Pre godinu dana, završila se Bitka za Alep. Upravo je ishod ove bitke odredio sled događaja u 2017. koja nije samo tek hronološki niz prethodne godine, već deo šireg plana sirijske vlade i Rusije za konačno preuzimanje inicijative u ratu.
Pročitajte i:
U tom trenutku, sirijska vojska držala je još uvek manji deo zemlje, iako najveće urbane centre. Ipak, kako je osovina Damask – Homs – Hama - Alep bila osigurana, omogućeno je dalje delovanje. Međutim, ni Rusi ni vlada Bašara al-Asada nisu delovali samo po svojoj volji. Turska je krajem 2016. godine ušla u severnu Siriju i izbacila IS iz značajnog područja, ali pravi cilj bio je sprečavanje povezivanja kurdskih kantona kao i učvršćivanje njihovog uticaja.
Borci kalifata su Tursku i njene sirijske milicije zaustavili na vratima Al Baba, ali u svakom trenutku je odbrana mogla da posustane i proturske snage da zauzmu još teritorija. S druge strane, Sirijske demokratske snage (SDF) predvođene Kurdima su iako ugrožene turskom intervencijom, same spremale svoje ofanzive na severoistoku. Same, odnosno kao produžena ruka zapadne koalicije predvođene SAD-om.
Huti OBORILI saudijski borbeni avion marke TORNADO nad severnim Jemenom!
U tim uslovima, jedino logično rešenje za sirijsku vojsku bio je pohod na istok, odnosno uništenje IS-a. Sam IS u to vreme je još držao skoro sva svoja područja, a krajem 2016., u jeku Bitke za Alep opet na prepad zauzeo Palmiru. Obračun s IS-om bio je, dakako, veliki rizik za sirijsku vojsku, jer situacija u ostatku zemlje nije bila rešena, a militanti iz Idliba svako su malo preduzimali velike ofanzive, a ni pokušaj vraćanja Alepa nije bio isključen. Ipak, u tom trenu su islamisti vidali rane i barem za neko vreme je ta opasnost otklonjena.
Dalje, diplomatski potez Rusije dodatno je osigurao mirnu pozadinu. U saradnji sa Turskom su definisane bezbednosne zone, odnosno primirje s većinom militanata.
Kontrola sirijske vojske nad ogromnim prostorom istočne Sirije sprečila bi dalje napredovanje kurdskih i proturskih snaga, ali s druge strane, postajala je sve realnija opasnost da IS zauzme Deir ez-Zor. U januarskoj ofanzivi teroristi su pod crnim zastavama uspeli da izoluju avio - vojnu bazu od ostatka grada i baze 137. brigade. Činilo se tada da je sudbina grada u crnom, ali branitelji Deir ez-Zora su uspeli da zadrže grad. Bilo je potrebno zato što pre deblokirati grad.
Strateška ofanziva sirijske vojske na istok tekla je u nekoliko pravaca. Jedan od dva glavna pravca išao je upravo od oslobođenog Alepa, a vodili su ga Tigrovi. U februaru su stigli do Al Baba kog je Turska u to vreme zauzela, i potom produžili do Eufrata na koji su izbili 08.marta. Krajem marta sirijske snage su ušle i u Deir Hafer. Sirijska vojska je zbog napada militanata na Hamu bila primorana da zaustavi svoj dalji pohod na Eufratu. Činilo se da je to kraj ofanzive.
PREOKRET U SIRIJI: Razbijena odbrana Sirijaca, IS ponovo ušla u Palmiru! (VIDEO-FOTO)
Ipak, u maju se počelo naveliko šuškati o velikoj ofanzivi za deblokadu Deir ez-Zora, a uskoro se to i ostvarilo. Obnovljena je ofanziva na Eufratu pa je sirijska vojska nakon mesec i po dana konačno u potpunosti isterala IS iz vojne baze Džirah, a zatim i iz gradića Maskanah na istoimenoj visoravni.
