ČESTO KORISTIMO REČI "DABOGDA" I "DAJ BOŽE" Zapravo se nesvesno obraćamo starom - vrhovnom bogu Srba!
Ko je bio vrhovni bog svih Srba?
Sunčevu toplotu i kišu su stari Sloveni izdvajali kao elemente od kojih zavisi ljudski život. Tako su iz velikog poštovanja verovali u kult Sunca i kiše od kojih je zavisio opstanak. Srbi su najveće poštovanje iskazivali upravo prema božanstvu koje je dalo život svemu što na Zemlji živi. To je bio Dažbog, prema brojnim izvorima vrhovni bog kod Srba.
NEMA TOGA ŠTO NE MOŽE DA SE DOGODI U BEOGRADU: Jednu sahranu započeo je sveštenik, a onda ju je završio imam
Nestvarna legenda za koju malo ko zna: ZMAJ OGNJENI VUK - čuvar Srba koji je s Turcima pregovarao na ćirilici
Bio je VELIKAN SRPSKOG NOVINARSTVA i nema ko ga nije poznavao: Jedan je od retkih NEALBANACA čija ulica postoji u Prištini
Dažbog (Dabog, Dajbog, Daždbog, Daba) je bog Sunca, kiše i ognja. To je božanstvo koje daje. U sastavu jedne od verzija imena – Dajbog – stoje reči "daj" i "bog", što se tumači kao "bog koji daje". To davanje se odnosi na Sunce i sunčevu svetlost, a Dažbog, kao bog Sunca, smatrao se davaocem života na Zemlji.
U srednjovekovnim spisima o Slovenima bog Sunca Dažbog se često pominje. Rimski, grčki i ruski hroničari koji su pisali o staroslovenskoj veri su naglašavali njegov značaj.
Dažbog je predstavljao i zaštitnika kućnog ognja i vatre, pa se smatrao i bogom zaštitnikom porodice i doma, ali oganj može da se tumači i kao vatra koja se okreće protiv čoveka i koja može da ga pošalje u podzemni svet ili mu uništiti imovinu. Blagonaklonost ognja bila je ključna u preživljavanju starih Slovena, pa su se mnogi obredi povezivali sa ognjem a samim tim i sa Dažbogom.
Reč "dažd" na mnogim slovenskim jezicima (slovačkom, češkom, ruskom, poljskom…) znači kiša, pa se Dažbog smatrao i bogom kiše od koje je zavisila žetva. Vuk Karadžić je takođe upotrebio termin "daždiv" što znači kišovit. Stari Sloveni su se smatrali potomcima bogova, verovali su da su Dažbogovi unuci. Da je Dažbog smatran rodonačelnikom Slovena govori se u ruskom epu "Slovo o Igorovom pohodu":
- Tad za doba Oljega Zloslavića, sejala se i bujala kavga svuda, ginu blago Dažbogovih potomaka, u bunama kneževskim vek se ljudski poskraćiva.
Smatrao se vrhovnim bogom kod Srba
Dažbog ili Dabog se smatrao vrhovnim bogom kod Srba. U folkloru Dažbog se javlja i kao hromi Daba, koji je predstavljen gotovo uvek kao demon zla, što povezuje ovog Boga sa svetom mrtvih, odnosno podzemljem. Daboga su Srbi prikazivali kao hromog starca, obučenog u medveđu kožu, a društvo bi mu pravio vuk ili crni pas, a u pojedinim verzijama je predstavljen kako jaše belog konja.
Etnolog Veselin Čajkanović je Dažboga uvrstio kao vrhovnog boga kod Srba. Dažbogov uticaj na prostorima Srbije i okolnih zemalja se zadržao veoma dugo. Među narodima sa ovih prostora se i danas veoma često čuje reč "dabogda" ili kao "da Bog da", što potiče od imena boga Dažboga, odnosno Daboga.