcijski plan za suzbijanje homofobije i transfobije u svim područjima svakodnevnog života, uključujući obrazovanje, zapošljavanje i zdravstvenu brigu.