MISTERIOZNO UBISTVO NA SRPSKOM DVORU: Princ Đorđe se našao usred skandala, a onda je napustio presto
Jedna od najkontroverznijih ličnosti srpske istorije je nesumnjivo princ Đorđe Karađorđević, najstariji sin kralja Petra Prvog, koji se odrekao prestola u korist svog mlađeg brata, Aleksandra, a upravo ta abdikacija obavijena je velom tajne i čitav vek kasnije.
PRVA POBEDA SAVEZNIKA U PRVOM SVETSKOM RATU: Cerska bitka - trijumf koji je izvojevao mali narod velikog srca!
VREDAN PREDMET KRALJICE DRAGE VRAĆEN U SRBIJU: Dugo se verovalo da je izgubljen, ali sada je ponovo tamo gde pripada
PRVO "HALO" U BEOGRADU: Ne možemo da zamislimo dan bez telefona, a znate li ko je omogućio prvi poziv u Srbiji
Đorđe, poznat po herojstvu, nestaštvu ali i burnom temperamentu nije bio po volji stranih sila, koje sa njim nisu mogle tek tako da se nagode, ali on po mnogo čemu nije odgovarao ni moćnicima u tadašnjoj kraljevini Srbiji, između ostalog Nikoli Pašiću ili Dragutinu Dimitrijeviću Apisu.
Poznata je svima sudbina koju je doživeo, brat Aleksandar ga je posle Drugog svetskog rata zarobio pod izgovorom da pati od šizofrenije, te ga držao u ludnici. On ni posle smrti Aleksandra nije pušten, zatvorenog ga je držao i knez Pavle, da bi slobodu dočekao tek po dolasku Nemaca.
Prema zvaničnoj istoriji, preloman trenutak u njegovoj odluci da abdicira u korist brata Aleksandra bila je smrt sluge Stevana Kolakovića koju je izazvao sam Đorđe. On je bio toliko besan na svog dvorskog poslužitelja da ga je šutnuo nogom u stomak, od čega je Kolaković preminuo posle nekoliko dana. Dana 27. marta 1909. tada 23-godišnji Đorđe prepustio je budući presto mlađem bratu.
U memoarima "Istina o mom životu" Đorđe piše kako je Kolakovića udario jer ovaj nije predao pismo nekoj devojci, navodno jer ga nije ni našao u prestolonaslednikovoj sobi. Đorđe, koji inače nije imao dobre odnose sa Dragutinom Dimitrijevićem Apisom (organizatorom Majskog prevrata), predsednikom vlade Nikolom Pašićem, i generalom Petrom Živkovićem sumnjao je da oni, u sprezi sa Aleksandrom kuju zaveru da ga sklone iz poretka nasleđivanja i naročito je bio pogođen nestankom pisma jer je to značilo da nije mogao da se uzda ni u odanost osobe kojoj se najviše poveravao.
Suočen sa skandalom, princ Đorđe Karađorđević, deset dana po Kolakovićevoj smrti, uputio je pismo predsedniku Vlade Stojanu Novakoviću.
-Uzbuđen skroz nepravednim i nepravičnim insinuacijama, koje je jedna nesrećna slučajnost izazvala u izvesnim krugovima našega javnog mnjenja, čast mi je, u odbranu kako moje dosad ničim okaljane časti, tako i moje potpuno čiste i mirne duše, učiniti vam ovu izjavu: Najdublje proniknut rodoljubivim dužnostima, koje mi moja savest u ovome trenutku nalaže u interesu Otadžbine, ja se odričem svih prava i prerogativa koji mi po Ustavu pripadaju. Ova moja odluka je nepokolebljiva - stajalo je u pismu.
Narednog dana oglasio se zvaničnom proklamacijom i kralj Petar. Obznanio je da prihvata Đorđevu odluku i za prestolonaslednika proglasio Aleksandra.
Iako je ovim dvor praktično priznao Đorđevu krivicu, još dugo je ostala teorija po kojoj je čitava afera s Kolakovićevom smrću montirana da bi se Đorđe uklonio s vlasti. Navodno je princ izazvao bes Austrougarske oštrim protivljenjem aneksiji Bosne i Hercegovine godinu dana ranije.
Nesrećni poslužitelj iz bolnice posredstvom poznanika-bolničara uputio je pismo porodici u kom je stajalo:
-Draga ženo, pre neki dan tukao me je grozno prestolonaslednik Đorđe s nogama u mali trbuh, a pesnicama po licu i glavi. Ja sam odmah dobio jake bolove i doveli su me u bolnicu, i baš sinoć 2. marta dođu u bolnicu upravnik varoši Beograda Alimpić, načelnik Saniteta i zastupnik upravnika Dvora g. Milutinović i nateraše me da potpišem jedan akt: kako me nije niko ubio, nego da sam pao s basamaka i da sam se tako ubio; ženo, zato ti javljam da nisam pao, nego me ubi prestolonaslednik Đorđe u trbuh nogama. U slučaju moje smrti: traži izdržavanje iz Dvora i čuvaj dobro decu - napisao je posilni.
U svojim memoarima, mnogo kasnije, Đorđe Karađorđević ispričao je da je Kolakoviću rekao "Gubi mi se sa očiju, izdajico!
Prema nekim istoričarima, ostaje prostora za sumnju da se neko od pristalica Aleksandra Karađorđevića umešao u lečenje sluge, te da je ovaj umro pod misterioznim okolnostima. Njegova smrt bila je neizbežna kako bi se ostvario cilj - abdikacija Đorđa.