LJUBAVNE AVANTURE KRALJICE DRAGE: Sve tajne života na srpskom dvoru na jednom mestu! (FOTO/VIDEO)
Prvi put na srpskom jeziku ovih dana, objavljen je intrigantski roman "Ljubavne avanture kraljice Drage", prvi put objavljen u Švedskoj 1903. godine, a čiji je autor - nepoznat.
Obimna knjiga sa više od 800 stranica, stigla je do srpskih čitalaca, sticajem okolnosti, ali i zahvaljujući upornosti Ljubice Čolaković (81), koja je švedsko izdanje romana pronašla na jednom buvljaku u Stokholmu.
ŽENA-RATNIK I TO KAKAV! Zbog ovih podviga mnogi muškarci mogu da im pozavide (FOTO)
NEVEROVATNO ALI ISTINITO: Postojala su dvojica Anta Pavelića, jedan je stvorio, a drugi razorio Jugoslaviju
PODVIG ZA PAMĆENJE! SRBIJA - ZEMLJA JUNAKA: Jevto je ratnik koji je na plećima izneo brdski top preko Albanije
Ljubica Čolaković, koja već više od pola veka živi u Švedskoj, gde je radila razne poslove - bila je i službenik u jednoj od stokholmskih opština - priča kako je imala običaj da često posećuje buvljake:
- Nikada me, međutim, nisu zanimale stare knjige, ali mi je jednom prilikom za oko zapala antikvarna knjiga, čiji me je naslov zaintrigirao. Već prilikom prvog listanja ostala sam fascinirana uzbudljivim sadržajem, pa sam odlučila da "Ljubavne avanture kraljice Drage" prevedem na srpski, što nije bilo lako, jer je tekst bio napisan na starom švedskom jeziku. Istovremeno, pošla sam u potragu za imenom pisca, i uopšte za detaljima oko ove knjige, zbog čega sam stupila u kontakt sa švedskom Kraljevskom bibliotekom - kaže ona.
Priča je počela da se odmotava: ustanovljeno je da je originalno izdanje štampano 1903. i to najpre u vidu svezaka od kojih je svaka imala 24 stranice.
Izdavač "Vajmers", koji inače više ne postoji, najavio je 34 sveske, koje su izlazile jednom nedeljno, ali je zbog obimnog, ali i zanimljivog teksta i očiglednog interesovanja čitalaca, objavio 43 sveske. Ubrzo posle toga, ista izdavačka kuća, štampala je knjigu koja je dočekana sa velikim zanimanjem, o čemu svedoči treće izdanje romana iz 1911. Objašnjavajući u čemu je privlačnost ove knjige za prosečnog čitaoca, Ljubica Čolaković kaže:
- Čitaoca očekuju razna iznenađenja, opisi gotovo neverovatnih zbivanja, pri čemu je roman baziran na istinitim događajima, vezanim za zaveru i ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage. Pojedina imena istorijskih ličnosti su autentična, ali su neka i izmenjena. Samo ubistvo kraljevskog para nije glavna tema, već koloplet ljubavi i mržnje u kojem su se našli i kome su davali i lični pečat. Posebno je živopisno predstavljen karakter kraljice Drage i njena borba za naslednika krune, s obzirom na to da nije mogla da ima potomstvo. Na stranicama se nižu njene avanture i večita želja za ljubavlju u čijem je ostvarenju pokazivala i nežnost, i grubost, a pre svega upornost.
Kraljica je u romanu, objašnjava Ljubica, predstavljena kao veoma bistra, učena i snalažljiva žena od temperamenta, koja je uživala u raskoši dvorskim balovima, pokazujući svima kako je ostvarila cilj pobegavši od siromaštva.
U knjizi su i pikantni detalji o njenoj porodici, naročito o majci, sklonoj alkoholu, koja je poginula zbog zle namere svoje ćerke. Kralj Aleksandar, je opet, predstavljen kao veoma tih i miran čovek, blagog karaktera i popustljive prirode, koji je patio od epilepsije i vremenom utehu pronalazio u čašici.
