MISTERIJA PUTINOVOG POKLONA: Kažu da je Milan PROKOCKAO PUŠKU, a ovo je ISTINA! Evo zašto je to oružje VAŽNO ZA SRBIJU? (FOTO)
Vučić je primljen u ruskom primorskom odmaralištu na najvišem nivou, kako i dolikuje bratskim odnosima naše dve zemlje. Među glavnim temama su bile energetska i bezbednosna situacija naše zemlje, problem Kosova i Metohije kao i razvoj vojne industrije.
Potpuni preokret istorije! Misteriozna SRPSKA PRINCEZA na fresci nije TEODORA: Pojavili se novi podaci o životu DUŠANA SILNOG!
SIN ŽIVOJINA MIŠIĆA BIO JE JOŠ VEĆI HEROJ OD SVOG OCA: Nemci su hteli da mu poštede život, a evo zbog čega je odbio
MISTERIJA NASLEDSTVA KRALJICE NATALIJE I DALJE TRAJE: Zašto Francuska KRIJE TESTAMENT OBRENOVIĆA?
I pored ovih ključnih tema za našu zemlju, pažnju javnosti je kao i uvek privuklo nešto sasvim drugačije. Predstavljanje poklona koje su razmenila dva državnika je već danima u fokusu medijske pažnje. Vučić je Putinu poklonio ikonu Preobraženja Gospodnjeg iz XIX veka, a zauzvrat je dobio skupocenu pušku kralja Milana Obrenovića koja je bila izgubljena više od jednog veka.
- Dobio sam nešto što mi je do sada, ne računajući nagrade, ordenje i odlikovanja koja sam dobio, najdraže - originalna puška Milana Obrenovića, koju je Rusija kupila ove godine na jednoj svetskoj aukciji i to je bila Putinova želja da meni pokloni - rekao je Vučić posle susreta sa Putinom.
Time je Srbiji vraćen neprocenjivi deo našeg istorijskog nasleđa.
Za sada nije sigurno kako je ova puška uopšte nestala iz kraljevskog arsenala, a u medijima se pominjala priča da ju je kralj Milan prokockao ili da je ukradena posle Majskog prevrata 1903. godine. O svim pitanjima i značaju ovog sjajnog komada oružja smo razgovarali sa Vukom Obradovićem, kustosom Vojnog muzeja, i Dejanom Ristićem, našim istoričarem.
Gospodin Obradović nam je prvo pojasnio na koji način funkcioniše ovo oružje, pošto su se u prvom trenutku pojavljivale različite informacije koje su dodatno zbunjivale čitaoce.
- Puška koju je predsednik dobio, sudeći prema fotografijama, je oružje sistema "Pibodi". To je sistem za ostrag puneće jednometke, takozvane ostraguše koje se pune sa zadnje strane. Te puške se prepoznaju po dugačkoj polugi na zadnjoj strani cevi, a baš zbog te poluge, koja liči na kašiku, su u narodu bile poznate kao "kašikare" ili "piboduše" - rekao je Obradović, pa pojasnio kako su te puške uopšte dospele u Srbiju.
- To je sistem koji je tadašnja srpska vlada usvojila za prepravku starih pušaka kapislara, koje su punjene sa usta cevi. Cilj je bio da se te "sprednjače" modernizuju u savremeniji i efikasniji "pibodi" sistem. To je urađeno da bi bili smanjeni troškovi kupovine novih pušaka, i faktički su tom modernizacijom stare i jeftinije puške pretvorene u modernije. To je bilo jedno prelazno rešenje. Svaki tip puške kada se uvodi u naoružanje jedne zemlje dobija svoju službenu oznaku, a to je u ovom slučaju za pešadijsku pušku M (model) 1870. Tomas Sederl, bečki fabrikant iz Otakringa, je bio uključen u postavljanje prve linije za prepravljanje tih pušaka na donjem gradu Beogradske tvrđave. Kasnije je proizvodnja preneta u Kragujevac - kaže Obradović.
Puška je dakle karabin M-1870, sistema "Pibodi", ali i dalje nije jasno kako je ovako skupocen i luksuzni model završio u rukama kralja Milana. Obradović nam kaže da u Vojnom muzeju već postoje slični modeli, i da je Tomas Sederl najverovatnije imao lične razloge za poklanjanje ovog karabina srpskom vladaru.
- Sederl se verovatno nadao da će moći da se nametne za buduće poslove i postane glavni snabdevač oružja srpskoj vladi, pa je za Milana izradio pušku kao poklon. To je uobičajena stvar, srpski vladari su često dobijali oružje. Mi u Vojnom muzeju imamo pušku koju je Milan dobio od "Mauzera", i vrlo je slična ovoj, izrađena u "francuskom stilu" ukrašavanja koji je bio vrlo popularan u Evropi krajem XIX veka, a baš bečki majstori su bili poznati po tim finim radovima.
