"MAMA, SPASI NAS! MAMICE" Jelka Jovandić je imala PETORICU sinova, svi su ZVERSKI pobijeni, u snu joj se pre toga JAVIO Sveti Jovan
Zastrašujući datum u istoriji srpskog naroda
Ulica braće Jovandić, tačnije, njeno ime, krije možda i najstrašniju priču koja se odigrala tokom Novosadske racije 1942. godine, kada je nad Srpskim, Jevrejskim, Romskim civilnim stanovništvom. Masakr koji je trajao od Božića 1942. godine, svoj najsvirepiji deo dobio je u samom centru Novog Sada.
JEDINI SARADNIK OKUPATORA KOGA JE TITO POŠTEDEO: Izbegao dve smrtne kazne, a zbog jedne rečenice je SUROVO osuđen
KRVAVA LITURGIJA U DRAKSENIĆU! Nezapamćen ustaški pokolj čiji detalji lede KRV U ŽILAMA: "Zaklali su mi majku na nogama"
ALBANSKI VLADAR KOJI JE BIO NAJVEĆI PRIJATELJ SRPSKOG NARODA: Ovo je priča o Esad paši Toptaniju (VIDEO)
Nekoliko dana uoči Bogojavljenja, Jelka Jovandić je usnila Svetog Jovana koji joj je rekao: "Došao sam po svoje stado". Beleži tu rečenicu u svojoj knjizi o porodici Jovanović-Vakini, dr Vera Jovanović. Jelena - Jelka Jovandić je posle pričala da tada nije znala šta to znači. A značilo je košmar, možda i najveću tragediju koju je posejala Hortijeva ruka tokom Novosadske racije 1942.
Te 1942. godine Sveti Jovan nije proslavljen onako radosno, veselo, pa i preterano glasno, kako je to uobičajeno. Već su bile izdate naredbe da od 21. januara niko ne izlazi iz kuće bez posebnog odobrenja, jer će to biti najstrože kažnjavano. Mađarske vlasti su najavile raciju, policijsku akciju provere igozolvanja, pretres kuća zbog oružja i hapšenja onih čije delovanje nije u skladu sa zakonima mađarske države.
A onda je došao 21. januar, prvi dan posle Svetog Jovana, pa 22. januar. Racija, odnosno, masakr u Novom Sadu se, umesto provere dokumenata pretvorila u ubijanje Srba i Jevreja. Krugovi smrti, započeti su u centru, a širili su se, kao talasi, prema udaljenijim delovima grada. Leševi pobijenih su ostavljani na ulici, veći broj još živih ljudi, uglavnom Jevreja, doveden je do Uspenskog groblja tu likvidiran i ostavljen. Zemlja je bila smrznuta i nije se moglo kopati. Pobijeni su ležali po celom gradu.
Masakr u Piroškoj ulici na broju 36
U Jovanovskom kraju, u tada Piroškoj, a posle Rumenačkoj, na broju 36, živela je sa svojih pet sinova udovica, samohrana majka Jelena Jelka Jovandić, tri dana posle Svetog Jovana. Njen muž Đurica je umro 1927, iste godine kada se rodio peti, najmlađi sin. Bili su sirotinja koja se izdržavala od zemljoradnje. Tog 23. januara u pola osam ujutro, Milorad je imao 28 godina, Sava 26, Paja je imao 24, Živko 20, a najmlađi Bora 15. U kuću su banuli žandarmi. Pitali su ih koje su vere. Sava je odgovorio da su pravoslavne.
"Vadrac", rekao je žandarm, "divlji Srbin". Razdvojili su ih: majku u jednu sobu, decu u drugu. Onda su decu izveli u dvorište, majka je pokušala da izađe, ali je mađarski vojnik sa druge strane čvrsto držao kvaku, bio je jači, nije mogla. Sinovi su je zvali: "Mama, spasi nas. Mamice!". Začuo se prvi pucanj. Jelka Jovandić, u Jovanovskom kraju, trećeg dana po Svetom Jovanu se obeznanila. Shvatila je šta joj je poručio Sveti Jovan, kada je rekao "Došao sam po svoje stado". Nema toga u arhivama, jer u nauci nema Boga.
Grobna tišina i miris smrti
Kad je izašla u dvorište, uz komšijsku tarabu ležalo je pet sinova, razmrskanih glava. Svima je pucano u potiljak. Još su se tu vrzmali žandarmi. Molila je da i nju ubiju, nisu hteli, samo su je naterali da im da pare koje je imala u kući. Ona je zapomagala, bila je u kući i u dvorištu, zvala i budila svoje sinove, grlila ih, zazivala komšije.
U neko doba, pojavio se kamion sa vojnicima. Naterali su je da uđe u kuću, a njene mrtve sinove pobacali su u kamion i otišli. Kao cepanice. Kada je izašla iz kuće, dece više nije bilo u dvorištu. Ušla je u kuću, uzela je jednu praznu kutiju i izašla napolje. Tu je pronašla delove raznetih lobanja, malo kose i deliće mozgova svojih sinova i stavila ih kutiju. Leševi sinova su odneti na novosadsku plažu Štrand, tamo gde su toga dana vršene likvidacije najvećeg broja civila - Jevreja i Srba.
Jelka na suđenju monstrumima sve iznenadila
Jelena Jovandić nikad nikog nije teretila za smrt svojih sinova.
