Abul-Hasan Ali Ibn Nafi, zvani Zirjab, bio je glavni zabavljač i erudita na dvoru u Kordobi početkom IX veka. Značajno je doprineo razvoju srednjovekovne muzike, načina života, frizura i nameštaja. Definisao je pravila kojih su se ljudi pridržavali tokom obroka, druženja i relaksacije.
Pročitajte i:
Rođen 789. godine, Zirjab je bio značajna ličnost u islamskoj kulturi, ali je ostao nepoznat u evropskoj istoriji iako je značajno uticao i na današnji način života.
Napustio je Bagdad za vreme vladavine Abasidskog kalifa Al-Mamuna, od kada boravi, kao dvorski poeta, u Kordobi na jugu Pirinejskog poluostrva (današnja Španija) kod Abd ar-Rahmana II (822-852) iz dinastije Umajada.
Nadimak Zirjab dobio je verovatno po afričkoj ptici pevačici.
Njegov dolazak na dvor Umajada označava početak zlatnog perioda arabljanske kulture. U Kordobi Zirjab je dobio mnogobrojna priznanja i stekao neverovatnu slavu.
Postao je glavni dvorski zabavljač, sa velikom platom od 200 zlatnih dinara mesečno, a pored toga imao je i značajne privilegije.
Veoma je doprineo razvoju muzike izmislivši lautu (al-U’d) koja kasnije postaje španska gitara.
Prvi je došao do revolucionarne ideje sezonskog oblačenja, koje se do tada nije praktikovalo, ustanovivši različite stilove odeće. Započeo je ''trend'' nošenja obojenih svilenih odora za vreme proleća i jeseni, leti bi preovladavala bela boja, dok bi se zimi nosilo fino krzno. Zirjab je, takođe, predvideo posebnu jutarnju, dnevnu i večernju odeću.
Značajno je doprineo razvitku oralne higijene izmislivši preteču paste za zube koja je bila veoma popularna u tadašnjem andaluzijskom kalifatu. Tačni sastojci paste još uvek su nepoznati, međutim ostali su zapisi koji navode da je bila ''funkcionalna i prijatnog ukusa''! Takođe, uveo je korišćenje primitivnog vida dezodoransa i ustanovio novi tip frizure ''koja ne bi prekrivala vrat, uši i obrve''.
Od ključnog su značaja njegovi doprinosi na današnji način ishrane. Ustanovio je pravilo da se obrok sastoji iz tri dela - prva je supa, nakon nje glavno jelo i na kraju desert. Ovaj običaj preneo se na čitavo Pirinejsko poluostrvo, zatim na Evropu, a danas se ovakav vid ručavanja praktikuje u čitavom svetu.
Ustanovio je mnoge obroke za koje se do tad nije znalo. Njegovo najpoznatije bilo je sa šparglom, koja se od tad koristi u ishrani. Takođe, jedan od najvećih Zirjabovih pronalazaka je svakako staklena čaša koja se do tad na dvorovima pravila od bakra, zlata ili srebra.
Znao je 10.000 pesama napamet i važio je za najvećeg eruditu tog vremena. Uspostavio je ritmičke strastvene pesme i igre koje su kasnije evulirale u čuveni španski ples koji nam je danas poznat kao flamenko.
Zirjab je ostavio neizbrisiv trag u arabljanskoj kulturi. Njegovi muzički pronalasci postali su temelj španske nacionalne muzike. Takođe, njegovi pronalasci uticaće u velikoj meri na današnji način života svih ljudi u svetu.
Slične tekstove o zanimljivoj istoriji možete pratiti OVDE.