Katarsko ministarstvo spoljnih poslova proteruje iranske izaslanike: Izraelske odbrambene snage izvršile vazdušne napade na severu Irana, planiraju i udare na veliko iransko gasno polje?

Izraelske odbrambene snage (IDF) potvrdile su da su izvele vazdušne napade na severu Irana.

Prethodno su izraelski zvaničnici saopštili da izraelsko ratno vazduhoplovstvo gađa brodove iranske mornarice u lučkom gradu Bandar Anzali, na obali Kaspijskog mora.

Vojska navodi da su napadi izvedeni u saradnji sa izraelskim ratnim vazduhoplovstvom, na osnovu obaveštajnih podataka koje su pružili Odsek pomorske obaveštajne službe i Uprava vojne obaveštajne službe.

Prema vojsci, ovo je prvi put u aktuelnom ratu da IDF izvodi napade na severu Irana. Iz IDF-a su poručili da će dodatne informacije o napadima objaviti kasnije.

Katarsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je večeras na mreži X da je vojne i bezbednosne izaslanike iranske ambasade, kao i osoblje iz njihovih kancelarija, proglasilo nepoželjnima.

Ministarstvo je navelo da im je naloženo da napuste zemlju u roku od 24 sata.

Odluka je doneta nakon ponovljenih iranskih napada i agresivnih postupaka prema Kataru, navodi se u saopštenju.

Sjedinjene Američke Države bile su obaveštene o planovima Izraela da napadne veliko iransko gasno polje Južni Pars, ali nisu učestvovale u napadu, rekao je za Associated Press izvor upoznat sa situacijom.

Izvor, koji nije bio ovlašćen da javno govori i istupio je pod uslovom anonimnosti, nije želeo da kaže da li je američka administracija podržala izraelsku odluku o napadu na gasno polje, koje je deo najvećeg takvog nalazišta na svetu i ključni stub iranskog energetskog snabdevanja.

Četiri stanovnika povređena su zbog krhotina balističkog projektila koji je presretnut iznad Rijada, saopštile su saudijske vlasti.

Civilna zaštita navodi da su upozorenja na opasnost za glavni grad i Al-Kharj sada ukinuta.

''Izbegavajte okupljanje i snimanje, držite se podalje od opasnih područja i prijavite svaku opasnost'', saopšteno je.

Emil Hokajem, direktor za regionalnu bezbednost u Međunarodnom institutu za strateške studije (IISS), u članku u ''Financial Times''-u je na istoj liniji, navodeći da Iran, nakon što je pretrpeo udarce, verovatno neće odustati jer zadržava nekoliko prednosti: geografiju, vreme i asimetriju. - Što duže traje rat, veći su troškovi za sve ostale – a iranski režim ima superiorniju toleranciju na bol.-

Više o ovome, pročitajte u vesti OVDE.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan objavio je na mreži X da ''najoštrije osuđuje'' izraelske napade na iransku energetsku infrastrukturu, nakon što je ranije danas meta bio gasni kompleks Južni Pars.

''Takvi agresivni potezi neće doneti ništa cionističko-američkom neprijatelju i njihovim saveznicima. Naprotiv, dodatno će zakomplikovati situaciju i mogli bi dovesti do nekontrolisanih posledica čiji bi razmeri mogli zahvatiti ceo svet'', upozorio je Pezeškijan.

Iran je odgovorio napadima na zemlje Zaliva, uključujući Katar, Bahrein i Saudijsku Arabiju.

Katarska državna naftna kompanija saopštila je da su projektili pogodili Ras Laffan, veliko energetsko čvorište.

''Ekipe za hitne intervencije odmah su upućene na teren kako bi stavile pod kontrolu požare, s obzirom na to da je pričinjena velika materijalna šteta'', objavila je QatarEnergy na društvenim mrežama.

Svo osoblje je na sigurnom i za sada nema stradalih, navodi se u saopštenju.