SDF je u maju zakomplikovao situaciju prelaskom Eufrata i osvajanjem grada i istoimene baze Tabka. To se činilo kao novi udarac sirijsko-ruskoj ofanzivi na istok, odnosno barikada daljem napredovanju sirijske vojske dolinom velike bliskoistočne reke. Kurdi su u junu takođe krenuli na samu Raku, samoproglašenu prestonicu Islamske države. Bitka je trajala sve do sredine oktobra uz ogorčeni otpor IS-a i veliko rušenje grada kao posledica delovanja vazdušnih napada zapadne koalicije. U to doba već se počelo šuškati o podeli sfera interesa između SAD-a i Rusije, odnosno izbegavanje sukoba između SDF-a i sirijske vojske. Iako nisu u savezu, de facto su jedni drugima pokrivali bokove i omogućavali lakšu borbu protiv IS-a, a naročito su od toga imali korist upravo Tigrovi.
Rusi IPAK ostaju u Siriji: Putin potpisao zakon o POMORSKOJ BAZI kod Tartusa
Ofanzive SDF-a na levoj obali Eufrata nisu obeshrabrile sirijsku komadu. Tigrovi su pristigli do mesta Resafa, južno do gradića Tabka i time zaustavili širenje SDF-a.
Za to vreme, drugi glavni pravac išao je prema Palmiri i autoputem prema Deir ez-Zoru. Prvo je u martu oslobođena Palmira i to poprilično lako, za razliku od prvog puta godinu dana ranije. Zatim je krajem maja južno od izbočine na čijem je vrhu bila Palmira u svega nekoliko dana oslobođena ogromna teritorija od 2.700 km2. To je bio prvi od teritorijalno velikih uspeha sirijske vojske u borbi protiv IS-a.
Sirijska vojska povratila je u to vreme i veliki deo teritorija prema granici sa Jordanom, kako protiv IS-a, tako i proameričkih snaga (Maghwar al-Thawra) koje su i same najavljivale svoj prodor prema Eufratu. Glavni cilj sirijske vlade bio je granični prelaz Al Tanf, a da bi to onemogućile, SAD su napale iz vazduha sirijsku vojsku, što je bio prvi takav slučaj uopšte u sirijskom ratu. Dalje eskalacije međutim nije bilo, ipak sirijska vojska je stala. Svejedno, kako su sirijske snage s vremenom okružile celo područje, Tanf je izgubio svoj značaj pa su SAD povukle svoju manju bazu iz ovog područja.
Američke snage više neće UČESTVOVATI u operacijama protiv SIRIJSKE VOJSKE!
Hemijski napad na Kan ŠaJkun početkom aprila bio je povod za još jedan napad SAD-a na sirijske snage. Prilikom napada gasom sarinom ubijeno je navodno 74 ljudi, a ranjeno preko 500. Zapadne sile odmah su optužile sirijsku vojsku, dok su sirijska vlada i Rusija to opovrgnule. Dva dana kasnije je vojska SAD lansirala 59 krstarećih raketa na sirijsku vazdušnu bazu Šajrat. Ipak, po svemu sudeći, ovaj napad je bio lični marketinški potez prirode predsednika Trampa, jer nije bilo ozbiljnije štete po sirijsku vojsku.
Tokom leta je sirijska vojska oslobodila grad Suknu, na autoputu Palmira – Deir ez-Zor što je dovelo brzo do raspada odbrane IS-a u središnjoj Siriji. Brzo su se snage iz Palmire spojile sa Tigrovima, a na taj način IS ostao zarobljen u dva velika džepa. Onaj pustinjski je lako pao, dok se onaj istočno od Hame održao još nekoliko meseci. Ipak, glavne ofanzivne snage sirijske vojske su nastavile prodor prema istoku.
