Amerika pravi "ARAPSKI NATO", imaju OPASAN CILJ, a to je borba do iznemoglosti protiv JEDNE DRŽAVE
Arapski NATO bi se sastojao od šest Zalivskih država - Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kuvajta, Omana, Bahreina i Katara - kao i Egipta i Jordana
SAD predvode inicijativu za formiranje saveza arapskih država, koga su mediji prozvali "Arapski NATO", sa ciljem borbi protiv pretnji na Bliskom istoku. Američka vlada za najveću pretnju na Bliskom istoku smatra Iran i njegove saveznike.
Arapski NATO bi se sastojao od šest Zalivskih država - Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kuvajta, Omana, Bahreina i Katara - kao i Egipta i Jordana.
- To je američka ideja koju su odobrile arapske zemlje iz Zaliva, ali ona još nije dobila svoj oblik. Očekujem da će takav NATO biti uspešan, ali smo još uvek na početku - rekao je general major Hamad bin Abdalah al Kalifa, komandant bahreinskih vazdušnih snaga, piše sajt "Defense News".
Prošlog meseca je bahreinski ministar spoljnih poslova rekao da bi ta ideja mogla da psotane stvarnost sledeće godine.
Postoje znaci da je plan ostvariv: zalivske zemlje već učestvuju u zajedničnik vojnim treninzima i operacijama. Tako na primer neke od njih učestvuju u ratu u Jemenu pod vođstvom Saudijske Arabije.
PAO DOGOVOR O GIBRALTARU: Španija neće blokirati sporazum o Bregzitu
- Mi delimo informacije između boraca u koaliciji (koja se bori u Jemenu) tokom čitavog perioda operacija, a zajedno treniramo sa zemljama Zaliva na vežbama i sve to povećava naše sposobnosti - rekao je Al Kalifa.
Izazovi
S druge strane, pred uspostavljanjem "Arapskog NATO-a" postoji mnogo izazova. Među njima su pitanja kompatibilnosti, jer ovih osam država rade na različitim vojnim platformama. Na primer Egipat ima različite vojne avione poput ruskih MIG- 25M i američkih F-16, dok Saudijci imaju američke F-15 SA i evropske "jurofajter tajfune", a Ujedinjeni Arapski Emirati imaju F-16 i francuske "Miraž" avione.
Mej će napraviti "ISTORIJSKU GREŠKU" ako sprovede svoj plan za Bregzit
Tu se postavlja pitanje da li može da se koristi američka oprema na neameričkom oružju i obrnuto.
- Kada neka država kupi američku opremu, ona mora da poštuje odrednice iz ugovora. Drugim rečima, država ne može da stavi neameričko oružje na američki oružani sistem bez odobrenja američke vlade - rekao je Rik Greš, potpredsednik kompanije "Lokhid Martin" za Bliski istok.
Takođe, problematično je i pitanje deljenja informacija, naročito zbog činjenica da postoji neslaganje između nekih država koje bi trebalo da budu deo tog saveza.
Na primer, činjenica je da su mnoge države uvele embargo Kataru i da se ta situacija još nije rešila. Saudija Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein su 2017. godine doveli do toga da je Katar danas izolovan.
Najveća pretnja
Ovih osam država zajedno sa SAD dele brigu zbog Irana i njegovih saveznika. Komandant američke centralne vazduhoplovne komande general Džozef Guastela rekao je da je Iran pretnja stabilizaciji Zaliva.
- Iran nastavlja da predstavlja rizike za druge nacije i deluje kao destabilizujući agent širom ovog regiona. Njegov cilj je da poremeti ravnotežu moći i ugrozi stanovništvo. Kada Iran sprovodi vojne vežbe sa ciljem da blokira Ormuski moreuz, tada dolazi do opasnosti od pogrešnog proračuna i to može imati velike posledice - rekao je on.
Prema njegovim rečima, iranske akcije direktno ugrožavaju en samo akeonomije ovih zemalja, već i SAD.
Zato on smatra da će formiranje vojnog saveza arapskih zemalja garantovati stabilnost u regionu.
Američki predsednik često tvrdi da je Iran najveći sponzor terorista i pretnja globalnom miru. SAD su se ove godine povukle iz nukelarnog sporazuma sa Iranom i uvele mu sankcije, što je dovelo do pogoršanja odnosa Vašingtona i Teherana.