Predsednik SAD Donald Tramp otputovao je u Dover u saveznoj državi Delaver, gde će prisustvovati ceremoniji koju američka vojska naziva ''dostojanstveni transfer'' poginulih vojnika iz inostranstva.

To je drugi takav događaj kojem prisustvuje otkako je 28. februara pokrenuo rat protiv Irana. Prvi je održan 7. marta, kada su u SAD vraćena tela šest američkih vojnika poginulih u iranskom odmazdnom napadu dronom na bazu u Kuvajtu.

Dana 9. marta njegov potpredsednik JD Vens i ministar odbrane Pit Hegset prisustvovali su ceremoniji za još jednog vojnika koji je preminuo od povreda zadobijenih u napadu 1. marta na vazdušnu bazu Princ Sultan u Saudijskoj Arabiji.

Današnji događaj označava povratak u SAD posmrtnih ostataka šest pripadnika oružanih snaga koji su poginuli kada se njihov avion za dopunu gorivom KC-130 srušio na zapadu Iraka tokom podrške operaciji ''Epski bes''.

Time je ukupan broj poginulih američkih vojnika u ovom ratu porastao na 13.

Nadzorno telo Ujedinjenih nacija za nuklearnu energiju potvrdilo je da je danas pogođena struktura udaljena oko 350 metara od reaktora iranske nuklearne elektrane.

Iran je jutros prijavio incident u gradu Bušehru Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA).

- Struktura je uništena, ali sam reaktor nije oštećen niti je bilo povređenih među osobljem - izjavio je generalni direktor IAEA-e Rafael Grosi.

Izraelska vojska saopštila je da je u protekla 24 sata pogodila više od 200 ciljeva u zapadnom i centralnom Iranu, nastavljajući kampanju usmerenu na balističke projektile, dronove i protivvazdušnu odbranu. Slične podatke prethodnih dana objavljivali su i drugi mediji koji prate izraelske vojne izvore.

''U proteklom danu deseci borbenih aviona izraelskog ratnog vazduhoplovstva pogodili su više od 200 ciljeva iranskog režima u zapadnom i centralnom Iranu'', saopštio je IDF. Među metama su, kako navode, bila skladišta i mesta za lansiranje balističkih projektila i dronova, kao i sistemi protivvazdušne odbrane, lanseri balističkih projektila i lokacije za proizvodnju oružja.

Katarsko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je u oblasti Ras Laffan, gde se nalazi najveće postrojenje za proizvodnju tečnog prirodnog gasa na svetu, izbio požar nakon ''iranskog napada''. Katarske vlasti za sada nisu objavile više detalja o razmerama štete niti o eventualnim žrtvama.

Ras Laffan je jedno od ključnih energetskih čvorišta Katara i dom postrojenjima kompanije QatarEnergy. Katarske vlasti i ranije su saopštile da su iranski dronovi i projektili gađali energetske objekte u Ras Laffanu, nakon čega je deo proizvodnje bio privremeno obustavljen.

Saudijsko ministarstvo odbrane saopštilo je da je presrelo i uništilo dron koji je pokušavao da ''priđe jednom od gasnih postrojenja'' u Istočnoj provinciji, izjavio je portparol ministarstva. Saudijske vlasti nisu navele o kom se tačno postrojenju radi.

Prema istom saopštenju, za sada nema izveštaja o šteti. Saudijska Arabija poslednjih dana više puta je objavljivala da je u Istočnoj provinciji presretala dronove i projektile, u jeku šire eskalacije u regionu.

Američki zvaničnik negirao je da su Sjedinjene Američke Države napale gasna polja u Iranu, navodeći da je napad izveo Izrael.

Iranski državni mediji ranije danas su saopštili da su SAD i Izrael napali delove iranskih postrojenja za proizvodnju nafte i prirodnog gasa, uključujući Južni Pars, najveće nalazište prirodnog gasa na svetu.