Uz svesrdnu pomoć ruskog vojnog vazduhoplovstva, združene snage sirijske vojske približile su se Deir ez-Zoru da bi se konačno početkom septembra spojile sa braniteljima grada. Bila je to ogromna pobeda, spas za desetine hiljada civila, ali i mnogo više. Bio je to početak kraja IS-a u Siriji. Tim više što je i SDF, nakon okončanja bitke u Raki pokrenuo svoju ofanzivu na istočnoj obali Eufrata. Nastala je trka za plodonosnim naftnim poljima koja su na kraju pala u ruke Kurda. Sirijska vojska nastavila je prodor desnom obalom Eufrata da bi u novembru uspela da oslobodi Al Bukamal, poslednji veliki grad u rukama IS-a. U borbama kod Deir ez-Zora poginuo je general Isam Zahredin, legendarni zapovednik odbrane ovog grada.
Arar al Šam još uvek postoji: Džihadisti OPASNO napali sirijsku vojsku na severu Homsa
Nekad moćni kalifat sveden je od tada samo na ograničeno pustinjsko područje. Izgubio je ljudstvo, logistiku, čak i snagu za ozbiljnije protivudare, limitirajući se na napade po principu “udari i beži”. Nesumnjivo je da će iduće godine njihova prisutnost nestati u konvencionalnom teritorijalnom smislu, a ostaje pitanje hoće li nastaviti gerilsko ratovanje. Nestanak IS-a s pozornice Sirije svakako je najveće dostignuće u 2017. godini, a zasluge imaju sirijska vojska, Hezbolah, Iran, SDF i Rusija.
Sirijska komanda je osim istoka preduzimala malo drugih ofanziva. Izuzetak je bilo rešavanje pitanja manjih enklava oko Damaska koje su oslobodile veliki deo bitnih objekata. Početkom godine je pod kontrolu vratila enklavu Vadi Barada čime je rešila snabdevanje vodom celog područja. Zatim je dogovorena mirna predaja militanata iz Zabadanije i Madaje koji su otišli u Idlib. Rešeno je i višegodišnje pitanje džihadista HTS-a i IS-a na granici s Libanom, koji su se predali nakon ofanziva sirijske, libanske vojske i Hezbolaha. Pred kraj godine je nakon višenedeljne ofanzive došlo i do predaje militanata u enklavi Beit Džin kod Golanske visoravni.
Lavrov UVEREN: Borcima IS zadat ODLUČUJUĆI UDARAC
Jedina velika ofanziva militanata u Idlibu bila je napad na Hamu u martu, baš kao i skoro svake godine. U početku su snage HTS-a i Slobodne sirijske vojske (Jaysh al-Izza i Jaysh-al Nasser) brzo napredovale i zauzele niz sela, približivši se prilazima Hami, ali u presudnoj bitki kod Kumhane bili su odbačeni. Sirijska vojska privremeno je obustavila ofanzivu na istok i povratila sva područja, a usput je zauzela i Tajbat al-Imam. Mnogi su očekivali nastavak kaznenog pohoda sirijskih snaga, ali je komanda vratila elitne jedinice natrag na istok. Ova ofanziva je međutim pokazala sve manju moć HTS-a, vodeće formacije u Idlibu. Osim što su im naneti veliki gubici, pogotovo u opremi, nisu uspeli da postignu nikakav uspeh.
U Istočnoj Goti, istočnom području Damaska, početkom godine aktivan je bio istočni front, gde je SAA zauzela nekoliko manjih naselja, ali značajno poljoprivredno područje. Krajem godine, aktivirao se urbani, zapadni front. Nakon što je sirijska vlada zatražila predaju prigradskog naselja Kabun (tada u primirju), militanti su pokušali da je spoje sa ostatkom enklave. To su privremeno i uspeli. SAA je na kraju brzo prekinula tu vezu i potom prisilila militante u Kabunu na predaju. Krajem godine vođene su borbe u urbanom predgrađu Džobaru, ali bez značajnijeg pomaka obeju strana. Istočna Gota bila je i poprište borbi među samim militantima, između rivala Jaysh al-Islama s jedne strane te HTS-a i Faylaq al Rahmana (FSA) s druge.
