KO JE BIO KAPETAN MIŠA? Čovek koji se obogatio trgujući samo jednom namirnicom
Miša Anastasijević je bio veliki dobrotvor i važio je za čoveka koji je pomagao svima koji bi mu pomoć zatražili
Ukoliko ste studirali u Beogradu sigurno vam je dobro poznata zgrada na adresi Studentski trg 1. Većina vas je zna kao Kapetan-Mišino zdanje, a malo ko zna ko je zaista bio “kapetan Miša”?
Njegovo pravo ime je Miša Anastasijević. Rođen je 1803. godine, a majka mu je preminula na porođaju.
Njegov otac Anastas, zemljoradnik i sitan trgovac iz Poreča brinuo je o njemu, ali samo do njegove treće godine, jer je i on preminuo. O Miši je brinula udovica Milja ceo život.
Nadimak „kapetan Miša“
Knez Miloš je 1833. godine postavio Mišu za dunavskog kapetana, sa nadzorno-arbitražnom ulogom i tako je i nastao njegov nadimak „Kapetan Miša“.
Miša je i pored svih nedaća ipak bio odlučan da postane moćan trgovac i jedan od najbogatijih ljudi onog vremena. U tome je i uspeo. Trgovao je, svim i svačim – sapunom, stokom, a obogatio se kao trgovac solju. Postao je jedan od najvećih trgovaca solju na Balkanu. Imao je monopol na izvoz soli iz kneževine Vlaške i Moldavije, a kasnije i na uvoz soli iz Austrougarske.
Za njega je radilo oko deset hiljada ljudi. Posedovao je 23 stovarišta u raznim krajevima i najmanje 74 brodova za prevoz. Imao je odlične odnose sa knezom Milošem, tadašnjim vladarem Srbije, ali i najvećim trgovcem, što mu je pomoglo u karijeri.
Miša Anastasijević je bio veliki dobrotvor i važio je za čoveka koji je pomagao svima koji bi mu pomoć zatražili – bio je mecena pisaca i zaštitnik slikara… opraštao je dugove, finansirao biblioteke i škole, poklanjao garderobu ženama i miraz siromašnim devojkama.
Kapetan – Mišino zdanje
Izgradnja kapetan-Mišinog zdanja započeta je 1857. godine prema planovima češkog arhitekte Jana Nevole i trebalo je da bude svadbeni poklon za Mišinu ćerku Saru i princa Đorđa Karađorđevića, sina Alekse Karađorđevića, rođenog brata kneza Aleksandra.
Kapetan Miša je zgradu zaveštao “otečestvu“ za smeštaj više kulturnih i prosvetnih ustanova tadašnje Kneževine Srbije. U nju se odmah nakon izgradnje uselila Velika škola, zatim Gimnazija, pa Ministarstvo prosvete, Narodna biblioteka, Narodni muzej i na kraju Rektorat Beogradskog univerziteta. Danas se tamo nalazi i Katedra za srpski jezik Filološkog fakulteta i seminar za vizantijski grčki Odeljenja klasičnih jezika Filozofskog fakulteta.
Umro je 27. januara 1885. u 81. godini života.