Izraelski izvor rekao je ranije danas za CNN da je Izrael napao postrojenje Asaluje u jugozapadnom Iranu. Drugi izraelski zvaničnik izjavio je da je izraelski napad na iransko postrojenje Južni Pars izveden u koordinaciji sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Članice NATO-a razgovaraju o najboljem načinu za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, strateški važnog plovnog puta koji je Iran blokirao nakon američko-izraelskih napada, potvrdio je danas generalni sekretar alijanse Mark Rute.

Ministarstvo spoljnih poslova Ujedinjenih Arapskih Emirata osudilo je izraelski napad na iransko gasno polje Južni Pars, što je retka kritika od početka američko-izraelskog rata protiv Irana.

U saopštenju, ministarstvo je navelo da napad na energetska postrojenja „predstavlja opasnu eskalaciju“ koja „direktno ugrožava globalnu energetsku bezbednost, kao i bezbednost i stabilnost regiona i njegovih ljudi“.

„Država je naglasila potrebu da se ni pod kojim okolnostima ne ciljaju vitalni objekti, naglašavajući važnost poštovanja međunarodnog prava“, dodaje se u saopštenju.

Cena nafte danas se približila nivou od 110 dolara po barelu, a cene gasa su takođe porasle, nakon što je Iran objavio da je američko-izraelski vazdušni napad pogodio njegovu gasnu infrastrukturu.

To je prvi napad na iransku proizvodnju fosilnih goriva od početka rata.

Uvoz gasa iz Irana u Irak je obustavljen nakon napada na iranska gasna postrojenja, saopštilo je iračko ministarstvo električne energije u izveštaju koji su objavili irački mediji.

Irak trenutno uvozi više od trećine svojih potreba za gasom i električnom energijom iz Irana, navodi novinska agencija Rojters.

Portparol Ministarstva za električnu energiju Ahmed Musa je za iračku novinsku agenciju izjavio: „Kao rezultat posledica dešavanja u regionu, isporuka iranskog gasa Iraku je potpuno obustavljena.“

Iranske oružane snage upozorile su da će preduzeti „odlučnu akciju“ kao odgovor na napade na njihovu energetsku infrastrukturu, navodi se u saopštenju koje je objavila novinska agencija Tasnim, povezana sa IRGC-om.

Iran je saopštio da su njegova postrojenja na gasnom polju Južni Pars bila meta napadu.

„Neprijatelj je napao deo iranske gorivne i energetske infrastrukture na jugu“, navodi se u saopštenju iranske vojske.

Iranski mediji izveštavaju da niko nije poginuo niti povređen u napadima na petrohemijski kompleks zemlje na gasnom polju Južni Pars.

Ministarstvo za naftu kaže da su napori za kontrolu požara još uvek u toku, prema novinskoj agenciji Tasnim, koja je povezana sa iranskim Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC).

U intervjuu za BBC Zelenski je rekao da ruski predsednik Vladimir Putin želi "dugi rat" SAD, Izraela i Irana jer bi to oslabilo Kijev, a američki resursi bili bi preusmereni na drugu stranu.

Satelitski snimak snimljen jutros prikazuje zapaljeni brod i ogroman oblak dima u Ormuskom moreuzu, prenosi Skaj njuz.

Izgleda da se nalazi u istom položaju kao i brod „Safin Prestiž“ koji je prvobitno napadnut 4. marta.

Ako je u pitanju „Safin Prestiž“, razlog zašto je zapaljen dve nedelje kasnije je nepoznat.

Dim se može videti na slici Evropske svemirske agencije koja se proteže skoro 40 km.

Niko nije siguran gde se nalazi svo gorivo. Ako se kanisteri koji ga drže probuše, gas koji izlazi bio bi i toksičan i radioaktivan. Ako se kanisteri previše približe jedan drugom, postoji rizik od ubrzanja nuklearne reakcije.