Sofija (3) pronađena u Iraku, VRAĆENA u Rusiju: Roditelji joj POGINULI kao džihadisti IS (VIDEO)
Južna Sirija je videla malo akcije, najviše između militanata Južnog Fronta i pro plemenskih snaga lojalnih IS-u. Doduše, u proleće su militanti Južnog Fronta zauzeli Manšijah, južno predgrađe grada Dare uz samu jordansku granicu dok je sirijska vojska ušla u palestinski kamp.
Godina 2017. dovela je do potpuno novih vojnih karata teritorija na istoku. Pre toga, pomaci teritorijom merili su se u kilometrima, a sada u desetinama kilometara, čak i stotinama kilometara. Istina, ne mogu se uporediti pustinja ili gusti ruralni pejzaž Hame i Alepa, ali svejedno je to ogroman uspeh za sirijsku vladu, kao i Rusiju. Ono što je svakako najvažnije, da sirijska vojska sada ima više-manje osigurana leđa, pogotovo kad se reši veliki pustinjski džep u trouglu Sukna - dolina Eufrata - T2 stanica. Ovde će ostati više defanzivne formacije. Sirijska vojska skratila je tako liniju fronta za stotine kilometara, iskristalisale su se najbolje snage, koje će sada predvoditi ofanzivu u Idlibu.
Rat iscrpljivanja prešao je takođe na stranu sirijske vojske. Militanti u Idlibu, Damasku i na jugu ostali su bez pokrovitelja Turske i SAD-a koji su svaki odabrali već svoje štićenike, a upitna je i dalja podrška zalivskih zemalja. Predsednik SAD-a je odlučio da prekine program naoružavanja militanata u Idlibu koji je sprovodila CIA. Neupitno je da će sva silina sirijske i ruske vojske koja je porazila IS, sada biti upotrebljena upravo u Idlibu. Prvi cilj je verovatno slamanje HTS (Al Nusre), vojno najbolje organizacije koja je predvodila sve velike uspehe poslednjih godina. Trenutna vladina ofanziva već sada to dokazuje, a cilj je vojna baza Abu Duhur, kao i cela izbočina između Hame i Alepa. Ipak, to neće biti lak posao. Linije fronta već su godinama uspostavljene i debelo utvrđene. Takođe, na manjem prostoru je koncentracija više odbrambenih snaga, a i lokalno stanovništvo još uveliko podržava militantne. Takođe, neće biti ni pritiska od strane SDF-a, kao i američkih vazdušnih napada.
U sličnoj situaciji je Istočna Gota kod Damaska, takođe bez zaštite moćnih sila. Uz Idlib je to verovatni cilj sirijske vlade. Bez zaštite su i militanti u južnoj Siriji i u džepu Rastan - Talbišeh severno od Homsa, ali ovde su mogući i politički dogovori, jer među militantima prevladavaju mnogo slabije motivisani borci Slobodne sirijske vojske. Pod političkim i vojnim pritiskom mogući su kompromisi.
Bašar al Asad ŠIJE Al kaidu: Sirijska vojska osvojila tri nove teritorije
Za sirijsku vladu će za sada područja pod SDF-om i Turskom biti do daljeg zacementirana, osim u slučaju tektonskih pomaka u odnosima Rusije i Zapada, kao i Turske s obema supersila. Pre svega moguć je obračun proturskih snaga sa Kurdima, a često se čuju ratoborni pokliči i jednih i drugih. Manbidž i Efrin pod kurdskom kontrolom su najugroženija područja.
Dok su prethodne godine nudile samo očaj i nastavak rata, 2017. godina je krupnim koracima skrenula dešavanja prema kraju rata.
Vesti iz Sirije, Iraka i Jemena možete pogledati OVDE.