U podnaslovu knjige naznačeno je da je to "istorijski roman prema beleškama jednog službenika dvora".
Da li je to samo zavodljiva napomena, mamac za čitaoce, ili ima nešto i od istine, Ivan Naumovski, urednik izdanja, i saradnik Ljubice Čolaković na prevodu, kaže:
- Sva je prilika da su nekakve beleške postojale i da se pisac njima služio. Kod onih likova, gde je poetika žanra to dopuštala, nema značajnih razlika u odnosu na istoriju. Šta više, broj detalja kojima pisac raspolaže, svakako ukazuju da se konsultovao sa nekim ko je bio upućen u događaje. Lik pukovnika Mašina, opšte karakterne crte kralja i kraljice, kao i još nekoliko likova, mada prenaglašeni i često stavljeni u funkciju radnje, prilično odgovaraju onome što znamo o njima. U osnovi se vidi da je pisac jako dobro obavešten i da informacije kojima raspolaže, prevazilaze opšta znanja o događajima o kojima se pripoveda - objasnio je Naumovski.
Dve pesme
Tragajući za autrom "Ljubavnih avantura kraljice Drage", Ljubica Čolaković je nedavno u Kraljevskoj biblioteci otkrila i dve pesme švedskih pesnika o nesrećnom srpskom kraljevskom paru. Jedna ima čak 18 strofa i napisana je 1903. kada su Aleksandar i Draga ubijeni, ali pre izlaska romana.
Zovu se "Krvavi pokolj u Beogradu", a autor je poznati švedski pesnik Kronvel Martin. Druga pesma je napisana pre prevrata i zove se "Kralj u Srbiji dobio Dragu Mašin", i govori o njihovom susretu i ljubavi. Autor je nepoznat.
S druge strane javljaju se likovi i situacije, kojima u istorijskom smislu, tu nije mesto, ali svoje mesto u fabularnom toku i te kako imaju. Pitanje postojanja beleški može se braniti i dokazivati jednim, naoko nepovezanim, podatkom. A to je da je obdukcioni nalaz poslednjih Obrenovića pronašao u Švedskoj 1991. forenzičar Slobodan Savić, otkupio ga i doneo u Srbiju. Nije teško zamisliti, da ga je tamo doneo neko, ko je bio blizak dvoru, možda i neki službenik. Nije teško zamisliti i da je taj neko imao beleške. Čak to ne mora nužno biti ista osoba, ali da postoji neka moguća veza između vlasnika beleški i autora, može se verovati, ističe Naumovski i zaključuje:
- Roman otvara uzbudljiva epizoda, kada iz Zemuna u Beograd tajno stiže Milan Obrenović, s namerom da po svaku cenu svog zabludelog sina Aleksandra odgovori od predstojeće ženidbe sa Dragom Mašin, koju je smatrao nedostojnom svog naslednika. Na obali ga presreće oficir Nikodije Lunjevica, Dragin rođeni brat, koji je nameravao da ga strelja. Kralja Milana od te sudbine spasava pukovnik Mašin, ogorčen na Dragu sa kojom je bio oženjen njegov rano preminuli brat. Prerušen u kaluđera, Milan dospeva na dvor, ali uzalud...
- "Ljubavne avanture kraljice Drage" se mogu smatrati pseudoistorijskim romanom, koji sa istoriografijom koketira onoliko koliko pisac to želi i koliko žanr dozvoljava. Kao dodatna retkost mogu se navesti simpatije samog autora prema zaverenicima, za šta je u tadašnjoj Evropi malo ko imao sluha, jer se njihov čin smatrao zverski. Autor romana je, i pored svih pokušaja da ga otkrijemo, ostao nepoznat. Ko god bio, verujemo da bi bio zadovoljan što njegovo delo, posle više od jednog veka, prvi put dolazi u ruke srpskih čitalaca. Oni koji su spremni da uživaju u romanu, u kome istorija tiho progovara kroz avanturu, ili romanu u kome je avantura zaodenuta plaštom istorije - neće se pokajati.