POTRESNA ISPOVEST O DANU KADA SU USTAŠE POBILE 2.300 SRBA: Smrt Anđe, najlepše devojke u selu
Grad Banja Luka se u to vreme nalazio u središtu Nezavisne države Hrvatske (NDH), na čijem čelu se nalazio Ante Pavelić. Mile Budak formulisao je program NDH, a u njemu se nalazio imperativ da se Hrvatska očisti od Srba "ubijanjem jedne trećine, proterivanjem druge trećine i asimiliranjem preostale trećine."
Vodeći istraživač za HOLOKAUST tvrdi: "USTAŠE SU BILE GORE OD FAŠISTA" (FOTO)
Na današnji dan je počeo PRVI SRPSKI USTANAK: Krvlju smo platili slobodu i modernu državu
Za Srbiju i SRPSKU ČAST: Pismo Božidara Nedića kralju Engleske UZDRMALO JE SVET i još se ne zaboravlja!
Ustaše su tog kobnog 2. februara ubile više od 2.300 srpskih civila, od kojih 551 dete. Istog tog dana u banjalučkoj osnovnoj školi Đura Jakšić, u naselju Šargovac, izvršen je pokolj 52 srpska đaka.
Zločin u ovim naseljima predstavlja najveći pokolj u samo jednom danu.
Svoje svedočenje o tom događaju prenosi Dragan Stijaković, koji je preživeo, ali u čije sećanje se urezao taj dan prepun krvi i smrti:
- Kad smo izašli pred gornji mlin, ugledali smo pred mlinom na snegu žensko čeljade kako leži. Odmah smo prepoznali Anđu Stijaković, kćerku Mile Stijakovića iz Velikih Stijakovića. Ležala je mrtva na snegu. Ležala je postrance, na utabanoj prtini, priljubljena obrazom uz sneg, zatvorenih očiju.
Oko nje velike crvene mrlje po snegu. Pustila je dosta krvi. Bila je lepo počešljana, gologlava, a dve dugačke pletenice, debele skoro kao dečije ruke, ispružene po snegu pored njenih leđa. Suknja joj normalno pokrila noge. Nema tragova nasilja u smislu silovanja. Ne vide se ni rane. Da nije krvi i da ne leži na snegu, reko bi čovek da spava.
Anđa Stijaković je bila devojka od 18-19 godina, najlepša u Motikama. Bila je srednje krupna, jedra, rumena, zdrava, vesela, kestenjastoplava. Prethodne godine za njom se na zboru kod crkve na Brankovcu okretalo i muško i žensko, i veliko i malo. Svet je govorio da je prava lepotica. A sada je ležala mrtva na snegu pred seoskim mlinom.
Na nekoliko koraka od Anđe na snegu je ležao i njen ujak Đorđe Todić zvani Đole, čovek od svojih 30–35 godina, iz zaseoka Todića, s naše strane Reke, blizu naše kuće. Kako ne bih znao Đoleta! Bio nam je komšija i kum. Te noći uoči pokolja bio je njegov red za meljavu u mlinu, pa je mleo žito dok ujutro nisu došle ustaše i tu ga ubile. On je ležao ispružen potrbuške. I oko njega velike mrlje krvi. Negde je krv samo pošpricala sneg, a negde su velike crvene mrlje, ispod kojih je sneg nagrižen od tople krvi koja je iz njega tekla.
I Đole i Anđa su izbodeni nožem. Vide se rupe na odelu, a kod Đoleta i nasečen vrat. Stijakovići su znali kada je Đoletov red u mlinu, pa je Anđa tog jutra verovatno rano sišla do mlina da se štogod dogovori s ujakom. Tu su ih ustaše oboje našle i izbole ih.
Ni jedno od nas troje nije se uzbudilo kada smo pred mlinom videli ubijene Anđu Stijaković i Đoleta Todića. Posle toliko smrti koje smo videli tog dana otupili smo i oguglali. Kratko smo stajali pred mlinom i gledali mrtve.
Mlin je zaustavljen, ne radi. Ne čuje se i ne vidi niko živ. Mi izgovaramo samo poneku reč:
– Anđa! Đole! Bežmo!
Dok smo tako stajali pred mlinom i predomišljali se, ugledali smo kako odozgo od Velikih Stijakovića, gde je bila Anđina kuća, ide čovek u civilu, s puškom o ramenu, i goni ispred sebe jednu kravu, a na leđima nosi punu torbu. On peva. Ja sam ga odmah prepoznao. Bio je to Antun Colić, iz Gornjih Motika, star oko 40 godina, seljak. On i njegov brat Niko bili su Šokci. Njihova kuća je bila na kraju Gornjih Motika, blizu majdanske ceste i Lukajića, 10 kilometra od Banje Luke. Odatle su se, prema Bronzanom Majdanu, nastavljala isključivo srpska domaćinstva Narančića, Lukajića i Jankovića. Nakon početka Rata Antun i Niko su se spustili niže u Motike, gde je bilo više Šokaca, koji su kasnije držali vlast. Tu su bili sigurniji. Gore su se bojali osvete. Inače, od početka rata muslimani i Šokci su se privijali uz gradove, u kojima su bili žandari, domobrani, ustaše i Nemci. U selima su bili četnici i partizani.
Antun Colić bio je poznat kao prznica i siledžija. Znali smo da je još od 1936. godine bio član organizacije "Križari". Za vreme rata bio je ustaša, najpre u civilu, a kasnije u uniformi. Ne znam šta je s njim bilo, ni kako je završio.
Čuo sam da je bio živ još 1943. godine, kada sam s jednom partizanskom jedinicom prošao kroz Motike. Kasnije ništa nisam čuo o njemu. Ni njegovo potomstvo se nije posle rata nastanilo u Motikama. Prodali su imanje Vladi Jankoviću i nekud se odselili. Ne znam. Antun je na sam dan pokolja odmah krenuo u pljačku, u Gornje Stijakoviće, koji su bili dosta bogati. Možda je gore nešto i popio, kad je bio tako veseo i pevao.
Dok mi gledamo izbodena tela Đole Todića i lepotice Anđe Stijaković, do nas se sleže pesma jednog ustaše i pljačkaša. Međutim, mene je to tek kasnije uzbuđivalo. Tada o tom nismo mogli da razmišljamo, jer se Ante Colić s puškom o ramenu približavao mlinu. Zato smo nas sve troje pobegli uz branu iznad mlina, pa odatle uz potok Sredovac, do njegovog izvora, jedno 200 metara od Rijeke.
Ovo je majka POSLEDNJEG OBRENOVIĆA! Bila je ljubavnica KRALJA MILANA, zbog koje je napustio sve (VIDEO)
BLAGOJE JOVOVIĆ izvršio je atentat na PAVELIĆA! Ustaški ubica skončao je dva meseca kasnije (FOTO/VIDEO)
KNjIGA MILANA KARANA „SRBI DUVNA – ŽIVOT I STRADANjA“: Monumentalni spomenik duvanjskim Srbima i njihovoj tužnoj sudbini
Misteriozna smrt BRANKA MILJKOVIĆA i danas izaziva kontroverze: DANILU KIŠU je saopštio nešto jezivo (VIDEO)
"NEKA ŠVABA UPAMTI OVAJ DAN I SRPSKO PLEME!" Lepotica među SRPSKIM SPARTANCIMA, kćer SERDAR JANKA koja je SPASILA OTADŽBINU