- Mi smo sa svima dobro živili, nikome se nismo zamerili, niti se ko nama zamerio. Svima će Gospod dati po zasluzi - govorila je ona na suđenju optuženima za masakr.
Od kutije u kojoj su se nalazili delići moštiju njenih sinova, nikad se nije odvajala, tražila je da je sa tom kutijom sahrane. Da li je to učinjeno – ne znam. Deliće mozgova je sahranila tu, u dvorištu, iznad toga je, kažu, podigla mali spomenik. Po njenoj deci se zove parče jedne ulice u Novom Sadu, pa i to od pre 20-tak godina. Negde od 1991. Ulica braće Jovandić. Blizu je ulice gde im je bila kuća.
Jelkina smrt
Na Almaškom groblju u Novom Sadu, na mestu gde je sahranjena sa svojim mužem, podigla je za života skromni nadgrobni spomenik. Pored njene i muževljeve, tu su i slike svih pet sinova i njihova imena. Na nadgrobniku je tekst koji mnogo kazuje. Ali, ko je tu kome pisao, ne znam. Spomenik se raspada i kad se skroz sruši i nestane, nestaće i poslednji materijalni trag o njenom postojanju. Posle njene smrti sve je to porušeno i sklonjeno, podignute su zgrade i izgrađen bulevar.
Danas je obeležena 82. godišnjica pogroma u Novosadskoj raciji
U znak sećanja na žrtve Novosadske racije, zloglasne akcije okupacionih snaga u Drugom svetskom ratu, potpredsednik Vlade i ministar odbrane Miloš Vučević, predstavnici Grada Novog Sada, pokrajinske vlade i Jevrejske opštine Novi Sad, kao i potomci žrtava položili su danas vence na spomenik "Porodica" na Keju žrtava racije u Novom Sadu i spustili ih u Dunav.
Vučević je spustio venac u Dunav, sa rečnog višenamenskog broda 335 "Apatin", u pratnji brigadnog generala Gorana Momčilovića i brigadnog generala Zorana Naskovića, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
Sa broda Rečne flotile Vojske Srbije vence su spustili i gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić, predstavnici Jevrejske opštine Novi Sad i Matice romske u prisustvu vojnog sveštenika poručnika Selimira Vagića.
Pomen žrtvama pogroma, kod spomenika "Porodica", organizovali su Grad Novi Sad, Jevrejska opština i Eparhija Bačka, a molitveni pomen održao je episkop bački Irinej, dok je komemorativni obred Jevrejske zajednice, pomen i besedu održao vrhovni rabin Srbije Isak Asiel.
Obeležavanju pogroma na Keju žrtava racije u Novom Sadu prisustvovali su predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, vojvođanske skupštine, ambasade Izraela, ambasade Mađarske, gradova i opština u Srbiji, Jevrejske opštine Novi Sad, Saveza Jevrejskih opština Srbije, Matice romske i potomci žrtava "Novosadske racije".
Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane, program obeležavanja 82. godišnjice pogroma u "Novosadskoj raciji" ove godine nosi naziv "Ledena tišina" i ima za cilj čuvanje sećanja na stradanje žitelja Novog Sada u Drugom svetskom ratu kada je u akciji mađarskih okupacionih snaga stradalo između 1.300 i 1.700 Srba, Jevreja i Roma među kojima i veliki broj žena, dece i staraca.
- Da ovo nije bila akcija protiv nekih ustanika, već zločin nad ljudskim rodom, svedoči podatak da je 50 odsto žrtava u Novom Sadu bilo ženskog pola. Danas znamo imena mučki ubijenih 418 žena, 79 devojčica i 102 starice. Najstarija je imala 92 godine. Cilj je bio da se Novi Sad očisti od nepodobnih, likvidacijama, ali i proterivanjem - kazao je Đurić.
Vrhovni rabin Srbije Isak Asiel istakao je da "verovatnoća novog genocida nad Jevrejima nije ništa manja nego što je bila tridesetih godina".
- Naprotiv, svet je u međuvremenu postao još neosetljiviji i veštiji u skrivanju pravih namera, a jevrejski odgovor mora biti – nikada više. Ako treba umreti, bolje umreti sa puškom u odbrani nego u logoru i gasnoj komori. Nikad više - rekao je Asiel.
Pomen Srpske pravoslavne crkve služio je episkop bački Irinej. On je istakao da je "vaspitavanje mladih naraštaja kroz kulturu sećanja sveta dužnost svih nas".
- Zato sa nestrpljenjem očekujemo što bržu izgradnju Memorijalnog centra gde će se raditi na daljem prikupljanju istorijske građe. To će biti nezaobilazno mesto za svakog posetioca našeg grada - kazao je episkop bački Irinej.
Program obeležavanja godišnjice Pogroma započet je 16. januara otvaranjem izložbe "Sećaj se zauvek" posvećene stogodišnjici rođenja Aleksandra Tišme, u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada, a završava se 5. februara u Mošorinu izložbom "Stradanje sveštenika tokom Šajkaško – Novosadske racije". Juče je otkrivena i treća po redu spomen-ploča posvećena žrtvama, ovaj put na Uspenskom groblju.
(Srbija Danas/Tanjug/NS Uživo/Jadovno)