VAGNER PETLJAO AMERIKANCIMA ISPRED NOSA Šok otkrića iz tajnih dokumenata iz Pentagona - evo kako su SAD špijunirale saveznike
Istraga je pokrenuta na zahtev Pentagona a nejasno je da li bi moglo da bude objavljeno više dokumenata i koja je motivacija za njihovo puštanje. Jedan zvaničnik američke administracije je rekao, kako prenosi "Ju-es-ej tudej", da bi odgovoran za curenje mogao biti ekstremista koji simpatizira sa Rusijom, ideolog koji želi da promeni tok rata ili nelojalni američki špijun.
O curenju podataka prvi je izvestio "Njujork tajms". Gomila dokumenata izloženih na društvenim mrežama bacaju novo svetlo na stanje rata u Ukrajini, pokazujući koliko su duboko SAD prodrle u ruske vojne i obaveštajne službe i otkrivaju da je Vašington, pored protivnika, špijunirao i neke od najbližih saveznika, uključujući Ukrajinu, Izrael i Južnu Koreju. Procureli dokumenti su već zakomplikovali odnose sa saveznicima, izazivajući sumnje u sposobnost Amerike da čuva svoje tajne.
AMERIKA OSTAJE BEZ KLJUČNOG SAVEZNIKA? Pokreće se istraga protiv Pentagona zbog špijunskih aktivnosti
PROCURILA NOVA SERIJA TAJNIH DOKUMENATA! Vašington više ne veruje ni svojim saveznicima - Pentagon špijunirao i Ukrajinu?!
"VISOK NIVO PANIKE" U PENTAGONU! Ovo je njihov odgovor na curenje poverljivih dokumenata
Jedan američki zvaničnik nazvao je ovo "masovnim probojem obaveštajnih podataka". FBI je u petak pokrenuo istragu i pokušaće da uđe u trag izvora curenja. Jedan izvor "Ju-es-ej tudeja" iz američke administracije je sugerisao da objavljene informacije imaju ograničenu vrednost jer su stare nekoliko nedelja a stanje rata se menja iz dana u dan.
Američki zvaničnici priznaju da dokumenta deluju kao legitimni obaveštajni i operativni izveštaji koje je sastavio Združeni generalštab Pentagona, ali da je najmanje jedan izmenjen u odnosu na original u nekom trenutku kasnije.
Evo šta je do sada poznato:
Bahmut
Sumorna procena borbi u Bahmutu koja se pojavljuje u dokumentima, uhvatila je samo jedan trenutak, sa kraja februara, iz sada već 10-mesečne borbe za Bahmut, jedne od najdužih i najsmrtonosnijih u čitavom ratu.
Ukrajinska armija bila je blizu da izgubi ključnu bitku u ratu. Jedini put za snabdevanje ukrajinskih vojnika koji se bore na ulicama istočnog grada Bahmuta je bio pod vatrom.
Dok se ukrajinski vojnici bore protiv napada plaćenika grupe Vagner i ruskih specijalnih snaga, trpeći danonoćne artiljerijske napade, dokumenta se fokusiraju na povezana poprišta borbe za Bahmut, uključujući dva bočna manevra ruske vojske preko polja i sela na severozapadu i jugozapadu grada kojima je cilj bio da opkole Ukrajince odsecanjem puteva za snabdevanje.
- Ukrajinske snage su od 25. februara bile skoro potpuno operativno opkoljene ruskim snagama u Bahmutu - navodi se u dokumentima.
Dokumenti ukazuju na kritične nestašice sa kojima je suočena ukrajinska vojska. Pokazuju da su SAD, kako deluje, takođe špijunirale ukrajinske glavne vojne i političke lidere.
Navodi se da je general Kirilo Budanov, šef vojne obaveštajne službe Ukrajine, ponudio da rasporedi elitne jedinice pod svojom komandom na dve nedelje da potisne Ruse koji prete putu za snabdevanje. Citira se Budanov kako opisuje trenutni ukrajinski položaj kao “katastrofalan”.
Komandant ukrajinskih kopnenih snaga na istoku, general Oleksandr Sirski, nazvao je taj put “poslednjom cevčicom za disanje” i zatražio da se rasporedi jedinica Kraken u Bahmutu, navodi se u dokumentima.