Državni sekretar Marko Rubio je naglasio da bi operacija zahtevala direktan ulazak specijalnih jedinica, ali Tramp tvrdi da ga kopnena akcija ne plaši i izbegava da jasno kaže da li je već doneo odluku.

„Zaista se toga ne plašim“, rekao je Tramp novinarima. „Zaista se ničega ne plašim.“

Istovremeno, Tramp preteruje o brzini kojom bi Iran mogao da razvije oružje, rekavši novinarima u Ovalnom kabinetu u utorak da je Iran bio „u roku od mesec dana“ od toga da napravi nuklearno oružje pre nego što je bombardovao tri nuklearna objekta u junu 2025.

Iako bi materijal mogao biti obogaćen u kratkom roku, izrada prave bombe bi zahtevala nekoliko meseci ili godine, navode stručnjaci.

U stvari, pre nego što je rat izbio 28. februara, većina obaveštajnih zvaničnika je rekla da ne vide neposredni rizik da bi Iran mogao da se utrkuje u dobijanju nuklearne bombe.

To je naglašeno u utorak ostavkom Džoa Kenta, direktora Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma, koji je u pismu, objašnjavajući svoju odluku da se povuče, tvrdio da „Iran ne predstavlja neposrednu pretnju našoj naciji“.

Međutim, nakon 18 dana bombardovanja od strane SAD i Izraela, nuklearni materijal postao je jedan od poslednjih aduta Irana, koji ga sada štiti više nego ikad.

„Po njihovom mišljenju, potrebniji su im nego ikad“, rekao je Džordž Perkovič, viši saradnik Karnegijeve fondacije za međunarodni mir. „I verovatno su bili spremni da ga zaštite.“

Taktika Irana da zaštiti nuklearni materijal

Džordž Perkovič  rekao je da Sjedinjene Države treba da pretpostave da Iran koristi mamce i lažne kontejnere.

„Iranci razumeju da Izrael i Sjedinjene Države žele da unište ovaj materijal ili da ga iznesu“, rekao je.

„Dakle, pretpostavlja se da postoji mnogo kontejnera sa mamacima, tako da kada specijalne snage stignu tamo, umesto dvadesetak kontejnera biće ih stotine ili hiljade. Uradiće mnogo stvari da zavaraju svakoga ko pokuša da ga dobije.“

Metju Ban dodao je: „Iako se veliki deo toga nalazi u Isfahanu, moramo pretpostaviti da nije sve.“

Njujork tajms je objavio danas da će naredna odluka američkog predsednika Donalda Trampa u vezi sa ratom u Iranu biti da li, bez obzira na rizike, naredi zaplenu ili uništavanje nuklearnog materijala Teherana koji je skoro na nivou koji je potreban za atomsku bombu, a za koji se veruje da je i dalje uskladišten unutar planine Kolang Gaz La, poznate i kao "Pijuk planina", u pokrajini Isfahan.

Navodi se da bi to bila jedna od najrizičnijih operacija u američkoj istoriji, mnoga složenija od ubistva Osame bin Ladena ili hvatanja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura.

Kina je pristala da odloži planiranu posetu Donalda Trampa Pekingu, saopštila je Bela kuća.

Portparolka Bele kuće Kerolajn Livit rekla je da rade na tome da što pre dobiju nove datume.

Američki predsednik je ranije ove nedelje otkrio da je od Kine tražio odlaganje zbog rata.

Trebalo je da putuje u Peking krajem marta.

Tramp je novinarima u Beloj kući u ponedeljak rekao: "Zbog rata, želim da budem ovde, moram da budem ovde, osećam. I zato smo zatražili da to odložimo za mesec dana ili tako nešto."

Iranski predsednik Masud Pezeškijan potvrdio je da je ministar obaveštajnih poslova Esmail Hatib ubijen.

Postrojenja povezana s iranskim gasnim poljem Saut Pars u pokrajini Bušer našla su se na meti napada, izvestili su iranski državni mediji.

Reč je o prvom napadu na iransku naftnu i gasnu infrastrukturu od početka rata.

