MRTVOG SU GA SE PLAŠILI, A ONDA GA I FOTOGRAFISALI: Četnički major od kog su Austrougari drhtali
Jedan od najhrabrijih vojnika u srpskoj istoriji, četnički major Vojislav Voja Tankosić živeo je svega 35 godina, a za to vreme uspeo je da ostavi neizbrisiv trag i istakne se u mnogim borbama, kao i da stvori oko sebe mnoge mitove, koji se i dan danas prepričavaju.
Kao Hrvati, da prevodimo sve reči na slavenosrpski: Kako bismo govorili da nije bilo Vuka Karadžića i reforme?
ODAKLE LOBANJA I UKRŠTENE KOSTI KAO ČETNIČKI SIMBOLI? Četništvo predstavlja nastavak srpske hajdučke tradicije
POSLEDNJI DANI VELIKOG PETRA KOČIĆA: Bio je "pisac srpskog narodnog ponosa", a umro je u ludnici, sam i napušten
Bio je dobar prijatelj sa Dragutinom Dimitrijevićem Apisom, sa kojim je zajedno učestvovao u Majskom prevratu. Postoje glasine da je kasnije došlo do sukoba dva oficira srpske vojske, međutim ne može se sa pouzdanošću potvrditi informacija.
Život Tankosića pratile su brojne anegdote, između ostalog ona kako je u Beogradu šamarao Vinstona Čerčila, tadašnjeg novinara, a kasnije premijera Velike Britanije.
Tankosić je bio jedan od osnivača organizacije Crna ruka, naoružavao je pripadnike Mlade Bosne koji su izvršili sarajevski atentat, a istakao se mnogim podvizima u samoj borbi, predstavljao je strah i trepet protivnicima. Upravo zbog toga prezirali su ga Austrougari.
Posle Sarajevskog atentata, iz Beča su poslali ultimatum u kom su tražili da im Tankosić bude isporučen. Prilikom povlačenja srpske vojske 1915. Tankosić je bio teško ranjen negde između Svilajnca i Despotovca, gde je sa svojim četničkim odredom držao odstupnicu.
Tankosić je od posledica ranjavanja vrlo brzo umro, a nakon dolaska Austrijanaca odmah su tražili da se otkopa grob kako bi se uverili da je stvarno mrtav.
Toliki strah su imali od ovog četničkog majora da su iskopano telo fotografisali i objavili u novinama.
U potrazi za grobom pomogao im je jedan apotekar, gde je posle jednog veka "spavanja" ponovo oživljen jedan od najratobornijih Srba svih vremena.
U trenutku smrti nosio je čin majora, a u svojoj vojnoj karijeri dobio je brojna odlikovanja za hrabrost i podvige.