Himna Srbije nastala je u pozorištu, a znate li u čast kog kralja? Evo kako je prvobitno glasila
Jedan od glavnih simbola Srbije, himna “Bože pravde”, od 2006. godine ponovo je postala zvanično obeležje naše države, a njen nastanak datira još s kraja 19. veka.
Naime, sam početak teksta naše himne je završetak dramske predstave “Markova sablja”, premijerno odigrane 10. avgusta 1872. godine u čast punoletstva jednog srpskog monarha.
Posle atentata na Kneza Mihaila, vlast je preuzelo namesništvo, do 18. rođendana naslednika, Milana Obrenovića, koji je bio maloletan, a zbog čije proslave je i po prvi put izvedena predstava Markova sablja. Deceniju kasnije, autori su malo izmenili teksti i stvorili “Bože pravde”, koja je tada postala himna Kraljevine Srbije.
Tekst je stvorio Jovan Đorđević, inspirisan satiričnom “Narodnom himnom” pesnika Jovana Jovanovića Zmaja, a kompozitor je bio Davorin Jenko.
Iako je od posle majskog prevrata i dolaska Karađorđevića himna bila promenjena, i sam Kralj Petar je shvatio da je Bože pravde najmilozvučnija numera u koju su utkane same vrednosti ovog naroda, te je već 1909. godine ponovo ovu numeru proglasio himnom Srbije.
Predstava “Markova sablja” postala je toliko popularna, da se izvodila i godinama kasnije, a ovako glase stihovi sa njenog samog epiloga, utkani u šinjel trenutne srpske himne, Bože pravde:
“Bože pravde ti što spase
od propasti do sad nas!
Čuj i odsad naše glase
i od sad nam budi spas!
Moćnom rukom vodi brani
budućnosti srpske brod;
Bože spasi Bože Hrani
Srpski narod srpski rod!
Jedna volja da zadahne
složna srca Bože daj!
Pa da srpstvu zora svane,
dugoj bedi dođe kraj!
Da nam sinu lepši dani,
da slobode sazre plod;
Bože spasi, Bože hrani
Srpski narod srpski rod!
U izvornom pozorišnom komadu, korišćen je stih "srpskog kralja", dok je po Ustavu republike Srbije zvanična verzija "Srpske zemlje, srpski rod"