Prema navodima izraelskih izvora, izraelsko vazduhoplovstvo izvelo je udar na gasnu infrastrukturu na jugu zemlje. Jedan visoki izraelski zvaničnik tvrdi da je pogođeno najveće iransko postrojenje za preradu gasa, te da je napad izveden u koordinaciji sa SAD.

Novinska agencija Rojters citirala je visokog iračkog zvaničnika koji je rekao da je isporuka iranskog gasa Iraku obustavljena nakon napada na Saut Pars.

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je danas da Nemačka ne namerava da učestvuje u obezbeđivanju brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, uprkos eskalaciji sukoba u Iranu i rastu cena goriva.

Izrael će napasti mostove na reci Litani u Libanu, IDF želi da spreči prebacivanje pojačanja i vojne opreme proiranske ekstremističke organizacije Hezbolah.

Ceo tekst pročitajte OVDE.

Zamenik ministra spoljnih poslova Irana Said Hatibzadeh upozorio je Sjedinjene Američke Države da će se suočiti sa "novim Vijetnamom" ukoliko pošalju kopnene snage u Iran

Korpus iranske islamske revolucionarne garde (IRGC) objavio je hitno upozorenje da se građani evakuišu iz oblasti naftnih postrojenja u Saudijskoj Arabiji, UAE i Kataru, jer su to "legitimne mete koje će biti napadnute u narednim satima".

U saopštenju IRGC koje prenosi agencija Tasnim, navodi se da se stanovnici oko objekata, uključujući rafineriju Samref u Saudijskoj Arabiji, gasno polje Al Hosn u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, petrohemijski kompleks Al Džubail u Saudijskoj Arabiji, petrohemijski kompleks Masaid i holding kompaniju Masaid (povezanu sa Ševronom) u Kataru, kao i rafineriju Ras Lafan (faze 1 i 2) u Kataru evakuišu iz tih oblasti.

Hiljade ljudi okupilo se na Trgu revolucije u Teheranu na sahrani šefa državne bezbednosti Alija Laridžanija, komandanta paravojnih snaga Basid Golamreze Sulejmanija i mornara ratnog broda Dena, koji su ubijeni u izraelskim vazdušnim udarima.

Na trgu u Teheranu počela je pogrebna povorka.

Republikanski kongresmen Pit Sešons izjavio je da bi oko 2.500 američkih marinaca moglo da osigura kontrolu nad iranskim ostrvom Harg, ključnim za izvoz nafte, ali tvrdi da to ne bi bila klasična kopnena invazija.

- Razgovarao sam sa nekim medijima sinoć i rekao sam da verujem da bi tih 2.500 marinaca iz ekspedicicionih snaga (trupe za delovanje u stranoj  zemlji) verovatno bilo raspoređeno da osigura kontrolu nad ostrvom - kazao je Sessions.

Kurir je objavio da je američki desantni brod "USS Tripoli", koji stiže na Bliski istok zbog rata u Iranu i prevozi više od 2.000 marinaca, juče ujutru viđen u Malajskom moreuzu blizu Singapura.

Veruje se da "USS Tripoli" prevozi trupe iz 31. ekspedicione jedinice marinaca (MEU) sa sedištem na Okinavi u Japanu.

U pitanju su snage za brzi odgovor koje se sastoje od 2.200 ljudi.

Ovaj bojni brod je dužine od skoro 257 metara i deplasmana od 45.000 tona i u suštini je mali nosač aviona koji prevozi stelt borbene avione F-35 i transportne avione MV-22 Ospri, kao i desantne čamce za iskrcavanje trupa na obalu.

Sešons je rekao da njihovo angažovanje na Hargu ne vidi kao klasičnu borbenu operaciju na kopnu.

- Ostrvo, po mom mišljenju, nije ista situacija kao sa kopnenim snagama u borbenim uslovima - naveo je on.