Vagner
Dokumenta predstavljaju rusku vojsku bez snage, dovoljno ljudstva i opreme, suočenu sa zastojem. Ali, jedna deo ruskih boraca je izuzetak. Plaćenička grupa Vagner ostaje moćna sila sa uticajem ne samo u Ukrajini već širom sveta, prema dokumentima.
Vagner, kako se navodi, aktivno radi na osujećivanju američkih interesa u Africi i ispitivao je širenje do Haitija, pravo pred nos SAD, sa ponudom da pomogne vladi te zemlje da se izbori sa nasilnim bandama.
Prema jednom dokumentu, poslanici Vagnera u tajnosti su se sreli sa "turskim kontaktima" u februaru, zalazeći na NATO teritoriju u potrazi za oružjem i opremom za svoju borbu u Ukrajini. Nije jasno da li su turske vlasti bile svesne tog pokušaja niti da li je on bio uspešan.
U dokumentu o sastanku o Turskoj sugeriše se da bi Mali mogao da služi kao posrednik i nabavi oružje od Turske u ime plaćeničke grupe. Drugi dokument citira pripadnika Vagnera koji je rekao da u Maliju ima više od 1.645 članova grupe što je, kako se navodi dalje, podstaklo zabrinutost u susednoj Obali Slonovače.
Otkako je Jevgenij Prigožin, blizak saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina, priznao da je osnovao Vagner prošlog septembra, od tada se isticao u javnosti. Napravio je vojsku od oslobođenih ruskih osuđenika i unajmio – prema jednoj proceni iz dokumenata – oko 22.000 vojnika oko Bahmuta, što je možda veće od čitavog ukrajinskog kontingenta na tom frontu.
Izrael
Među otkrićima je i navod da je rukovodstvo Mosada, izraelske spoljne obaveštajne službe, podsticalo osoblje agencije i izraelske građane da učestvuju u antivladinim protestima. Izrael je u martu bio paralizovan protestima zbog plana vlade o reformi pravosuđa, koju su SAD – najbliži saveznik bliskoistočne zemlje - kritikovale.
Izraelski obaveštajni zvaničnici su rekli da bi dugogodišnja pravila agencije onemogućila direktnu umešanost rukovodstva u političku krizu. Kabinet premijera, čiji je Mosad deo, rekao je da razmatra izveštaje.
Neki od Mosadovog osoblja su, međutim, tražili i dobili dozvole da učestvuju na protestima, ali kao privatni građani, navodi “Njujork tajms”. Nekoliko stotina bivših radnika agencije – uključujući pet bivših šefova – potpisalo je saopštenje u martu kojim se protive vladinoj reformi.
Takođe, informacija u dokumentima se poklapa sa nepotkrepljenim optužbama sina izraelskog premijera Benjamina Netanijahua Jaira, koji je tvrdio da iza protesta stoje neprijateljski elementi unutar izraelske obaveštajne zajednice i američki Stejt department.
Južna Koreja
Kad su se krajem prošle godine pojavili izveštaji da je Seul pristao da proda artiljerijske granate da pomogne SAD da obnove svoje zalihe, insistiralo se da će "krajnji korisnik" biti američka vojska, ali su u privatnosti glavni savetnici predsednika Juna Suk Jeola bili zabrinuti da će ih američki saveznici prebaciti Ukrajini.
Junov sekretar za spoljne poslove Ji Mun Hui rekao je svom šefu, savetniku za nacionalnu bezbednost Kimu Sung Hanu, da je vlada zabrinuta da SAD neće biti krajnji korisnik.
Seul se plašio da će američki predsednik Džo Bajden pozvati Juna direktno da to pogura, navodi “Njujork tajms”. Kim je stoga “predložio mogućnost” prodaje 330.000 artiljerijskih granata od 155 mm Poljskoj, jer je “brzo dobavljanje municije Ukrajini krajnji cilj SAD”. I on i Ji su odstupili sa dužnosti prošlog meseca iz nepoznatih razloga.
- Razumno je sumnjati da SAD špijuniraju top zvaničnike odbrane i bezbednosti u Seulu, ali to je loša vest za širu javnosti uoči južnokorejsko-američkog samita (26. aprila). Ljudi će se zapitati: “Bili smo saveznici sedam decenija i još nas špijunirate?” – rekao je Jang Uk, stručnjak za oružje Instituta Asan.