MNOGI AMERIČKI PREDSEDNICI BI MU POZAVIDELI: Najviše bi se pred njim postideli Tramp i Bajden
Ono što je ovaj čovek mogao da uradi sredinom 19. veka na američkom tlu, nijedan američki predsednik ne bi mogao da se usudi
Abraham Linkoln je 16. američki predsednik. Rođen je u siromašnoj porodici u državi Kentaki. Sve što ga je okruživalo od najranijeg detinjstva, uticalo je na većinu odluka koje je on u svom privatniom i političkom životu donosio.
DA LI ĆE SE ISTORIJA PONOVITI? Šta ako ankete pogreše, a Tramp trijumfuje i zašto Bajden nije siguran pobednik
AMERIČKI IZBORI UVELIKO POČELI: Već glasalo 50 miliona ljudi
KO ĆE BITI NOVI PREDSEDNIK AMERIKE? Otkriveno šta može oboriti Bajdenovu prednost, a nije "ruski faktor"
Čovek snažne ličnosti kakve je bio, prošao je mnogo toga, od poslova u pošti, poslova pravnika, ekonomiste. U svojoj karijeri ovaj čovek mogao se pohvaliti i time da je predstavljao svoju stranku u Kongresu, nastupao u Vrhovnom sudu i došao svojim radom do nominacije za predsednika.
Njegov put nije bio lak, ali uspeo i da osvoji predsedničke izbore. Njegova životna floskula bila je jednostavna, a usvojio ju je od svog oca – svoje noge čvrsto posadi, a kada staneš, ne pomeraj se.
Abraham Linkoln zalagao se za ideale koji nisu bili svakidašnji čoveku koji je radio i živeo u tadašnjoj Americi.
U vreme najvećeg rasnog terora na teritoriji SAD-a, kada je Vrhovni sud doneo odluku da afroameričke stanovnike ne prizna kao građane SAD i da se Ustav ne odnosi na njih, Linkoln je takvu odluku odmah osudio i pozvao se na Deklaraciju o nezavisnosti, prema kojoj svako ima pravo na život i slobodu i svi ljudi moraju biti jednaki.
Abraham Linkoln je nakon oštre političke borbe pobedio i ujedno postao prvi američki predsednik iz redova Republikanaca. Već godinu dana nakon početka mandata prilike u tadašnjim SAD nisu bile izuzetne, tenzije u već podeljenom društvu dovele su do eskalacije borbi i početka američkog građanskog rata. Ljudi iz južnih država nisu želeli da Linkoln bude predsednik. Pre nego što je njegovo vođstvo ozvaničeno, južne države su počele da se odvajaju.
Prva država koja je napustila Sjedinjene Američke Države je bila Južna Karolina, a za njom je usledilo odvajanje još šest država. Zajedno su formirale novu državu, Konfederativne Američke Države.
Predsednik Linkoln je doneo Proglas o emancipaciji kojim se svi robovi u 10 južnih saveznih država koje su bile pod njegovom kontolom, oslabađaju, što je pojačalo ogorčenje kod druge sukobljenje strane.
Rat je trajao 4 godine, završio se sa mnogo žrtava. U njemu je život izgubilo gotovo 600.000 Amerikanaca. Linkoln je želeo da se država što pre oporavi od rata.
Želeo je da bude velikodušan prema južnim državama i pomogne im da nadoknade materijalnu štetu koju su pretrpele tokom rata. Na predsednika Abrahama Linkolna je izvršen atentat. Izvršio ga je konfederacijski špijun Džon Vilks But kada je Linkoln bio u poseti teatru Ford.
Savremenici mogu postaviti pitanje da li su predsednici modernih SAD-a naučili nešto iz iskustva 16. američkog predsednika?
Ili jedino što vide jeste strah i briga za sopstveni život ako se suviše određeno i transparetno govori o ličnim idelima. Da li to zbog upletenosti sumnjivih domaćih ili stranih službi?
Ako pogledamo danas dva aktuelna oponenta na američkoj izbornoj sceni, Donald Tramp, trenutni predsednik, i Džo Bajden, čini se da se ne osvrću često na ono što bu mogli da uče od očeva nacije ili samog Linkolna.
Tramp često voli da poredi sebe sa Abrahamom. Ali u čemu se to ova dvojica zaista mogu porediti?
Ovog leta imali smo priliku da vidimo kako ulicama širom SAD-a bukte protesti nastali zbog ubistva Afroamerikanca Flojda. Ameriku je pogodilo nešto što je eskaliralo brzinom munje širom sveta. Masovni protesti i mnoštvo drugih političkih grešaka udaljilo je Trampa od glasača.
Sa druge strane, Bajden je često optuživan da svoje uspešne poslove i poslove firme njegovog sina koje nisu u saglasnosti sa legalnošću, što on oštro demantuje.
Takođe, Bajden je neko ko dolazi iz bogate države, koja daje dosta elektorskih glasova, i koji se 47 godina bavi isključivo politikom. Za tih 47 godina nikakav akt ili delo nisu viđeni da su došli na njegovu inicijativu, i to je ono što mu se najviše zamera.