Obradović nam je objasnio najverovatniji razlog zbog kog je puška završila u Milanovim rukama, ali i godinu kada ju je kralj dobio. U domaćim medijima je kružila informacija da ju je srpski vladar dobio kada je bio mali, ali to nije moguće iz prostog razloga što tada puška još nije bila proizvođena.
- Nije sigurno kada je tačno poklonjena Milanu, i to je moglo biti 1869. ili 1870. godine, ali je moglo biti i dosta kasnije. Tokom Srpsko-turskog rata (1876-1878) naša vlada je od Sederla kupila čak 10.000 ovih pušaka u Beču, i on se kao što je pomenuto, ponadao nekim većim narudžbinama. Međutim, već 1879 je raspisan konkurs za nabavku nove puške na kojem je pobedio "Mauzer".
- Ta puška koju je dobio predsednik je zaista vrhunski komad, i izrađena je, sudeći po fotografijama, od najboljih materijala. Pravo umetničko delo! Sa druge strane, ovaj komad zbog istorijskih okolnosti nije kompletan, pošto je takvo skupoceno naoružanje uvek pakovano u luksuzne kutije, sa alatom i priborom, četkicama i šrafcigerima koji su izrađeni u istom stilu. Čak je i municija često ukrašavana, pa je puška koju je Milan dobio od "Mauzera" upotpunjena municijom sa luksuznom municijom koja ima niklovane čaure - pojasnio je Obradović, pa dodao:
- Bez obzira, njena istorijska vrednost je neverovatna, zato što je model M1870 bio prvi koji je proizvođen u Srbiji - taj komad naoružanja je početak razvoja srpske vojne industrije!
Predmet nagađanja domaće javnosti je i način na koji je puška izgubljena. Delimično tendenciozno su domaći mediji, aludirajući na buran privatni život velikog srpskog vladara navodili da ju je izgubio na kocki, drugi su tvrdili da je ukradena tokom Majskog prevrata što i jeste najverovatnije, ali nije sigurno. Obradović je jasan kada kaže da je sve to u domenu nagađanja.
Ovako su Obrenovići kažnjavali SILOVATELJE I PEDOFILE: Najteži slučajevi SRPSKOG PRAVA, zgadiće vam se život
TRAGIČNA SUDBINA PRINCEZE JELENE KARAĐORĐEVIĆ: Rodila poslednjeg Romanova u Rusiji, trunula u ZATVORU zbog pokušaja da spase svoju porodicu!
Obistinile se poslednje reči kneginje Zorke: Bila je 20 godina mlađa od kralja Petra, njihova svadba podelila je Srbiju i Crnu Goru!
- Jednostavno nema pouzdanih podataka. Ako je dobijemo i pregledamo moći ćemo da kažemo više. Mi ne znamo čak ni koji je kalibar, što bi pomoglo da se utvrdi sa sigurnošću kada je poklonjena. Kada su kupljene puške su bile kalibra 11 mm, pa pretpostavljam da je i ova, mada u to nismo sigurni. Još jedna stvar koja bi nam pomogla je i Milanov grb na puški, pa bi na osnovu da li je u pitanju kraljevski ili kneževski amblem mogli bolje da odredimo. Kako je ona izaša iz Srbije to niko ne može sa sigurnošću da kaže. Milan je voleo oružje i imao je baš dosta pušaka. On je bio pasionirani lovac i strelac, pa postoji i veliki broj njegovih fotografija sa raznim tipovima naoružanja. Pošto je bio vladar, nije mu bila potrebna dozvola ili dokumentacija na osnovu koje bismo lakše utvrdili datum. E sad, da li su ostale u Beogradu ili ih je odneo za Beč, ili čak i prokockao to apsolutno niko ne može da tvrdi. Tako isto i ja mogu da kažem da ju je možda poklonio nekoj lepoj grofici (smeh) - kaže Obradović.
Kustos nam na kraju objašnjava da još ostaje da se vidi da li će puška završiti u Vojnom muzeju.
- Posedujemo lično naoružanje Obrenovića, i naš muzej baštini taj deo njihove imovine. U svakom slučaju ovaj komad naoružanja je značajan za razvoj srpske vojne industrije i vojske u celini - kaže Obradović.
Istoričar Dejan Ristić navodi da je najverovatnije da je puška nestala posle Majskog prevrata 1903. godine.
- Možda ju je kralj poklonio nekome, a još verovatniji je i Majski prevrat, kada je opljačkano sve što je bilo moguće. Tada je pljačka čak bila i dozvoljena pošto je cilj atentatora i zaverenika bio da se izbriše sve što može, a što se vezivalo za Obrenoviće.. To je bilo brutalno i grozno. Posle prevrata su održane dve aukcije imovine Obrenovića koja je opljačkana, jedna u Beču 1904. godine, a druga u Londonu 1905. godine - rekao je Ristić.