Novinarka CNN ga je potom podsetila da je i dalje reč o teritoriju Irana.

- Neću to da osporavam, u stvari ste u pravu - odgovorio je Sešons.

Indeks prenosi da je ameički kongresmen sugerisao da je cilj operacije SAD da osiguraju kontrolu nad ključnom naftnom infrastrukturom, koju Vašingtn do sada nije napao.

- Predsednik (SAD Donald Tramp) je odlučio da ne uništi kapacitete za izvoz nafte i mislim da želi da osigura kontrolu nad tim prostorom kako bi sprečio da Iranci sami sebi načine štetu - kazao je on.

Sešons je dodao da takav potez vidi kao razuman.

- Mislim da je to verovatno mudro - rekao je on.

Sešons je naglasio da raspoređivanje marinaca ne bi bilo isto što i ulazak američkih snaga duboko u Iran, u urbana područja.

- Da li je to kopnena operacija? Ne, ne na način kao unutar Irana, u gradovima, gde smo u prošlosti imali situacije sa velikim brojem civila i boraca protiv nas, što se pretvori u haos - naveo je kongresmen.

On je dodao da se protivi slanju američkih snaga u gusto naseljena područja.

- Protiv sam onoga što zovem haosom – slanja ljudi, marinaca i snajperista u urbana područja - zaključio je Sešons.

Ostrvo Harg ima veliku stratešku važnost jer preko njega prolazi oko 90 odsto izvoza iranske nafte.

Amerika je nedavno napala niz vojnih ciljeva na tom području, ali nije gađala naftnu infrastrukturu.

Iranski državni mediji su izvestili da su napadnuta postrojenja za prirodni gas povezana sa naftnim poljem Južni Pars.

Zgrade su u požaru, a spasilačke ekipe i vatrogasci su na terenu, prema obaveštenju novinske agencije Fars na Telegramu.

Južni Pars je jedno od najvećih gasnih polja na svetu, gde Katar i Iran imaju svoje objekte.

Američka vojska je u utorak bacila bombe za razaranje bunkera teške više od 2 tone na podzemne iranske raketne lokacije u blizini Ormuskog moreuza, prema navodima vlasti.

Izraelske odbrambene snage (IDF) izdale su još jedno naređenje za evakuaciju stanovnika južnog Libana koji se nalaze južno od reke Zahrani, oko 40 kilometara od granice.

Izraelska vojska je prošle nedelje proširila naređenje za evakuaciju za južni Liban, naređujući civilima da se odmah presele severno od reke, oko 40 kilometara od granice.

"Terorističke aktivnosti Hezbolaha primoravaju IDF da snažno deluje protiv njih u tom području i nemaju nameru da vam naude. Da bismo osigurali vašu bezbednost, pozivamo vas da se odmah preselite u područje severno od reke Zahrani. Ostajanje južno od reke Zahrani moglo bi da ugrozi vas i živote vaših porodica", navodi se u saopštenju.

 Ministarstvo odbrane saudijske Arabije saopštilo je danas da je oborilo više dronova koji su ciljali diplomatsku četvrt u glavnom gradu te zemlje Rijadu.    

Kako je navedeno, saudijske snage su tokom proteklih sati oborile nekoliko dronova, od kojih su bar dva letela prema diplomatskom okrugu, prenosi Al Džazira.    

Saudijske snage su takođe oborile i jednu balističku raketu, čiji su ostaci pali u blizini vazduhoplovne baze Princ Sultan, ali nisu izazvali nikakvu štetu.

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su pokrenule niz vazdušnih napada na infrastrukturu Hezbolaha na jugu Libana.

Vojska je prethodno izdala upozorenje na evakuaciju za grad Tir na južnoj obali Libana, preneo je Tajms of Izrael.

Prema navodima izraelske vojske, napadi su usledili nakon tog upozorenja i predstavljaju odgovor na veliku raketnu baražnu vatru Hezbolaha na sever Izraela tokom prethodne noći.

