ASTRONOMI OTKRILI NOVE DOKAZE: "Vruć Neptun" dostigao ogromnu temperaturu!
Tim astronoma sa Univerziteta u Kanzasu otkrio je dokaze o atmosferi oko izuzetno vruće egzoplanete - a ona ne bi trebalo da postoji, kažu oni.
JOŠ JEDNA SIGURNA ZONA? Južna Koreja beleži sve manje inficiranih kovidom
INCIDENT NA PLOVILU U ENGLESKOJ: Posada sa slepim putnicima se na vreme sakrila
(UZNEMIRUJUĆI VIDEO) PO KRATKOM POSTUPKU: Jermenski vojnik brutalno ubijen, Azeri poput zveri!
Egzoplaneta je "vrući Neptun", džinovska planeta sa masom sličnom Uranu ili Neptunu koja kruži toliko blizu svoje zvezde, tako da je njena površina izložena ogromnim količinama zračenja. Uopšteno govoreći, ove vrste planeta su na kraju mnogo više vruća od Neptuna. Ali postoji nešto neobično u ovom konkretnom nazvanom LTT 9779b, koji se nalazi na nekih 260 svetlosnih godina.
Analizirajući podatke svemirskog teleskopa TESS i Spitzer od NASE, otkrili su da je imao atmosferu - uprkos visokoj temperaturi.
-Po prvi put smo izmerili svetlost koja dolazi sa ove planete a ona ne bi trebalo da postoji, rekao je Ijan Krosfild, docent fizike i astronomije na Univerzitetu u Kanzasu i vodeći autor rada objavljenog u časopisu "Astrophisical Journal Letters".
-Ova planeta je toliko intenzivno ozračena svojom zvezdom da joj je temperatura preko 1.600 stepeni Celzijusovih i njena atmosfera je mogla u potpunosti da ispari, dodao je on.
-Ipak, naša zapažanja od Spitzera pokazuju nam njegovu atmosferu putem infracrvene svetlosti koju planeta emituje.
Uprkos postojanju atmosfere, LTT 9779b bi bio užasno mesto za život.
-Ova planeta nema čvrstu površinu, a mnogo je vrelija čak i od Merkura u našem Sunčevom sistemu - ne samo da bi se olovo topilo u atmosferi ove planete, već i platina i nerđajući čelik, rekao je Krosfild.
-Godina na ovoj planeti je manja od 24 sata - toliko brzo se kreće oko svoje zvezde. To je prilično ekstreman sistem, dodao je.
Ali nije baš toliko vruće kao druge egzoplanete ove vrste.
-Planeta je mnogo hladnija nego što smo očekivali, što sugeriše da odbija veći deo incidentne zvezdane svetlosti koja je pogodi, navodi koautor Nikolas Koven iz Instituta za istraživanje egzoplaneta (iREk) i Makgil Univerziteta u Montrealu kaže se u saopštenju.
Ovo otkriće je navelo tim da se raduju budućim istraživanjima.
-Ne bih rekao da sada razumemo sve o ovoj planeti, ali izmerili smo dovoljno da znamo da će ovo biti zaista plodan objekat za buduće studije, rekao je Krosfild.