"ZALAŽEMO SE ZA UKIDANJE VISOKOG PREDSTAVNIKA U BiH" Ruski ambasador govorio na sednici NS Republike Srpske (VIDEO)
Ambasador Rusije u Bosni i Hercegovini Igor Kalabuhov smatra da decentralizovana BiH, predviđena Dejtonskim mirovnim sporazumom, predstavlja oblik za miran suživot tri konstitutivna i ostalih naroda u BiH i da će svako spoljno uplitanje, pogotovo nametanje stavova, imati dalekosežne posledice.
Kalabuhov je u obraćanju na posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srpske rekao da se legitimnim ne mogu smatrati bilo kakvi akti usmereni protiv zakonito izabranih političara i demokratski formiranih institucija u BiH i entitetima.
ZVANIČNICI IZ BiH NA METI SANKCIJA AMERIKE: Ministarstvo finansija SAD saopštilo najnoviju odluku
KLJUČNI DAN: Savet ministara sutra odlučuje o finansiranju izbora u BiH
BOLJE MU JE DA GLEDA SVOJA POSLA: Plenković komentarisao otkazivanje posete Lavrova: Dobro se pazite
- Jednako pogubnim smatramo i jednostrane sankcije pojedinih zapadnih zemalja protiv aktera koji vode nezavisnu političku liniju, te smatramo da je to pokušaj uticaja na unutrašnje političke procese - rekao je Kalabuhov.
On smatra da će svako spoljno uplitanje, pogotovo nametanje rešenja suprotnih lokalnom mentalitetu i istorijskoj stvarnosti, imati dalekosežne opasne posledice.
- Nažalost, moramo konstatovati destruktivnu ulogu dela međunarodne zajednice, koji je neodgovorno izabrao put podrivanja napretka u postkonfliktnim stabilizacionim nastojanjima - rekao je Kalabuhov.
On je napomenuo da je sebična želja da se implementira njihova politička volja u BiH, prvenstveno kroz nametljivu promociju evroatlantskih integracija, dovela Zapad do pogubnog kursa ka eroziji Dejtonskog sporazuma.
- To se odražava u neuravnoteženim odnosima političkih subjekata u BiH. Već je došlo do toga da se težnja Republike Srpske da odbrani svoj dejtonski status u okviru BiH proglasi antidejtonskom - rekao je Kalabuhov.
Rusija, istakao je, poštuje suvereno pravo BiH da realizuje svoje spoljnopolitičke prioritete, ali smatra i da ima pravo naglasiti potencijalne probleme u slučaju hipotetičkog pristupanja BiH političkim i vojnim savezima koji sprovode agresivnu liniju prema Rusiji.
- Rusija je zainteresovana za jačanje obostrano korisne saradnje sa BiH, da proširimo veze sa Bošnjacima i Hrvatima, te da u najvećoj meri iskoristimo raspoložive potencijale za ove svrhe - rekao je Kalabuhov.
On je istakao da je nesumnjivo da je Rusiji Srpska ključni ekonomski i trgovinski partner u BiH i da su ruski privrednici zainteresovani za ostanak na njenom tržištu.
- Činjenica da je BiH odbila da se pridruži zapadnim ekonomskim sankcijama poslednjih godina omogućila je da se značajno povećava izvoz iz BiH poljoprivrednih proizvoda u Rusiju, te smo uvereni da slične mogućnosti postoje i u ovom trenutku - rekao je Kalabuhov.
On je naveo da je njegovo obraćanje prvo obraćanje ruskog ambasadora u ovoj zakonodavnoj instituciji i zahvalio se za pruženu priliku.
- Narodna skupština jedan je od temelja Republike Srpske, gde su donete ključne odluke za dobrobit građana Srpske i njen uspešan razvoj - rekao je Kalabuhov.
On je napomenuo da se Rusija kao garant Dejtonskog mirovnog sporazuma dosledno zalaže za striktno poštovanje temeljnih principa ravnopravnosti tri konstitutivna naroda i dva entiteta, od kojih je sastavljena BiH.
- Uvereni smo da decentralizova arhitektura BiH predviđena Dejtonskim sporazumom osigurava normalno funkcionisanje oba entiteta, da predstavlja oblik za miran i obostrano koristan suživot Bošnjaka, Srba i Hrvata, ali i ostalih naroda u BiH - rekao je Kalabuhov.
On je naveo i da se mogu primetiti duboki problemi u Federaciji BiH, gde se podstiču takve prakse kojima se krše prava Hrvata na legitimno predstavljanje u pojedinim organima vlasti.
Kalabuhov je istakao i da se Rusija zalaže za što skorije ukidanje institucije visokog predstavnika u BiH, pogotovo što je u uslovima ostavke poslednjeg visokog predstavnika Valentina Incka i odsustva njegovog naslednika funkcija ove strukture neshvatljiva.
- Kandidature svih visokih predstavnika bez izuzetka bile su odobrene u Savjetu bezbednosti UN relevantnim rezolucijama ili, kao što je bio slučaj sa Kristijanom Švarc-Šilingom razmenom pisama između generalnog sekretara UN-a i predsedavajućeg Saveta bezbednosti UN - rekao je Kalabuhov.
Na tome su, dodao je on, insistirali upravo predstavnici zapadnih zemalja.
- S tim u vezi cenimo principijelan stav rukovodstva Republike Srpske i srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika o ovom pitanju, koji se zalažu za striktno poštovanje normi međunarodnog prava - rekao je Kalabuhov, prenela je RTRS.