- Prošle godine, ako se ne varam, pojavio se na jednoj aukciji Orden Miloša Velikog. To je jedini primerak, unikatan, i to baš vladarski orden. Dakle, lični primerak kralja Aleksandra Obrenovića koji je opljačkan u noći ubistva. Početna cena je bila čak 250.000 evra! On je remek delo primenjene umetnosti, nijedan jedini sačuvani primerak ne postoji, a onda se sasvim iznenada pojavio lični vladarski primerak. Mi smo nažalost propustili priliku da vratimo takvo blago. Čak nismo morali ni da ga otkupljujemo, pošto je po međunarodnim konvencijama to naše kulturno nasleđe. Samo se pokrene međunarodna procedura za obustavljanjem aukcije, kao što je urađeno sa Strojimirovim pečatom. Zatim se podnosi zvaničan zahtev, daju se dokazi i to se vraća Republici Srbiji. Za to nije potreban nijedan jedini evro, već diplomatska nota sa zahtevom da se pokrene procedura za povratak kulturnog dobra - kaže Ristić.
Sa istoričarem Dejanom Ristićem smo razgovarali i o važnosti kralja Milana za srpsku istoriju, o vladarevim državničkim uspesima ali i burnom privatnom životu.
- Radi se o srpskom novovekovnom vladaru koji je od prvorazrednog značaja. Upravo zahvaljujući njegovom zalaganju i zalaganju tadašnje političke elite u Srbiji naša zemlja 1878. konačno postaje nezavisna država nakon nekoliko vekova osmanske okupacije. I ne samo to, već se 1882. godine obnavlja Srbija kao kraljevina, prvi put posle Nemanjića i viševekovnog ropstva. To su prvorazredni događaji, koji su značajni ne samo za političku istoriju, već i za državnu istoriju naše zemlje. On je bio vrlo pragmatičan, i oslanjao se na Austrougarsku što je u tom trenutku bilo potpuno opravdano i razumljivo. Nije samo on bio okrenut Austrijancima, već i veći deo srpske intelektualne i kulturne elite, zato što su mislili da dobri odnosi sa austrougarskom mogu da obezbede Srbiji napredovanje - objašnjava Ristić.
Naš istoričar objašnjava da za razliku od drugish srpskih vladara on nije patio od stereotipa i nije patio od opštih kolektivnih emocija, nije robovao istorijskim prijateljstvima i neprijateljstvima, i da se ponašao vrlo pragmatično i proračunato u krajnje pozitivnom smislu. Sa druge strane, njegov privatni život je bio izuzetno turbulentan, što je dovelo do umanjivanja ugleda kralja i dinastije Obrenovića u srpskom društvu.
- Čitav njegov život je na privatnom planu bio vrlo buran. Miloš je, poput ostalih Obrenovića bio vrlo naklonjen ženama. Tu je bio vrlo sličan svom pretku knezu Milošu Velikom, ili svom rođaku knezu Mihajlu. To je njihova karakteristika, voleli su žene, i nisu imali stabilne brakove. Rastavljali su se sa svojim ženama, pošto se vladarski brakovi ne razvode. Njegov brak sa Natalijom je bio brak iz ljubavi, ali je ljubav na kraju iščezla i pretvorila se u neki vid neprijateljstva dva supružnika.
Ristić je na kraju dao konačni sud o periodu kralja Milana, nepravedno zaboravljanog i osporavanog srpskog vladara:
- Mi smo skloni kao društvo da vrednujemo kralja Milana kroz njegov privatni život, a ne kroz ono što je njegovo istorijsko i državno nasleđe - a to nasleđe je prvorazredno!
ROM KOJI JE SPASAO SRPSKU VOJSKU: Ahmed je trubom PORAZ PRETVORIO U POBEDU, najveće armije IZUČAVALE NJEGOVO JUNAŠTVO
DA LI STE ZNALI? Šta znači pojam "četnik" i zašto su LOBANJA i ukrštene kosti njihov simbol?
PRIČA STARA 100 GODINA: Herojski govor kapetana koji ledi krv u žilama "Ljudi, mi noćas ima da izginemo"
SEĆANJE NA SRPSKE KAMIKAZE: Ovako su piloti Kraljevine junački branili zemlju od Nemaca '41(VIDEO)
Znate li zašto pravoslavni sveštenici i monasi UVEK NOSE BRADE? Postoji još jedno VAŽNO PRAVILO u našoj crkvi
"PREVEDI MI TO NA SRPSKI PA POŠALJI OPET" Odgovor Miloša Obrenovića turskom veziru koji je promenio istoriju (VIDEO)