Američka vojska saopštila je da je gađala iranske raketne lokacije duž Ormuskog moreuza snažnim bombama koje su sposobne da prodru u bunkere.

U objavi na X, Centralna komanda SAD je saopštila da su američke snage "uspešno upotrebile višestruke municije dubokog penetratora od 5.000 funti na ojačanim iranskim raketnim lokacijama" duž iranske obale moreuza.

"Iranske protivbrodske krstareće rakete na ovim lokacijama predstavljale su rizik za međunarodnu plovidbu u moreuzu", kaže američka vojska.

 Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je da je sve više glasova u međunarodnoj zajednici koji ocenjuju da je rat protiv Irana nepravedan, uključujući evropske i američke zvaničnike.    

On je u objavi na mreži X naveo da bi više članova međunarodne zajednice trebalo da sledi taj primer i javno iznese takav stav.  

 Takođe je upozorio da je talas globalnih posledica sukoba tek počeo i da će pogoditi sve, bez obzira na bogatstvo, veru ili rasu.   

 "Naš neprijatelj je jedan", napisao je Arakči.

Izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar izjavio je da je ta zemlja efikasno dobila rat sa Iranom, ali da će kampanja vazdušnih udara nastaviti dok se ne postignu svi ciljevi.    

Sar je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ministrom spoljnih poslova Estonije Margusom Caknom rekao da Izrael nastoji da ukloni "egzistencijalne pretnje", prenosi Rojters.    

"Već smo pobedili. Ovo je jasno za nas i za naše susede, ali ćemo nastaviti dok se misija ne završi", rekao je Sar.    

On je dodao da je Iran "dramatično oslabljen", i da više nije zemlja kakva je bila pre nego što je rat počeo 28. februara, zajedničkim američko-izraelskim udarima.    

Sar je dodao da režim u Iranu može da sruši samo iranski narod.   

 Govoreći o iranskoj blokadi Ormuskog moreuza, Sar je kazao da je blokada tog plovnog puta, kojim prolazi oko 20 odsto prometa svetske nafte, "moderno piratstvo", i da je to globalni problem.    

 Ministar spoljnih poslova Estonije, Margus Cakna je kazao da su članice NATO-a i Evropske unije otvorene za učešće u misiji koju predvode Sjedinjene Američke Države, za ponovno otvaranje strateškog plovnog puta, ali je rekao da Vašington prvo mora da razjasni svoje ciljeve i kakvu podršku traži.

Iran je zapretio „odlučnim i žalosnim“ osvetničkim akcijama kao odgovor na ubistvo šefa bezbednosti Alija Laridžanija u izraelskom vazdušnom napadu, izjavio je načelnik iranske vojske Amir Hatami, poručujući da će „krv ovog uzvišenog mučenika i drugih cenjenih mučenika biti osvećena“

Američka ambasada u Bagdadu pogođena je napadom dronom, a u toj oblasti se čuo i eksploziv, prenosi Reuters pozivajući se na iračke snage bezbednosti.

Ovo je najnoviji u nizu napada na američku ambasadu u iračkoj prestonici tokom sukoba na Bliskom istoku, a dolazi dok je američki State Department naložio svim američkim ambasadama širom sveta da „odmah“ sprovedu bezbednosnu procenu zbog „tekuće i razvijajuće se situacije… i potencijalnih posledica koje se mogu preliti“.

Dvoje ljudi poginulo je nakon raketnog napada u blizini Tel Aviva, saopštile su izraelske hitne službe.

U saopštenju, hitna služba Magen David Adom (MDA) potvrdila je smrt muškarca i žene u Ramat Ganu, gradu u okrugu Tel Aviv, navodeći da su imali „teške povrede od gelera“.

Ekipe MDA zbrinule su i muškarca u oblasti Bnei Brak, koji je bio u „lakšem stanju sa povredama od gelera na ruci“, nakon čega je prevezen u bolnicu.