Bitka za najmoćniju stolicu Evrope: Evo šta znači biti NEMAČKI KANCELAR

Parlamentarni izbori u Nemačkoj biće održani 24. septembra, a sadašnja kancelarka Angela Merkel pokušaće da dobije i četvrti mandat na čelu savezne vlade.

Analitičati smatraju da će najzanimljivija biti borba za njene koalicione partnere, utoliko pre što se očekuje da će u Bundestag sigurno ući desničarska, antimigrantska Alternativa za Nemačku, koja sada ima podršku oko 12 procenata biračkog tela.

Angeli Merkel PRETE SMRĆU? Stiglo joj anonimno pismo na ARAPSKOM jeziku, a onda je usledio šok

Večita kancelarka: Nemcima nikad dosta Merkelove, a EVO čime se ona koristi da pridobije birače

Prema poslednjim ispitivanjima javnog mnjenja, Merkel ne bi trebalo da ima problema da dobije i četvrti mandat, jer Hrišćansko-demokratska unija ima podršku 36 odsto Nemaca, 15 odsto više od Socijaldemokratska partije.

Savezna republika Nemačka je Ustavom definisana kao liberalno demokratska socijalna i pravna država. Politički sistem koji danas postoji ponajviše je rezultat strahota Drugog svetskog rata koji je nemačka država pod nacistima povela protiv Evrope i sveta.

Osnovni zakon 1949.

Nemačka je ustavna savezna republika (federacija), čiji se politički sitem zasniva na Ustavu iz 1949. godine. Posle katastrofe "Trećeg rajha", ideje vodilje nacionalnosocialističkog režima Adolfa Hitlera, u Nemačkoj je 1945. ponovo uspostavljena demokratija. Odmah je sastavljen provizorni Ustav.

Šulc UVEREN: Merkel nema viziju za budućnost, neću pokleknuti pred Erdoganom

U Zapadnoj Nemačkoj je 1949. usvojen Ustav koji je i dan danas na snazi. To je trebalo da bude prelazni konstitutivni akt, sve dok se Zapadna Nemačka ponovo ne ujedini sa novoosnovanom drugom nemačkom državom – Nemačkom Demokratskom Republikom (NDR), odnosno Istočnom Nemačkom.

To se desilo 3. oktobra 1990, a kao privremeno rešenje, ujedinjena Nemačka usvojila je prelazni Ustav kao jedinstveni. Na njemu se zasniva poredak Nemačke.

Osnovni zakon, između ostalog, štiti slobodu pojedinca i njegovo dostojanstvo. Taj zakon garantuje jednakost svih pojedinaca pred pravdom, bez obzira na rasu, poreklo, jezik ili veru. Državna moć je, osim toga, potčinjena strogoj kontroli primenom principa podeljene nadležnosti. Nemačka neće nikada više pasti u zamku diktature.

Izborna trka u Nemačkoj odlučena? Merkel FAVORIT, ali jedna stvar ukazuje na OPREZ

Odlike kancelarskog sistema

Po kancelarskom sistemu vlada se bira tako što skupština bira predsednika vlade koji potom definiše politiku vlade i postavlja ministre. Nakon toga je premijer, a ne ministri, odgovoran skupštini za rad i politiku vlade. Ako skupština ima primedbi na politiku vlade, ona smenjuje premijera. Ako ga smeni, smatra se da su automatski smenjeni i ministri.

Izvršna vlast je podeljena na predsednika i kancelara koji ima najvažniju ulogu u zemlji.

Funkcija šefa države u kancelarskom sistemu je poverena predsedniku, kome je ograničena moć odlučivanja na ceremonijalne i reprezentativne dužnosti. On ima pravo da odbaci potpisivanje zakona i da ga vrati nazad u parlamentarnu proceduru. Zadužen je za raspisivanje izbora i otpuštanje parlamenta (Budestata). Predsednika na petogodišnji mandat biraju parlament i Savezni savet (Bundesrat) zajedno, a taj skup za izbor predsednika zove se Savezni skup.

Izborni proces

Nemačka je podeljena na 16 pokrajna (Bundesland) a te pokrajne su podeljene dalje na 299 okruga (Whalkreise). Na izborima se glasa u dve kolone. Jedna kolona je osoba koju nemački građani žele da predstavlja njihov okrug u Saveznom veću (Bundestag). U drugoj koloni se bira partija za koju smatraju da najbolje predstavlja njihove interese.

Osobe sa najvećim brojem glasova iz prve kolone pobeđuju i dobijaju mesto u Bundestagu i to predstavlja 299 mesta od 598 mogućih mesta (Mandata) i to su takozvani (Direktmandat). Ostalih 299 mesta popunjavaju partije za koje se glasalo u drugoj koloni, time sto je broj mandata proporcionalan procentu osvojenih glasova sa te druge liste, s tim što partija mora da osvoji barem 5% glasova da bi uopšte ušla u Bundestag.

Da bi vlada bila oformljena partija mora da ima većinu tj. vise od 50% glasova. To se nikada ne dešava i zato partija sa najviše glasova ulazi u koaliciju sa nekom drugom partijom da bi prešli prag od 50%. Nakon što je Bundestag oformljen, vladajuća koalicija (Regierungskoalition) razgovara sa Saveznim predsednikom koji onda nominuje kandidata za kancelara. Bundestag onda glasa za ili protiv nominovanog kancelara.

Da bi kancelar zvanično bio izabran mora da ima pola+1 glas u Bundestagu. Ako kancelar nije izglasan, Bundestag ima 14 dana da izglasa novog kancelara sa apsolutnom većinom. Onog momenta kada predsednik Nemačke proglasi glasanje vazećim novi kancelar dobija mesto i drži mesto naredne 4 godine do ponovnog oformljavanja Bundestaga. 

Iako ko će biti novi kancelar pre svega zavisi od partije koja će pobediti, već sada se može pretpostaviti da bi sadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel bila ponovo kandidat Hrišćansko-demokratske stranke dok bi njen glavni izazivač na izborima, Martin Šulc, bio kandidat Socijaldemokratske stranke.